Stevan Sinđelić
Stevan Sinđelić | |
|---|---|
 | |
| Datum rođenja | 1770. |
| Mesto rođenja | Vojska, kod Svilajnca, Osmansko carstvo, danas Srbija |
| Datum smrti | 31. maj 1809. (38/39 god.) |
| Mesto smrti | Čegar, Osmansko carstvo, danas Srbija |
Stevan Sinđelić (1770/1771[1] — 19. maj(j. k.)/31. maj 1809) bio je srpski junak i vojskovođa u Prvom srpskom ustanku. Poginuo je u boju na Čegru, digavši u vazduh šanac pun Turaka.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Stevan Sinđelić je rođen 1770. godine u selu Vojski, u Okrugu moravskom. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala u selo Grabovac. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić. Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak ustanka posekle. Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanske vlasti. Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića.
Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika. Stevan Sinđelić je to na vreme saznao, pa ih je spremno dočekao na Jasenjaru, između Svilajnca i Ćuprije i potukao do nogu. To je bilo njegovo prvo bojevanje i prvi ratni uspeh.[2]
Posle toga, Sinđelić je učestvovao u boju na Ivankovcu sa Milenkom Stojkovićem i Petrom Dobrnjcem, gde su svi skupa pobedili Hafis-pašu, kad im je Karađorđe došao u pomoć. U boju na Ivankovcu, Stevan Sinđelić se pokazao kao dobar i sposoban vojskovođa, pa ga je Karađorđe postavio za resavskog vojvodu.
Nakon boja na Ivankovcu, Stevan Sinđelić je sa Dobrnjcem ratovao po moravskoj dolini i osvojio: Ćupriju, Paraćin i Ražanj, do Deligrada. Tu su iskopali i utvrdili velike i jake šančeve u kojima su dočekali niškog Huršid-pašu sa mnogobrojnom vojskom, u isto vreme kada je bio boj na Mišaru (1806. godine).
Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su imali 6 šančeva. U prvom šancu (na brdu Čegar) je bio vojvoda Stevan Sinđelić sa svojih 3.000 Resavaca. Kad su Osmanlije saznali da su se dvojica vojvoda, Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukli s vojskom, i da su usled toga Srbi oslabili, krenuli su jakom vojskom na srpske položaje na Čegru.
Boj je počeo u jutarnjim časovima 19. maja 1809. (31. maja po novom kalendaru). Osmanlije su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Naposletku, preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Osmanlije su na juriš ušli u šanac. Borba puškama, pretvorila se u borbu kundacima, noževima, i golim rukama. Osmanlije su stalno dobijale pojačanje, dok je Sinđelić na kraju ostao sam.
Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Osmanlije isterati iz šanca i da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ u osmanske ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj. Tom prilikom poginulo je 6.000 Osmanlija i svi preostali Srbi.[3][4]
Posle ove pogibije niški paša naredio je da se sve srpske glave odseku i odnesu u Niš. Ćurčije su odrali glave i predali ih paši koji je naredio da se sazida Ćele-kula. I dan danas ovaj spomenik palim čegarskim braniocima nalazi se u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.[4]
Njegovi potomci postoje u selu Grabovac.[5]
Spomenici[uredi | uredi izvor]
Spomenik vojvodi Stevanu Sinđeliću se nalazi u Svilajncu, a bista vojvode Sinđelića nalazi se u kompleksu spomen-park obeležja Čegar, kod Niša.
Po njemu se zovu OŠ „Stevan Sinđelić“ Vojska, OŠ „Stevan Sinđelić” Beograd, OŠ „Stevan Sinđelić” Veliki Popović.
Istorijski uticaji[uredi | uredi izvor]
Podvig, sličan podvigu Stevana Sinđelića, izveo je major Milan Tepić septembra 1991. u Bjelovaru.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Čitanka Prvog srpskog ustanka, Gornji Milanovac (2003). str. 23.
- ^ Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 21—22.
- ^ „Ćele-kula”. Discover Serbia. Pristupljeno 5. 1. 2010.
- ^ a b Gavrilović, Andra, ur. (1903). Znameniti Srbi XIX. veka, godina II. Zagreb: Srpska štamparija. str. 22.
- ^ Potomak Stevana Sinđelića proslavio zlatnu svadbu („Večernje novosti“, 6. oktobar 2013)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Bogićević, Mirko (1989). Stevan Sinđelić, resavski vojvoda i njegovo doba. „Vuk Karadžić" - Beograd. str. 183. ISBN 86-307-0279-6.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- O kući vojvode Sinđelića
- Stevan Sinđelić: Čegar — Ćele-Kula / Dragutin R. Pavlović, Aleksandar S. Živanić[mrtva veza]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
