Stenjka Razin

Stenjka Razin
Stenjka Razin
Datum rođenja	1630.
Mesto rođenja	Don
Datum smrti	16. jun 1671.(1671-06-16) (40/41 god.)
Mesto smrti	Moskva, Rusko carstvo

Stepan Timfejevič Razin ili Stenjka Razin (rus. Степан (Стенька) Тимофеевич Разин; 1630 — Moskva, 16. juna 1671) bio je ataman donskih kozaka. Bio je vođa ustanka protiv Ruskog carstva.

Stenjka Razin je sa svojim ljudima od 1667. do 1669. bio pirat na Kaspijskom moru, boreći se protiv Persijanaca i pljačkajući njihove gradove. Godine 1670. krenuo je uz tok reke Volge. Jezgro njegove vojske činili su kozaci, a njima su se brzo pridružili seljaci, staroverci i etničke i religijske manjine. Razinove jedinice su zauzele i brutalno opljačkale više gradova, među njima Astrahanj i Samaru, tako da su ustanici nakratko kontrolisali velika područja južne Rusije. U svojim proklamacijama Razin je tvrdio da mu je cilj da iskoreni bojare i druge moćnike, i da uspostavi kozačku republiku oko Volge zasnovanu na apsolutnoj jednakosti. Veliki poraz je doživeo pri opsadi tvrđave Simbirsk. Kada su mobilisani plemići cara Alekseja, oni su brzo suzbili ustanak, a Razinova vojska se raspala. Dana 14. aprila/24. aprila zarobili su ga kozaci iz njegove pratnje. Kasnije je pogubljen u Moskvi odsecanjem udova i glave.

Razinov ustanak bio je jedan od mnogobrojnih ustanaka druge polovine 17. veka koji su izbili kao posledica pojačane eksploatacije kmetova pod carem Aleksejem, što je uzrokovalo masovnu pojavu odbeglih seljaka. Njegovi početni vojni uspesi su bili vezani za okupljanje religijskih frakcija koje nisu pripadale zvaničnoj Pravoslavnoj crkvi.

Stenjka Razin je opevan u brojnim ruskim narodnim pesmama. Kompozitor Aleksandar Glazunov je kao dvadesetogodišnjak napisao simfonijsku poemu Stenjka Razin, opus 13. Dmitrij Šostakovič je 1964. napisao kantatu „Pogubljenje Stenjke Razina“ za solo bariton, orkestar i mešoviti hor.

Literatura

• Jelačić, Aleksej (1929). Istorija Rusije. Beograd: Srpska književna zadruga. 
• Miljukov, Pavel (1939). Istorija Rusije. Beograd: Narodna kultura.