Stevan Sremac
Iz projekta Википедија
| Stevan Sremac | |
|---|---|
 |
|
| rođen: | 11. novembar1855. Senta (Austro-Ugarska) |
| preminuo: | 12. avgust1906. Sokobanja (Srbija) |
Stevan Sremac rođen je u Senti, u Bačkoj, 11. novembra 1855. godine, gde je proveo rano detinjstvo. Pošto je ostao bez roditelja, ujak Jovan Đorđević dovodi ga u Beograd na dalje školovanje. Stevan Sremac se opredeljuje za studije istorije na Velikoj školi u Beogradu i za pripadnost Liberalnoj stranci. Svoj radni vek proveo je kao profesor u gimnazijama u Nišu, Pirotu i Beogradu. Umro je 12. avgusta 1906. godine u Sokobanji.
Sadržaj |
[uredi] Pisac
Počeo je da piše relativno kasno. U trideset i trećoj godini života, 1888. godine, počeo je da objavljuje prozne hronike o ličnostima i događajima iz srpske prošlosti, koje će se pojaviti kao knjiga 1903. godine pod naslovom „Iz knjiga starostavnih“. To je bilo piščevo oduživanje duga profesiji istoričara, ljubavi prema nacionalnoj prošlosti i snu o velikoj Srbiji. Realističku prozu počinje da piše tek posle dolaska u Beograd. Dugogodišnji život u Nišu bio je period stvaralačke inkubacije. Prvu realističku pripovetku objavio je 1893. godine pod naslovom „Božićna pečenica“, a potom slede „Ivkova slava“ (1895), „Vukadin“ (1903), „Limunacija na selu“ (1896), „Pop Ćira i pop Spira“ (1898), jedan o najboljih humorističkih romana u našoj književnosti i „Zona Zamfirova“ (1906) najbolje komponovano Sremčevo delo. Inače Sremac je bio poznat kao "pisac sa beležnicom". Njegova dela su uglavnom realistična i sadrže određenu dozu humora u sebi. Karakterističnost njegovog stvaralaštva je takođe i epizodičnost. Takođe bitno je da su njegova dela vezana za tri relaciji: Beograd-Niš-Vojvodina.
[uredi] Liberal
Rođen u Bačkoj, gde je san o velikoj Srbiji bilo osnovno duhovno obiležje, brzo je prišao Liberalnoj stranci koja se zanosila romantičnom prošlošću a u praksi bila potpora režimu Obrenovića. To će ga okrenuti protiv svega što je novo i što je došlo sa strane, iz Evrope. To će ga okrenuti i protiv Svetozara Markovića i njegovih pristalica, pa će do kraja života ostati okoreli konzervativac okrenut prošlosti, protivnik svake promene. Sremac je na strani gazda, birokratije, vlasti i vladara; on je protiv seoske sirotinje i slobodoumnih učitelja. U „Luminaciji na selu“ i „Vukadinu“ progovorio je Sremac liberal, ogorčen na političke protivnike i netrpeljiv.
[uredi] Sukob pisca i političara
U Sremčevom delu sukobljavaju se dve strane njegove ličnosti: Sremac građanin i političar i Sremac pisac. Kao građanin, Sremac je na strani starog, patrijarhalnog i starovremenskog u ljudima i životu, na strani onoga što polako cili i nestaje. Njegov život u palanci je život u ambijentu koji voli, koji mu "lezi". Kao političar je na strani konzervativnih ideja, na strani onih koji imaju i vladaju. Sremac pisac nadvladava Sremca političara i tada nastaju pripovetke i romani trajne umjetničke vrednosti.
Stevan Sremac je rasni realista. Obdaren sposobnostima posmatranja i zapažanja pronicanja u suštinu pojava i događanja. Sremac je uvek polazio od stvarnih činjenica i podataka, od onoga što je video, proverio i zabeležio.
Izabran je za redovnog člana Srpske kraljevske akademije 3. februara 1906.
Napomena: Tekst preuzet sa prezentacije http://www.znanje.org uz odobrenje.
[uredi] Nagrada "Stevan Sremac"
Niški kulturni centar svake godine dodeljuje nagradu "Stevan Sremac" za najbolji roman ili knjigu priča na srpskom jeziku. Nagrada se dodeljuje od 2004. godine. Dosadašnji dobitnici su:
- 2004.
- 2005.
- 2006. - Slobodan Tišma za knjigu "Urvidek".
- 2007. - Srđan Valjarević za roman "Komo"
[uredi] Vidi još
[uredi] Spoljašnje veze
- Stevan Sremac na Srpskom nasleđu {((sr))
