Srčani udar

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Infarkt miokarda

Srčani udar ili infarkt miokarda je jedna od manifestacija ishemijske bolesti srca (uz stabilnu/nestabilnu anginu pektoris i ishemijsku kardiomiopatiju i naprasnu srčanu smrt uzrokovanu ishemijom) koje je najčešći uzrok smrti u zemljama sa visokim standardom. Najnaprednije industrijske zemlje najviše su pogođene ovom bolešću, a to su SAD i Velika Britanija. U Evropi najveći procenat ovog oboljenja ima Finska, a i u Srbiji ova bolest je najčešći uzrok smrti. Najjače ugroženi krajevi su sa višim standardom, a to su: uža Srbija, a posebno Vojvodina. Najmanja učestalost ovog oboljenja je na Kosovu.

Uzroci[uredi]

Najčešći uzrok infarktu je zakrečavanje krvnih sudova (ateroskleroza) koji snabdevaju krvlju srčani mišić. Zakrečavanje krvnih sudova započinje još u ranoj mladosti, jače se ispoljava posle 30 godina, a kasnije se sve brže razvija. Infarkt srca nastaje kada dođe do pucanja plaka na aterosklerotskoj promeni, tada se sadržaj plaka oslobodi i zapuši neku od koronarnih arterija. Deo srca koji ona ishranjuje ubrzo odumire (nastaje nekroza). Drugi, ređi, uzrok je grčenje srčanog mišića oko arterije, a postoje i neki drugi sasvim, sasvim retki uzroci.

Predispozicije[uredi]

Postoje izvesni faktori koji ubrzavaju ovu bolest a to su:

  • porodična sklonost ka oboljenju, jer je bolest češće ispoljena u pojedinim porodicama.
  • češće je zapaženo oboljenje kod gojaznih osoba, kao i kod osoba sa povišenim masnim materijama i Holesterolom u krvi.
  • povišeni krvni pritisak značajno doprinosi ovom oboljenju.
  • bolest se češće javlja kod strasnih pušača, koji puše veći broj cigareta, a posebno ukoliko je pušenje prisutno više godina.
  • Kod bolesnika od šećerne bolesti češći je infarkt, naročito ako se bolest neredovno leči, pri čemu kod njih prolazi sa slabije izraženim bolovima, ili čak i bez njih.
  • Fizička neaktivnost i česti psiho stresovi takođe su dokazani kao faktori koji favorizuju bolest.

Šta uraditi u slučaju napada[uredi]

Kada dođe do pojave bolesti tada je najdragocenija hitna lekarska pomoć. Utvrđeno je da 2/3 umrlih od infarkta umire van bolnice. Zbog toga okolina obolelog treba brzo da smiri bolesnika, zabrani svaku dalju aktivnost i da pozove lekara ili da bolesnika prebaci u najbližu zdravstvenu ustanovu. Takođe je neophodno dati obolelom nitroglicerin(u obliku tablete ili spreja), kako bi se ublažili bolovi, proširili krvni sudovi, a možda i spreči dalji razvitak srčanog udara. Takođe je od koristi sažvakati tabletu aspirina.

Simptomi[uredi]

Najvažniji simptomi infarkta su: produžen i veoma jak bol, stezanje i pritisak u grudima i/ili ispod grudne kosti. Bol često seva u levu ruku, vrat ili vilicu. Bol je često praćen slabošću, malaksalošću, znojenjem ponekad povraćanjem i jako izraženim gušenjem. Bolovi obično nastaju posle težeg fizičkog zamora, nerviranja i izlaganja hladnoći, ali mogu nastati i bez ovih provokativnih faktora tj. iz čista mira pa čak i u snu. Procenat obolelih u SAD je za 50% veći zimi nego leti, kod osoba koje nisu navikle da rade fizički - čiste sneg.[traži se izvor od 07. 2013.]

Preventiva[uredi]

Da bi se društvo moglo organizovano suprostavljati ovoj tako čestoj i opasnoj bolesti, danas se u razvijenim sredinama organizuju široke akcije za mere preventive i zdravstvenog prosvećivanja širokih narodnih masa. Ovo se čini iz toga razloga, jer ako pogledamo uzroke nastajanja oboljenja vidi se da se može veoma mnogo učiniti preventivnim merama.

Organizuju se aktivnosti za zaštitu sredine od zagađivanja i trovanja, za uvođenje vaspitnih mera u školama, za pravilnu higijensku ishranu i upotrebu lekova, za pravilnu primenu fizičke aktivnosti i psihičke relaksacije. Takođe se organizuju razna društva za borbu protiv bolesti srca i krvnih sudova.

Organizovanje i prikupljanje materijalnih sredstava za sve akcije, a članove ovog društva pored medicinskih stručnjaka čine predstavnici radnih organizacija ili i sve druge osobe koje su bolovale od infarkta. Svi oni svojim radom i prilogom učestvuju u izvršavanju opštih zadataka ovog društva.


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Srčani udar