Srpsko učeno društvo
Srpsko učeno društvo. Suspendovano Društvo srpske slovesnosti (27/1 1864) obnovljeno je 29/7 1864 pod imenom Srpsko učeno društvo (u nastavku S. U. D.) na taj način, što su članovi Društva srpske slovesnosti imali da pismeno izjave ministru prosvete da li hoće da postanu članovi S. U. D.
Zadatak S. U. D. bio je: baviti se naukama i veštinama, ukoliko se one ponajviše odnose na Srpstvo. S. U. D. imalo je u početku 24 redovna člana, 44 počasna i 64 dopisna. Postojala su 4 odseka:
- 1. za nauke moralne, jezikoslovne i literarne;
- 2. za nauke prirodoslovne i matematičke;
- 3. za nauke istorijske i državne i
- 4. za veštine.
Prvi predsednik S. U. D. bio je Jovan Gavrilović. Rad S. U. D. sastojao se u čitanju samostalnih radova pojedinih članova, čitanju kritika radova upućenih društvu, u prikupljanju raznovrsnih istorijskih podataka, staranju o prikupljanju starih spisa i dokumenata, slanju članova za snimanje arhitektonskih i slikarskih spomenika po Srbiji, prikupljanju topografskih ispitivanja i meteoroloških beležaka. Rezultate toga rada S. U. D. davalo je u svome organu Glasniku S. U. D. Članci i rasprave u njemu najviše su se odnosili na istoriju, zatim filologiju, geografiju, statistiku, arheologiju, bibliografiju, medicinu, muziku i t. d. Ceo taj rad je produženje D. S. Slovesnosti. Glasnik je izlazio pod redakcijom S. U. D. u 75 knjiga I odeljenja (članci i rasprave) i 15 knj. II odeljenja (različna naučna građa).
Pored toga, S. U. D. održavalo je stalne veze sa slovenskim naučnim društvima. S. U. D. imalo je svoj arhiv i svoju biblioteku. Ceo rad je bio jednolik, ali stalno sve bolji; spisi u Glasniku pokazivali su veliki napredak po naučnoj vrednosti.
1877 S. U. D. promenilo je svoj program i formulisalo ga ovako: »S. U. D. obrađuje i unapređuje nauke i umetnosti, samostalnim istraživanjem u naukama prirodoslovnim, društvenim, jezikoslovnim, istorijskim i umetničkim, u koliko se tiče Srba i Slovena, a fizičkim, fiziološkim i psihološkim uopšte. Pored toga društvo se može preko naročitih odbora starati i raditi na širenju nauka i književnosti u veće krugove«.
Time je S. U. D. htelo da se bavi i (poglavito) samostalnim naučnim istraživanjem i popularisanjem toga rada. Naučnim istraživanjima bavilo se ono i dalje. U tome pravcu, pored dotadašnjeg rada, priređivalo je i istorijske, etnografske, arheološke ekskurzije. Popularisanjem nauke bavilo se tek od 1883, kada je osnovalo i peti odbor »Odbor za širenje nauka i književnosti u narod« pomoću biblioteke popularnih knjiga.
13. maja 1886 SUD je suspendovao ministar prosvete Milan Kujundžić zbog sukoba s njim. 1. novembra 1886. izašao je zakon o osnivanju Srpske kraljevske akademije nauka. Članom 31. tog zakona ustupljena je Akademiji biblioteka, zbirke i imanje SUD. Sukob, koji je nastao zbog toga, privremeno se završio ponovnim otvaranjem SUD 25. juna 1887. Ali od tog doba ono je teško radilo, jer je ostalo bez državne pomoći, a veliki broj njegovih članova pripao je Srpskoj kraljevskoj akademiji nauka, kojoj je posvećivao glavnu aktivnost. Spor između dva društva oko arhiva i biblioteke Srpskog učenog društva završio je 9. aprila 1891 ministar prosvete Andra Nikolić. Na njegov predlog oba su se društva spojila 1892. na taj način da je SUD izabralo svojih 8 članova za redovne članove Srpske kraljevske akademije nauka, a svi ostali njegovi razni članovi postali su počasni članovi Srpske kraljevske akademije nauka.
[uredi] Literatura
- Narodna enciklopedija (1927. god)
