Stanko Subotić
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Stanko Subotić, zvani Cane (rođen 9. septembra 1959. u selu Kalinovac, blizu Uba, Srbija) je srpski preduzetnik koji se trenutno nalazi u ekstradicionom pritvoru u Rusiji.
Subotić potiče iz skromne zanatlijske porodice u kojoj se rodio kao šesto i najmlađe dete. Po nacionalnosti je Srbin a stalno švajcarsko prebivalište ima od 1999. Oženjen je Jagodom, s kojom je još od školskih dana. Imaju kćer Miu. Govori srpski i francuski jezik.
Završio je srednju ekonomsku školu u Ubu (Srbija). Od ranog detinjstva počinje da radi u očevoj stolarskoj radionici. Sledeći svoje ambicije, karijeru počinje u ranim dvadesetim kada odlazi u Francusku i zapošljava se kao krojač. Ubrzo otvara lanac butika i razvija sopstvenu veleprodaju i maloprodaju.
Od tada, pa sve do 1993. godine, kada je zbog ekonomskih sankcija u Srbiji primoran da menja kurs svog poslovanja, njegova primarna delatnost je proizvodnja tekstila i konfekcije.
U srpsku privredu počinje da ulaže 1985. godine, nabavkom postrojenja za niskogradnju za koje je procenio da su deficitarni.
Početkom devedesetih se vraća u Srbiju i otvara preduzeće „Mia“ koje se takođe bavi proizvodnjom konfekcije. Raspad stare Jugoslavije i ekspanzija azijske konkurencije, balkansku tekstilnu industriju dovode do kolapsa, tako da stabilna „Mia“ preuzima proizvodne kapacitete nekoliko tekstilnih firmi nastavljajući da se razvija.
Zbog napada ondašnjih političkih struktura na njega i njegovu imovinu, fizički napušta Srbiju 1997. godine.
Sadržaj |
[uredi] Razvoj poslovne karijere
Njegovi sadašnji poslovni poduhvati su raznoliki. Subotić je osnivač i vlasnik preduzeća EMI (Emerging Marketing Investment, Danska) i D Trade (Beograd, Srbija), koja se bave prodajom i distribucijom vina, papira, kao i nekretninama. Pored toga je i suvlasnik Future plus (Srbija), vodeće trgovinske mreže u jugoistočnoj Evropi Njegova preduzeća samo u Srbiji zapošljavaju više od 4.000 ljudi. Suvlasnik je fabrike za preradu mesa Famis d.o.o. (osnovana 2002) u Srbiji, kao i preduzeća u Grčkoj i Rusiji koja se bave distribucijom bezalkoholnih pica i sportske opreme. Pored toga, kupio je stotine hektara vinograda u Francuskoj, koje koristi za proizvodnju vrhunskog vina Lui Mah koje se služi čak i u Beloj kući[2]. Ulaganje u ovu kompaniju započeo je 1989. godine, a od januara 2007. je vlasnik Louis Mah Holdinga.
Subotić poseduje i vinski podrum u centru Beograda (Srbija) i luksuznu vilu pod imenom Villa Montenegro na Svetom Stefanu (Crna Gora). Ovaj hotel je marta 2007. godine nagrađen „Five Stars Diamond“ nagradom koju dodeljuje američka Akademija ugostiteljskih nauka za vrhunski kvalitet usluga.
2003. godine, Subotić otvara predstavništvo u Crnoj Gori koje i danas funkcioniše. Iste godine, Subotić kupuje srpsko preduzeće Duvan, koje je bilo vlasnik velike distribucione mreže što je uključivalo štandove i kioske za prodaju štampanih medija kao i razne druge robe široke potrošnje i formira firmu Futura Plus. Nakon kupovine Duvana, Subotić je 2004. počeo saradnju sa velikim nemačkim medijskim holdingom Westdeutsche Allgemeine Zeitung , koje je kupivši većinski deo akcija „Politike“ donelo nova prodajna mesta, tako da Futura Plus danas poseduje najveću mrežu za distribuciju medija u Srbiji sa velikim brojem kioska i novinskih štandova koje su pre posedovali Duvan, Politika, Borba i Kragujevački Duvanpromet. U Crnoj Gori je osnovao preduzeće po imenu Montenegro Futura koje ima sličnu distribucionu mrežu.
Embargo u Srbiji je razlog što 2005. godine, sedište svog poslovanja prebacuje na Kipar. Tokom proleća 2007. godine, Subotić je dodatno proširio svoje aktivnosti dvema velikim investicijama u Crnoj Gori: kupovina dela ostrva Sveti Nikola pokraj Budvanske luke od beogradskog biznismena Nenada Đorđevića za približno 24 miliona € i objava planova za gradnju luksuznog hotela vrednog 20 miliona € na Svetom Stefanu.
Stanko Subotić je aktivno podržavao demokratske procese u Srbiji i Crnoj Gori koji su doveli do pada Miloševićevog režima i nezavisnosti Crne Gore.
[uredi] Kontroverzni navodi i optužbe
Godine 2003. u policijskom izveštaju iz istrage "Mreža" navodi se da je Subotić organizator grupe koja se bavila švercom cigareta tokom devedesetih godina u Srbiji. Godine 2007, veći deo te grupe je uhapšen, ali je Subotić izbegao hapšenje. Za njim je bila raspisana Interpolova poternica.
Subotić je na optužbe odgovorio 26. juna 2007. kratkom izjavom za štampu koju je posredovao crnogorskoj novinskoj agenciji MINA. Obraćajući se sa nepoznate lokacije, tvrdio je da je nevin dodajući da je poslove obavljao u skladu sa praksom koja se nužno i masovno koristi u zemljama koje su pod međunarodnim sankcijama. Pored toga je rekao i: „Cilj ovih radnji koje su započete u Beogradu je da uprljaju moj ugled pred poslovnim partnerima iz Srbije i ostatka Evrope, ali ja ipak nisam glavna meta. Ovo će da se pretvori u još jedan napad na Crnu Goru od strane onih koji su patološki opsednuti njenom nezavisnošću, kao što su svi bili opsednuti Đinđićem sve do njegove smrti“.
Subotić je uhapšen u Moskvi, 28. aprila 2008. godine i pokrenut je ekstradicioni postupak kako bi on bio izručen organima Srbije.[1]
[uredi] Reference
- ^ B92 - Uhapšen Stanko Subotić
