Stefan Dragutin

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Stefan Dragutin

Freska iz crkve svetog Ahilija u Arilju,oko 1290. godine
Freska iz crkve svetog Ahilija u Arilju,
oko 1290. godine

Datum rođenja pre 1253.
Mesto rođenja nepoznato
Datum smrti 12. mart 1316.
Mesto smrti nepoznato
Grob Manastir Đurđevi Stupovi
Titula kralj
Period 12761282,
kralj Srbije
12821316,
kralj Srema
Prethodnik/ci Uroš
Naslednik/ci Milutin (u Srbiji)
Vladislav (u Sremu)
Poreklo i porodica
Dinastija Nemanjići
Otac Uroš
Majka Jelena Anžujska
Supružnik/ci Katalina
Potomstvo Urošic
Vladislav
Jelisaveta

Stefan Dragutin Nemanjić (pre 125312. mart 1316) bio je kralj Srbije od 1276. do 1282. godine i kralj Srema od 1282. do 1316. godine. Sin je Stefana Uroša I i Jelene Anžujske od roda fruškog. Imao je dva sina, Vladislava (sremskog kralja) i Urošica (kasnije monah Stefan) i kćerke Jelisavetu (udatu za Stefana I Kotromanića) i Ursulu (ili Ursu), udatu za Pavla Šubića.

Istorija[uredi]

Posle neuspelog napada Stefana Uroša I na Ugarsku 1268. Dragutin je pod pritiskom iste imenovan za mladog kralja oženjen ćerkom ugarskog kralja Stefana V Katalinom. Kada je Stefan Uroš I pokušao da osvoji Dubrovnik, Dragutin je uz pomoć Ugarske i Dubrovačke republike skupio vojsku i zbacio oca sa vlasti 1276. godine. Dragutin je, zatim, podelio državu na tri dela: kraljica Jelena Anžujska je vladala oblastima Zete, Trebinja, Plava i Poibarja, Milutin, Dragutinov mlađi brat, je vladao južnim delom države, a Dragutin većim severnim delom.

Dragutin je stupio u antivizantijsku koaliciju sa Karlom I Anžujskim, kraljem Sicilije.

Slomio je nogu, dok je jahao pored grada Jeleča, a nakon tog događaja došlo je do Deževskog sporazuma: presto je predao bratu Milutinu koji se obavezao da će ga posle njegove smrti naslediti Dragutinovi potomci.

Dragutin je posle odricanja od srpskog prestola na saboru u Deževu zadržao vlast nad nekim severnim delovima države. Najranije u drugoj polovini 1284. godine je dobio na upravu tzv. Mačvansko-bosansku banovinu pod kojom su podrazumevani prostori današnje Mačve, desne obale Save, uključujući Beograd i severoistočnu Bosnu. S izuzetkom severoistične Bosne oko Usore, ove oblasti su u srednjem veku bile obuhvaćene pod pojmom Srema.[a] Iz tog razloga se u izvorima Dragutin ponekad navodi kao „sremski kralj“.[1] Glavna Dragutinova rezidencija je bio grad Debrc (između Beograda i Šapca), dok je u Beogradu samo povremeno boravio. Beograd je prvi put ušao u sastav srpske države za vreme kralja Dragutina.

Zajedno sa bratom Milutinom, Dragutin je za vreme svoje vladavine ratovao protiv Vizantije, Bugara i Tatara.

Godine 1290. Dragutin je napao Braničevsku oblast kojom su vladali braća Drman i Kudelin, ali su ga oni izgleda uspeli poraziti i potpomognuti tatarskim odredima napali i opustošili mu Mačvu. Dragutin je zbog toga bio prinuđen da traži pomoć od svog brata kralja Stefana Milutina. Godine 1291. njih dvojica su napali Braničevsku oblast i proterali iz nje Drmana i Kudelina koji su se sklonili kod svog zaštitnika Nogaja, temnika (tumenbaše) tatarske Zlatne horde.

Saradnja Milutina sa Vizantijom je povredila Dragutinove interese, te dolazi do građanskog sukoba između dva brata 1301—1312/3 godine. Pošto je bio u ratu i sa bratom i sa ugarskim kraljem, Karlom Robertom, odlučio je da se izmiri sa Milutinom 1312. godine. Uspostavile su se stare granice. Ubrzo se teško razboleo i zamonašio primivši ime Teoktist. Prethodno je na saboru vlastele i sveštenstva preneo vlast na svog sina Vladislava. Međutim, njegovom smrću 1316. godine nestala je spona koja je različite oblasti njegove države vezivala u jednu celinu.

Galerija[uredi]

Napomene[uredi]

  1. ^ U to vreme, ugarska politička topografija delila je Srem na Ovostrani (današnji Srem) i Onostrani (današnja Mačva). Dragutinova država je u stvari obuhvatala Onostrani Srem.

Vidi još[uredi]

Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom:
Vikizvornik
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan s ovim člankom:

Reference[uredi]

  1. ^ Maksimović (1981), str. 441-442.

Izvori[uredi]

  • Данило Други (1988). Мак Данијел, Гордон; Петровић, Дамњан. eds. Животи краљева и архиепископа српских. Службе. Београд. 

Literatura[uredi]

  • Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. I. Нови Сад. 
  • Благојевић, Милош (1998). Србија Немањића и Хиландар. Нови Сад. 
  • Калић, Јованка (1967). Београд у средњем веку. Београд. 
  • Максимовић, Љубомир (1981). „Почеци освајачке политике“. Историја српског народа. I. Нови Сад. 
  • Рокаи, Петар; Ђере, Золтан; Пал, Тибор; Касаш, Александар (2002). Историја Мађара. Београд. 
  • Ћирковић, Сима (2004). Срби међу европским народима. Београд. 

Preporučena literatura[uredi]

  • Vladimir Ćorović, Ilustrovana istorija Srba, knjiga 2, Beograd, 2005.
  • Tomislav Bogavac, Nestajanje Srba, Niš, 1994.
  • Miomir Filipović - Fića, Tri cara i trideset i jedan kralj srpskog naroda, Čikago, 1992.
  • Drago Njegovan, Prisajedinjenje Vojvodine Srbiji, Novi Sad, 2004.
  • Aleksa Ivić, Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929.
  • Dušan J. Popović, Srbi u Vojvodini, knjiga 1, Novi Sad, 1990.
  • Milenko Palić, Srbi u Mađarskoj - Ugarskoj do 1918, Novi Sad, 1995.

Atlasi[uredi]

  • Dragan Brujić, Vodič kroz svet Vizantije, Beograd, 2004.
  • Istorijski atlas, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva - Zavod za kartografiju „Geokarta“, Beograd, 1999.
  • Školski istorijski atlas, Zavod za izdavanje udžbenika Socijalističke Republike Srbije, Beograd, 1970.


Spoljašnje veze[uredi]



Prethodnik:
Stefan Uroš I
Kralj Srbije
(12761282)
Naslednik:
Stefan Uroš II Milutin
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}
Prethodnik:
{{{pre7}}}
{{{spisak7}}} Naslednik:
{{{posle7}}}
Prethodnik:
{{{pre8}}}
{{{spisak8}}} Naslednik:
{{{posle8}}}