Stolica

Ukoliko ste tražili drugi pojam, pogledajte članak Stolica (višeznačna odrednica).

Stolica

Tradicionalni tronožac - stolica (hoklica) sa tri noge, bila je u upotrebi u seoskim domaćinstvima u Srbiji do druge polovine 20. veka

Stolica je komad nameštaja sa podignutom površinom koju izdržavaju noge i koja se najčešće koristi za sedenje jedne osobe. Sastoji se od četiri noge i naslona, međutim, stolica može imati tri noge ili drugačiji oblik. Stolice su izrađene od širokog spektra materijala, od drveta do metala do sintetičkog materijala (npr. plastike), a mogu biti položene ili tapecirane u raznim bojama i tkaninama, bilo samo na sedištu (kao kod neke trpezarijske stolice) ili na celoj stolici. Stolice se koriste u brojnim prostorijama u domovima (npr. u dnevnim boravcima, trpezarijama i malim sobama), u školama i kancelarijama (sa stolovima) i na različitim radnim mestima.

Stolica bez naslona i naslona za ruke se naziva hoklica, a kad je podignuta naziva se barska hoklica. Stolica bez naslona za ruke se naziva fotelja, a sa tapetima, podupirana sa rasklopivim osloncem za noge se naziva naslonjača. Stolice su obično delovi nameštaja koji mogu da se pomeraju. Stolica za više osoba se između ostalog zove kauč, sofa ili klupa. Stolica koja se nalazi u vozilu, pozorištu ili bioskopu se naziva sedište. Stolice za kampovanje mogu biti sklapajuće. U zavisnosti od materijala od koga su naprevljene stolice mogu biti: drvene, drveno-metalne, metalne, od pruća, od bambusa, od plastike, od plastike sa metalnim nogama, tapacirane...

Istorija

Stolica se koristi od davnina, mada je to vekovima bila simboličan artikl države i dostojanstva, a ne artikl za običnu upotrebu. „Predsedavajuća stolica” se još uvek koristi kao amblem vlasti u Donjem domu u Ujedinjenom Kraljevstvu i Kanadi, i u mnogim drugim postavkama. U skladu sa ovom istorijskom konotacijom „stolice” kao simbola autoriteta, komiteti, odbori direktora i akademska odeljenja imaju „predsedavajućeg” ili „stolicu”.

Kroz istoriju se funkcija stolice nije promenila, ali jeste njen dizajn koji se razvijao paralelno sa razvojem tehnologije i arhitekture. Do XVII veka u domaćinstvima običnih ljudi stolica nije imala neku veću ulogu, niti se vodilo računa o njenoj udobnosti. Isticale su se samo katedre crkvenih velikodostojnika ili aristokratije. Ljudi u srednjem veku su uglavnom radili van kuće i eventualno bi koristili za tadašnje uslove praktičnije stolice na sklapanje. Doba renesanse je između ostalog, uticalo i na uređenje doma i donelo nove dizajne stolica, uglavnom po ugledu na antiku. Razvijen je novi tip stolice na sklapanje, tzv. faldisterijuma ili savonarola stolice, posebno popularne u Firenci i Veneciji. Pravljena je od orahovog drveta, imala je ukrštene nogare i bila ukrašena rezbarijom i pozlatom. Radi udobnosti, sedište je bilo presvučeno plišem ili kožom, a koristili su se i jastučići. Međutim i tada i sve do 19. veka, više pažnje se posvećivalo dizajnu nego udobnosti. Stolice su izrađivane isključivo od drveta. U 20. veku se javila potreba modernog čoveka za udobnošću, kako u kancelariji, tako i u neformalnim situacijama, što je dovelo do razvoja industrijskog dizajna. To je donelo pojednostavljivanje njihove forme i strukture i započela je masovna proizvodnja. U XIX veku izdvajaju se stolice proizvedene u fabrici Tonet (Thonet), a u XX veku stolica od šperploče Čarlsa i Rej Imsa (Charles & Ray Eames), Alvar Altova (Alvar Aalto) stolica broj 41, Ero Sarinenova (Eero Saarinen) stolice od plastike i aluminijuma i Ero Arnianov (Eero Arnio) dizajn stolica u obliku šupljih sfera od fiberglasa i poliestera.

Stolica u umetnosti

Glavni članak: Konceptualna umetnost

Stolica je predstavljala i inspiraciju umetnika, kako nekada, tako i modernih. U Novom Sadu je 5. decembra 2008. bila predstavljena multimedijalna izložba akademskog vajara Vukašina Gikića gde je predstavljeno deset skulptura stolica, gde su posetioci mogli ne samo da vide ova neobična dela, već i da ih isprobaju. Erik Ku, dizajner sa Tajvana, osmislio je stolicu iz delova koji su u obliku slova koja čine reč „chair“ (engl. столица).

Materijali

Metalne stolice u vrtu Tuleris, Pariz, Francuska.

Stolice mogu biti napravljene od drveta, metala ili drugih jakih materijala, poput kamena ili akrila. U nekim slučajevima se za izradu stolice koristi više materijala; na primer, noge i okvir mogu biti napravljeni od metala, a sedište i naslon mogu biti napravljeni od plastike. Stolice mogu imati tvrde površine od drveta, metala, plastike ili drugih materijala, ili neke ili sve ove tvrde površine mogu biti prekrivene tapacirungom ili podstavom. Dizajn može biti napravljen od poroznih materijala ili biti izbušen sa rupama za dekoraciju; niska leđa ili praznine mogu obezbediti ventilaciju. Leđa se mogu širiti iznad visine glave korisnika, i ona opciono mogu da sadrži naslon za glavu. Stolice se takođe mogu napraviti od kreativnijih materijala, kao što su reciklirani materijali poput pribora za jelo i drvene cigle za igru, olovki, vodovodnih cevi, užadi, valovitog kartona i PVC cevi.

U retkim slučajevima, stolice su napravljene od neobičnih materijala, posebno kao oblik umetnosti ili eksperimentisanja. Rejmonds Kirulis, letonski dizajner enterijera, kreirao je vulkansku viseću stolicu koja je ručno izrađena od vulkanskog kamena. Piter Brener, nemački dizajner rođen u Holandiji, kreirao je stolicu napravljenu od šećera za lizalice – 60 lb (27 kg) šećera za slatkiše.

Galerija

• 
  Stolica tronožac
• 
  Stolica za kampovanje na sklapanje
• 
  Stolica iz 19. veka
• 
  Kancelarijska stolica
• 
  Botanička bašta u Vankuveru, Stolica velika

Vidi još

• Kancelarijska stolica

Literatura

• de Dampierre, F. Chairs: A History. Harry N. Abrams. 2006. ISBN 978-0-8109-5484-7.
• Fiell, C. 1000 Chairs. . Taschen. (25th изд.). 2005. ISBN 978-3-8228-4103-7. 
• Miller, J. Chairs. Conran. 2009. ISBN 978-1-84091-523-5.
• „Martin Löffelholz, Allerlei Handwerkszeuge”. Institut für Germanistik: Literatur, Sprache, Medien (na jeziku: nemački). Karlsruher Institut für Technologie. Pristupljeno 2021-09-20. 
• „On Darwin's 200th, a theory still in controversy”. Associated Press by way of Fox News. 8. 2. 2009. Pristupljeno 20. 7. 2017. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Murphy, Heather (30. 5. 2012). „The Quest for the Perfect Office Chair”. Slate magazine. Pristupljeno 30. 5. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bishop, J. Leander (2006). History Of American Manufactures From 1608 To 1860 - Volume 2. Kessinger Publishing. ISBN 1425495141. 
• {{Cite web|last=Murphy|first=Heather|date=2012-05-30|title=The Quest for the Perfect Office Chair|language=en-US|work=Slate|url=http://www.slate.com/articles/life/design/2012/05/ergonomic_office_chairs_a_visual_history_photos_.html%7Caccess-date=2021-04-22%7Cissn=1091-2339}
• Olivares, Jonathan. A Taxonomy of Office Chairs. London: Phaidon Press, 2011. ISBN 978-0714861036
• „A Taxonomy of Office Chairs, Phaidon Press”. www.phaidon.com. Pristupljeno 2022-09-18. 
• „Are Armrests Good for Ergonomics?”. Office Solution Pro. 18. 10. 2019. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Should Office Chair Have Armrests? | A Chiropractor Explains”. 19. 4. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Witold Rybczynski (2017). Now I Sit Me Down: From Klismos to Plastic Chair: A Natural History. Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0374537036. 
• Charlotte Fiell; Peter Fiell (2017). 1000 Chairs. Bibliotheca Universalis. TASCHEN. ISBN 978-3836563697. 
• Charlotte Fiell (2012). Chairs: 1000 Masterpieces of Modern Design, 1800 to the Present Day. Goodman Books. ASIN B00L76LSDO. 
• „Statuette of Pharaoh Ninetjer (C.2785-2742 BC). RMO (Rijksmuseum van Oudheden), Leiden, Netherlands”. 25. 9. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Aztec high-chair?”. Mexicolore.co.uk. Pristupljeno 2019-04-09. 
• „The 100th Canterbury”. TIME. 1961-07-07. Arhivirano iz originala 30. 9. 2007. g. Pristupljeno 2019-04-09. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „A Brief History of Chinese Furniture”. www.orientalfurnishings.com. Pristupljeno 2021-02-01. 
• „Massage Chair”. Pristupljeno 16. 2. 2023. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Ergonomic Chairs”. Pristupljeno 2019-07-12. 
• „History of Massage Chairs”. www.fujiiryoki.com. Pristupljeno 2017-04-06. 
• Belanger, Christian (12. 2. 2018). „New Exhibit Gives American Chair Design Its Due Respect”. Chicago. Pristupljeno 16. 2. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bird, Lonnie (2003). Taunton's Complete Illustrated Guide to Period Furniture Details. Taunton Press. str. 64. ISBN 1-56158-590-4. 

Spoljašnje veze

• „Chair”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 5 (11 izd.). 1911.