Staklena bašta

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Disambig.svg
Ukoliko ste tražili efekat zagrevanja planete Zemlje, pogledajte članak Efekat staklene bašte.
Staklena bašta u Sent Polu, Minesota.

Staklena bašta je građevina gde se kultivišu biljke. Staklena bašta je sagrađena od stakla; ona se zagreva jer sunčevo elektromagnetno zračenje zagreva biljke, zemlju i ostale stvari unutar građevine. Vazduh zagrejan toplotom sa vrućih unutrašnjih površina se zadržava u građevini uz pomoć krova i zida.

Staklo korišćeno za staklene bašte radi kao selektivni medij prenosa za različite spektralne frekvencije, a njegov efekat je da zarobi energiju unutar staklene bašte, koja zagreva i biljke i zemlju. Ovo otopljava vazduh u blizini zemlje, a vazduh ne može da se podigne i ode. Ovo može da se demonstrira otvaranjem malog prozora blizu krova staklene bašte: temperatura znatno opada. Ovaj princip je osnova autoventilacionog automatskog sistema za rashlađivanje. Staklene bašte, dakle, rade zarobljavajući elektromagnetno zračenje i sprečavajući konvekciju. Pogledajte Solarna staklena bašta za više tehničkih diskusija o radu solarnih staklenih bašti.

Staklene bašte se često koriste za uzgajanje cveća, povrća, voća i duvana. Bumbari su izabrani polinatori za većinu oprašivanja u staklenim baštama, mada se koriste i ostali tipovi pčela, kao i veštačko oprašivanje.

Moderna staklena bašta

Duvan, povrće i cveće se gaje u staklenim baštama u kasnu zimu i rano proleće, a onda se prenose napolje kako vreme otopljava. Započete biljke su obično dostupne baštovanima na pijacama za vreme prenošenja (presađivanja).

Zatvoreno okruženje staklene bašte ima svoje posebne uslove, u poređenju sa proizvodnjom napolju. Štetočine i bolesti, kao i velike vrućine i vlažnosti vazduha, moraju da se kontrolišu, a navodnjavanje je obavezno za pružanje vode. Moguće je da su potrebni značajni dodaci u vidu toplote i svetlosti, posebno kod zimske proizvodnje povrća toplog vremena. Posebne vrste određenih kultura, kao na primer paradajza, se generalno koriste za komercijalnu proizvodnju.

Staklene bašte su od sve većeg značaja u snabdevanju hranom za zemlje velikih geografskih širina. Najveći kompleks staklenih bašta na svetu je u Limingtonu u Ontariju (blizu najjužnije tačke Kanade) gde oko 0.8 km² paradajza raste u potpunosti ispod stakla.

Staklene bašte štite rasade od prevelike toplote ili hladnoće, štite biljke od mećava prašine i onemogućavaju pristup štetočinama. Kontrola svetlosti i temperature omogućava staklenim baštama da pretvore neobradivo zemljište u obradivo. Staklene bašte mogu da nahrane izgladnele nacije gde kulture ne mogu da opstanu usled teških pustinja i arktičkih pustara. Hidroponika se takođe može koristiti u staklenim baštama kako bi se najbolje iskoristio unutrašnji prostor.

Biolog Džon Tod je izumeo staklenu baštu koja pretvara kanalizacionu u pijaću vodu, putem prirodnih procesa bakterija, biljaka i životinja

Plastenik[uredi]

Plastenik je varijacija staklene bašte gde se stakla koristi se providna plastična folija. Vreme izrade je brže a troškovi su znatno manji je je plastična folija daleko jeftinija od stakla a i lakše se ugrađuje.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]