Sretenjski ustav

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Naslovna strana Sretenjskog ustava

Uzroci donošenja Ustava od 1835. su pre svega izloženi u karakteru vladavine tadašnjeg kneza Miloša Obrenovića. Knez je uspeo da se uz tursku podršku uzdigne na rang „baš kneza“ ili vrhovnog kneza. Nakon Drugog srpskog ustanka, glavni knežev takmac u vlasti je bila Narodna kancelarija, pretvorena 1826. u Beogradski sud. Nezadovoljstvo Miloševim apsolutizmom je dovelo do dizanja mnogobrojnih buna. Njihov cilj je bio ograničiti Miloševu vlast. Miletina buna (januar 1835) je bila neposredan povod za donošenje ustava.

Ustav je donet u Kragujevcu na skupštini na Sretenje 2/14. februara 1835, te se naziva „Sretenjski ustav“.[1]

Sadržaj Ustava[uredi]

U članu 1 ("Сербія э неразделно, и у правлению свом независимо Княжество по признанию Султана Махмуда Другога и Императора Николая Првога") proglašeno je da status srpske države zavisi od turskog sultana i ruskog cara.

U članu 5 proglašeno je načelo podele vlasti na zakonodateljnu, zakonoizvršiteljnu i sudsku.

Centralni organi vlasti su: 1. knez 2. državni sovjet i 3. narodna skupština, dok „vlasti srpske” čine samo knez i savet.

Knez je neprikosnovena i neodgovorna ličnost. Šef je države. Poslušavši Državni sovjet, daje zakone i uredbe. Njegovo dostojanstvo je nasledno. Nasleđuju muški potomci, ako ih nema muški potomci kneževog brata, ako ni njih nema muški potomci kneževih kćerki.

Državni sovjet je telo kojim su srpski velikaši nastojali ograničiti kneževu vlast. To je svojevrstan oligarhijski organ. Članovi sovjeta su predsednik, sekretar, neodređen broj savetnika i popečitelji (ministri).

Pravo zakonodavne inicijative imaju knez i Državni sovjet. Zakonodavni organi su knez i sovjet čije članove imenuje knez. Knez ima pravo da dva puta odbije zakonski predlog. Treći put ga usvaja ako ne ide na „pagubu” naroda, ustava ili države.

Izvršnu vlast dele knez i Državni sovjet. Sovjet u svom sastavu ima šest popečiteljstava: spoljašnji poslovi, unutrašnji poslovi, pravosuđe, finansije, vojska i prosveta. Popečitelji ne obrazuju kolegijalno telo — vladu. Za svoj rad odgovorni su knezu koji ih može smeniti, ali oni i dalje ostaju u Sovjetu kao savetnici. Savetnici su odgovorni za ono što čine i ne čine. Nisu politički odgovorni, ali odgovaraju za kršenje ustava, prava građana, povredu sultanove i kneževe ličnosti.

Prva strana Ustava

Narodna skupština je sazivana kada je knez želeo da dobije njenu saglasnost, koja ga inače nije obavezivala. Na skupštini se uglavnom razrezivao porez. Poslanici su sto najodabranijih deputata iz svih okruga Srbije, stariji od 30 godina. Knez saziva i raspušta skupštinu ukazom. Skupština zaseda o Đurđevdanu. Glavna funkcija je određivanje danka za godinu dana. Popečiteljstvo finansija podnosi račune o prihodima i rashodima pred članove. Skupština nema pravo zakonodavne inicijative niti može da poziva popečitelje na odgovornost, ali može da izrazi želju za donošenjem zakona ili preispitivanjem rada određenog popečitelja. Narodna skupština je učestvovala u promeni ustava. Kvorum je bio 3/4 članova, dok je za promenu ustava trebalo da glasa 2/3 od broja prisutnih. Shodno tome, ovaj ustav spada u kategoriju čvrstih.

Sudska vlast pripada 1. okružnim sudovima 2. Velikom sudu u drugom stepenu kao apelaciji i 3. odeljenju Državnog sovjeta. Proglašeno je načelo nezavisnosti sudstva.

Prava i slobode građana proklamovane ustavom su: neprikosnovenost ličnosti, pravo na zakonito suđenje, sloboda kretanja i nastanjivanja, nepovredivost stana, pravo na izbor zanimanja. Prisutni su članovi koji pokazuju na ostatke feudalizma, jer se navodi da je zabranjen kuluk, zagrađivanje seoskih šuma, te se proglašava sloboda raspolaganja zemljom. Ustav ne sadrži politička prava. Član 127 navodi da je zvaničan jezik u sudstvu i upravi srpski jezik.

Činovnici su na položaju doživotno. Njihov položaj je nenasledan. Mogu biti otpušteni samo uz susku krivicu. Imaju pravo na penziju. Ne smeju se baviti trgovinom ni zanatstvom. Činovnici su bili retko pismeno stanovništvo.

Članovi o crkvi potvrđuju odredbe Konkordata od 1831, koji je potpisan sa Carigradskom patrijaršijom.

Ishod Ustava[uredi]

Imajući u vidu da je ustav najviši pravni akt jedne zemlje, a da je Srbija tada bila vazalna kneževina Osmanskog carstva, Porta se protivila njenom donošenju. Austrija je takođe bila protiv ustava, jer ga ni sama nije imala. Rusija je donošenje ustava prokomentarisla kao „francuski rasad u turskoj šumi” (Buteljev).[2] Pod inostranim pritiskom knez Miloš je, ne žaleći, ukinuo ustav.

Značaj[uredi]

Sretenjski ustav je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autokratske vladavine. Ustav je rađen po uzoru na francuske ustavne povelje od 1814. i 1830. i belgijski ustav od 1831. godine. Sretenjski ustav je takođe jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi.

Tvorac Sretenjskog ustava je Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije (Zemun) i knjažev sekretar.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom: