Staniša Stošić
Staniša Stošić | |
|---|---|
 Staniša Stošić | |
| Datum rođenja | 26. jul 1945. |
| Mesto rođenja | Vrbovo DF Jugoslavija |
| Datum smrti | 8. april 2008. (62 god.) |
| Mesto smrti | Beograd Srbija |
Staniša Stošić (Vrbovo, 26. jul 1945 — Beograd, 8. april 2008) bio je pevač srpske narodne muzike poznat po interpretacijama pesama vranjskog melosa.[1]
Rođen je 1945. godine u selu Vrbovo kod Vladičinog Hana.
Njegova najpoznatija pesma je „Lela Vranjanka“.
Karijera[uredi | uredi izvor]
Staniša Stošić je zavoleo južnjački melos u Učiteljskoj školi u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja.
Postoji zabluda da je Stošić bio prvi muškarac koji je pevao vranjanske pesme. U stvari, mnogo pre Stošića, vranjanske pesme pevao je i snimao npr. Mijat Mijatović.
O svojim počecima Staniša je rekao:
Kada sam se opredelio za pevanje, znao sam ko su mi bili pradedovi, šta su pevali i šta znače koreni. Mi smo taj pojam zaboravili, a on je jako bitan u opstanku svakog naroda. Pevač treba da ostane u granicama svog zavičaja.
Staniša je prvi put zapevao 1963. godine u Radio Beogradu, čiji je ostao dugogodišnji saradnik.
Karijeru je gradio širom republika bivše Jugoslavije i svetu.
Godine 1966. Staniša je pobedio na festivalu „Zlatiborski narcis“ sa pesmom „Stojanke, bela Vranjanke“.
Legendarnu pesmu „Lela Vranjanka“, Staniša je snimio 1972. godine.
Iako mnogi misle da je ovo izvorna pesma, autor teksta pesme je Dragan Toković.
Melodija je originalno grčka (pesma Misirlou tj. u prevodu Misirka, Egipćanka) i iskorišćena je između ostalog u filmu „Petparačke priče“, Kventina Tarantina.
Staniša se oženio u 43. godini.
Po sopstvenim rečima "supruga Ljiljana i sinovi Stefan i Dušan, su mu uz prijatelje, bili najveći imetak.".
Godine 2007. Staniša je dobio posebno doživotno priznanje Ministarstva kulture Srbije.[2]
Preminuo je posle duge i teške bolesti 8. aprila 2008. godine u Beogradu[3], a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Od 2009. godine trg ispred vranjskog muzeja nosi ime po njemu, a 2012. godine ispred muzeja je postavljena i njegova bista.[4]
Citati i kritike[uredi | uredi izvor]
- Zbog svojih interpretacija, Stošić je dobio nadimak srpski Pavaroti.
- Takođe zvali su ga i "tatko za južnjački melos." [5]
- Jednom ga je jedan TV voditelj najavio: "... Sada će vam Staniša Stošić otpevati jednu pesmu, a kada Staniša Stošić peva, to je jedan mali čas lepog pevanja za gledaoce, ali i za mnoge pevače“.
Albumi[uredi | uredi izvor]
Njegovi najzapaženiji albumi bili su[6]:
- Antologija vranjanskih narodnih pesama
- Moje najlepše pesme i
- Žal za mlados'
Festivali[uredi | uredi izvor]
- 1970. Soko Banja - Pesma Srbiji
- 1970. Beogradski sabor - Devojko zvezdanko
- 1971. Beogradski sabor - Vrati mi suze sreće
- 1973. Beogradski sabor - Stani zoro
- 1974. Beogradski sabor - Tu gde su oni pali
- 1976. Beogradski sabor - Srce moje
- 1976. Ilidža - Vranjanka
- 1978. Hit parada - Sanj'o sam te
- 1979. Hit parada - Daleko ti lepa kuća
- 1995. MESAM - Pile moje, prva nagrada stručnog žirija i druga nagrada publike
- 1996. Valjevski festival, Valjevo - Moj meleme
Pesme[uredi | uredi izvor]
Staniša je život posvetio zavičajnim pesmama.
Njegove pesme su pune čežnje, tuge, ljubavi i patnje.
U njegove najpoznatije pesme se ubrajaju:
- Lela Vranjanka
- Zbog tebe mome ubava
- Simbil cveće
- Otvori mi belo Lenče
- Milkano
- Petlovi pojev
- Puče puška
- Dimitrijo, sine Mitre
- Šano dušo, Šano mori
- Koštana
- Tebi pevam ove noći
- Zaplela se kosa devojačka
- A kude si bila, mori Karakoco
- Svako brine brigu svoju
- Nema starog Ciganina
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Staniša Stošić”. Riznica Srpska. Arhivirano iz originala 04. 02. 2018. g. Pristupljeno 03. 2. 2018.
- ^ SEEcult.org: Umetnici dobitnici posebnih doživotnih priznanja Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. decembar 2007), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Umro Staniša Stošić”. Večernje novosti. Pristupljeno 03. 2. 2018.
- ^ RTS: Spomenik Staniši Stošiću (30.04.2012), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Agencija Vranje Pres: Staniša Stošić, narodni umetnik Arhivirano na sajtu Wayback Machine (3. mart 2012), Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ „Staniša Stošić”. Tekstovi pesama. Pristupljeno 03. 2. 2018.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Novosti, 8. april 2008.: Umro Staniša Stošić Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. decembar 2008)
- Lela Vranjanka na sajtu YouTube.com
- Trg u Vranju dobija ime po Staniši Stošiću
| Normativna kontrola: Umetničke |
|---|
