Streptokokni faringitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Streptokokni faringitis
Uvećani krajnici, u zadnjem delu grla, prekriveni belim eksudatom.
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostotorinolaringologija, infektologija
MKB-10J02.0
MKB-9-CM034.0
DiseasesDB12507
MedlinePlus000639
eMedicinemed/1811

Streptokokni faringitis ili streptokokna upala grla je oboljenje koje izaziva bakterija pod imenom „streptokoka grupe A“.[1] Streptokokna upala grla zahvata grlo i krajnike. Krajnici su dve žlezde u predelu grla, u zadnjem delu usta. Streptokokna upala grla takođe može da zahvati i grkljan (larinks). Uobičajeni simptomi su povišena temperatura, bol u grlu (poznato takođe i kao upaljeno grlo), i otečene žlezde (zvani limfni čvorovi) vrata. Streptokokna upala grla izaziva 37% upala grla kod dece.[2]

Streptokokna upala grla se širi bliskim kontaktom sa obolelom osobom. Kako bismo bili sigurni da osoba ima streptokoknu upalu grla, potrebno je uraditi analizu pod imenom kultura brisa grla. Čak i bez ove analize, očigledan slučaj streptokokne upale grla može se utvrditi na osnovu simptoma. Antibiotici pomažu osobi sa sptreptokoknom upalom grla. Antibiotici su lekovi koji uništavaju bakterije. Koriste se najčešće da bi se sprečile komplikacije kao što je reumatska groznica, a ne da bi se skratilo trajanje bolesti.[3]

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Uobičajeni simptomi streptokokne upale grla su: upala grla, povišena temperatura više od 38 °C, gnoj (žuta ili zelena tečnost sastavljena od mrtvih bakterija i belih krvnih zrnaca) na krajnicima, i otečeni limfni čvorovi.[3]

Mogu postojati i drugi simptomi, kao što su:

Kod osobe sa streptokoknom upalom grla će se pojaviti simptomi jedan do tri dana posle kontakta sa obolelom osobom.[3]

  • Slučaj streptokokne upale grla. Primetiti uvećane krajnike sa belim gnojnim naslagama.
    Slučaj streptokokne upale grla. Primetiti uvećane krajnike sa belim gnojnim naslagama.
  • Slučaj streptokokne upale grla. Primetiti male crvene tačke. Ovaj osip je neuobičajen, već specifičan simptom.[3]
    Slučaj streptokokne upale grla. Primetiti male crvene tačke. Ovaj osip je neuobičajen, već specifičan simptom.[3]
  • Slučaj streptokokne upale grla kod 8-godišnjeg deteta. Primetiti uvaćane krajnike, pozadi u grlu, prekrivene belim gnojem.
    Slučaj streptokokne upale grla kod 8-godišnjeg deteta. Primetiti uvaćane krajnike, pozadi u grlu, prekrivene belim gnojem.

Uzrok[uredi | uredi izvor]

Izazivač streptokokne upale grla je tip bakterije koja se zove beta-hemolitičke streptokoke grupe A (SGA).[6] Druge bakterije i virusi mogu takođe izazvati upalu grla.[3][5] Ljudi se zaraze bliskim kontaktom sa obolelom osobom. Infekcija se širi vrlo lako na mestima prepunim ljudima.[5][7] Primeri mesta sa velikim brojem ljudi su vojni objekti ili škole. Isušena bakterija beta-hemolitičkog streptokoka se može naći u sklopu prašine, ali neće izazvati bolest. Ako se bakterije nalaze u vlažnoj sredini, one mogu izazvati bolest kod ljudi u roku od 15 dana.[5] Bakterije se mogu naći u vlažnim stvarima kao što su četkice za zube. Ove bakterije mogu živeti u hrani, ali je to jako neuobičajeno. Ljudi koji pojedu takvu hranu mogu se razboleti.[5] Dvanaest posto dece bez simptoma upale grla redovno ima beta-hemolitički streptokok u grlu.[2]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Modifikovana Centorova skala
Poeni Verovatnoća streptokoka Lečenje
1 ili manje <10% Antibiotici i kultura brisa nisu potrebni
2 11–17% Antibiotici bazirani na rezultatu kulture brisa ili brzog testa za detekciju antigena (BTDA)
3 28–35%
4 ili 5 52% Antibiotici bez analize kulture brisa

Tabela, koja se zove modifikovana Centorova skala, pomaže doktorima da odluče kako da leče obolele sa upalom grla. Centorova skala ima pet kliničkih merenja ili opservacija. Pokazuje kolika je verovatnoća da neko ima streptokoknu upalu grla.[3]

Jedan poen se daje za svaku od ovih stavki:[3]

  • Nema kašlja
  • Otečeni limfni čvorovi ili bolni limfni čvorovi na dodir
  • Temperatura viša od 38 °C
  • Gnoj ili uvećanje tonzila
  • Ispod 15 godina starosti (oduzima se poen ukoliko osoba ima više od 44 godine)

Laboratorijske analize[uredi | uredi izvor]

Analiza koja se zove kultura brisa grla je glavni način[8] da se sazna da li osoba ima streptokoknu upalu grla. Ova analiza ima tačnost od 90 do 95 procenata.[3] Postoji još jedna analiza koja se zove brzi streptokokni test ili BTDA. Brzi streptokokni test je brži neko kultura brisa grla, ali ima tačnost od 70 procenata. Obe analize pokazuju kad osoba nema streptokoknu upalu grla. Pokazuju sa tačnošću od 98 procenata.[3]

Ako je osoba obolela, kultura brisa grla ili brzi streptokokni test će pokazati da osoba ima streptokoknu upalu grla.[9] Osobama koje nemaju nikakve simptome bolesti ne bi treabalo raditi kulturu brisa grla niti brzi strepokokni test, pošto neke osobe normalno imaju bakteriju streptokok u grlu koja im ne šteti. Ovim osobama nije potrebno lečenje.[9]

Uzroci sličnih simptoma[uredi | uredi izvor]

Streptokokna upala grla ima neke iste simptome kao i druge bolesti. Zbog ovoga, teško je reći da li osoba ima streptokoknu upalu grla bez analize kulture brisa grla ili brzog streptokoknog testa.[3] Ako osoba ima povišenu temperaturu i bol u grlu sa kašljem, curenjem nosa, prolivom, i crvenim očima, koje svrbe, verovatnije je da je upala grla izazvana virusom.[3] Kod infektivne mononukleoze mogu biti otečeni limfni čvorovi vrata sa upalom grla, povišenom temperaturom, a mogu biti i uvećane krajnike.[10] Ova dijagnoza se može postaviti na osnovu analize krvi. Međutim, ne postoji specifično lečenje infektivne mononukleoze

Preventiva[uredi | uredi izvor]

Neki ljudi imaju češće streptokokne upale grla od drugih. Uklanjanje krajnika je jedan od načina da se spreči razboljevanje od streptokokne upale grla.[11][12] Ponavljanje streptokokne upale grla tri i više puta godišnje je dobar razlog za uklanjanje tonzila.[13] Čekanje je takođe prikladno.[11]

Lečenje[uredi | uredi izvor]

Streptokokna upala grla obično traje nekoliko dana i bez lečenja.[3] Lečenje antibioticima će obično ubrzati lečenje za 16 sati.[3] Glavni razlog lečenja antibioticima je da bi se smanjio rizik od razboljevanja od teških bolesti. Na primer, bolest srca poznata kao reumatska groznica ili kolekcija gnoja u grlu poznata kao retrofaringealni apsces.[3] Antibiotici su korisni ako se daju u roku od 9 dana od početka simptoma.[6]

Lekovi protiv bolova[uredi | uredi izvor]

Lekovi za smanjenje bola mogu kupirati bolove kod streptokokne upale grla.[14] Obično su uključeni NAIL ili paracetamol koji je takođe poznat kao acetaminofen. Steroidi su takođe korisni [6][15], kao i viskozni lidokain.[16] Aspirin se koristi kod odraslih. Nije dobro davati aspirin deci, zbog veće verovatnoće dobijanja Rejevog sindroma.[6]

Antibiotici[uredi | uredi izvor]

Penicilin V je najčešće upotrebljavani antibiotik kod streptokokne upale grla u Sjedinjenim Državama. Popularan je, jer je siguran, efikasan i ne košta mnogo novca.[3] Amoksicilin se obično koristi u Evropi.[17] U Indiji je veća verovatnoća da ljudi dobiju reumatsku groznicu. Zbog ovoga je uobičajeno lečenje injekcionim lekom pod nazivom benzatin penicilin G.[6] Antibiotici smanjuju prosečnu dužinu trajanja simptoma. Prosek trajanja je tri do pet dana. Antibiotici smanjuju trajanje za oko jedan dan. Ovi lekovi takođe umanjuju širenje bolesti.[9] Lekovi se koriste najviše zbog toga da bi se redukovale retke komplikacije. One uključuju reumatsku groznicu, ospu, ili infekcije.[18] Efikasnost antibiotika bi trebalo izbalansirati sa mogućim neželjenim dejstvima.[5] Antibiotsko lečenje ne treba primenjivati kod zdravih odraslih osoba koje imaju alergijsku reakciju na lekove. Antibiotici kod streptokokne upale grla se koriste mnogo češće nego što bi se očekivalo zbog ozbiljnosti bolesti i brzine prenosa.[19] Lek eritromicin (i druge lekove, koji se zovu makrolidi) bi trebalo da koriste ljudi koji imaju izraženu alergiju na penicilin.[3] Cefalosporine mogu koristiti osobe sa blažim alergijama.[3] Streptokokne infekcije mogu takođe dovesti do poremećaja rada bubrega (akutnog glomerulonefritisa). Antibiotici ne smanjuju šansu nastajanja ovog stanja.[6]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Simptomi streptokokne upale grla se obično poboljšaju, sa ili bez lečenja, u roku od tri do pet dana.[9] Lečenje antibioticima redukuje rizik od pogoršanja bolesti. Oni takođe otežavaju širenje bolesti. Deca mogu da se vrate u školu 24 sata od prvog uzimanja anibiotika.[3]

Streptokokna upala grla može izazvati sledeća teška stanja:

Učestalost[uredi | uredi izvor]

Streptokokna upala grla je svrstana u širu kategoriju upala grla ili faringitisa. Oko 11 miliona ljudi godišnje u Sjedinjenim Državama ima streptokoknu upalu grla.[3] Većina slučajeva upale grla je izazvana virusima. Bakterija beta-hemolitički streptokok grupe A izaziva 15 do 30 procenata upala grla kod dece. Ona izaziva i 5 do 20 procenata upala grla kod odraslih.[3] Slučajevi se obično dešavaju u kasnu zimu ili rano proleće.[3]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „streptokokni faringitis at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ a b Shaikh N, Leonard E, Martin JM (2010). „Rasprostranjenost streptokoknog faringita i postojanja streptokoka kod dece:meta-analiza”. Pediatrics. 126 (3): e557—64. PMID 20696723. doi:10.1542/peds.2009-2648. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t Choby, BA (2009). „Dijagnoza i lečenje streptokoknog faringitisa”. Am Fam Physician. 79 (5): 383—90. PMID 19275067. 
  4. ^ a b v g Brook I, Dohar JE (2006). „Lečenje faringotonzilitisa kod dece izazvanog beta-hemolitičkim streptokokom grupe A.”. J Fam Pract. 55 (12): S1—11; quiz S12. PMID 17137534. 
  5. ^ a b v g d đ Hayes CS, Williamson H (2001). „Lečenje faringitisa izazvanog beta-hemolitičkim streptokokom grupe A”. Am Fam Physician. 63 (8): 1557—64. PMID 11327431. Arhivirano iz originala 16. 05. 2008. g. Pristupljeno 05. 07. 2012. 
  6. ^ a b v g d đ Baltimore, RS (2010). „Ponovna procena antibiotske terapije kod streptokoknog faringitisa”. Curr. Opin. Pediatr. 22 (1): 77—82. PMID 19996970. doi:10.1097/MOP.0b013e32833502e7. 
  7. ^ Lindbaek M, Høiby EA, Lermark G, Steinsholt IM, Hjortdahl P (2004). „Predskazivači širenja kliničkog tonzilitisa izazvanog streptokokom grupe A u domaćinstvu”. Scand J Prim Health Care. 22 (4): 239—43. PMID 15765640. doi:10.1080/02813430410006729. 
  8. ^ Smith, Ellen Reid; Kahan, Scott; Miller, Redonda G. (2008). In A Page Znaci i simptomi. In a Page Series. Hagerstown, Maryland: Lippincott Williams & Wilkins. str. 312—. ISBN 978-0-7817-7043-9. 
  9. ^ a b v g Bisno AL, Gerber MA, Gwaltney JM, Kaplan EL, Schwartz RH; Gwaltney (2002). „Praktične smernice za dijagnozu i lečenje streptokoknog faringitisa grupe A. Infectious Diseases Society of America”. Clin. Infect. Dis. 35 (2): 113—25. PMID 12087516. doi:10.1086/340949.  Nedostaje |last2= u Authors list (pomoć)
  10. ^ Ebell, MH (2004). „Epštejn-Bar virus infektivne mononukleoze”. Am Fam Physician. 70 (7): 1279—87. PMID 15508538. Arhivirano iz originala 24. 07. 2008. g. Pristupljeno 05. 07. 2012. 
  11. ^ a b Paradise, JL; Bluestone, CD; Bachman, RZ (1984). New England Journal of Medicine. 310 (11): 674—83. PMID 6700642. doi:10.1056/NEJM198403153101102.  Tekst „naslov-efikasnost tonzilektomije kod jako učestalih upala grla kod dece. Rezultati paralelnih slučajnih i nerandomiziranih kliničkih istraživanja” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ Alho OP, Koivunen P, Penna T, Teppo H, Koskela M, Luotonen J (2007). „Tonzilektomija protiv nadgledanja rekurentnog streptokoknog faringitisa kod odraslih: slučajna konrtolisana studija”. BMJ. 334 (7600): 939. PMC 1865439 Slobodan pristup. PMID 17347187. doi:10.1136/bmj.39140.632604.55. 
  13. ^ Johnson BC, Alvi A (2003). „Isplativost lečenja tonzilitisa. Testiranje, lečenje i potencijalne komplikacije.”. Postgrad Med. 113 (3): 115—8,121. PMID 12647478. 
  14. ^ Thomas M, Del Mar C, Glasziou P (2000). „Efikasnost lečenja izvan antibiotske terapije kod akutne upale grla?”. Br J Gen Pract. 50 (459): 817—20. PMC 1313826 Slobodan pristup. PMID 11127175. 
  15. ^ „Efektivnost kortikosteroidnog lečenja kod akutnog faringitisa: Sistematični pregled literature.”. Andrew Wing. 2010; Academic Emergency Medicine. Arhivirano iz originala 04. 12. 2012. g. 
  16. ^ „Generičko ime: viskozni lidokain (viskozni ksilokain) neželjena dejstva, medicinska ubotreba i interakcija sa lekovima=MedicineNet.com”. Pristupljeno 7. 5. 2010. 
  17. ^ Bonsignori F, Chiappini E, De Martino M (2010). „The infections of the upper respiratory tract in children”. Int J Immunopathol Pharmacol. 23 (1 Suppl): 16—9. PMID 20152073. 
  18. ^ Snow V, Mottur-Pilson C, Cooper RJ, Hoffman JR (2001). „Principi korišćenja adekvatnog antibiotika kod akutnog faringita odraslih” (PDF). Ann Intern Med. 134 (6): 506—8. PMID 11255529. 
  19. ^ Linder JA, Bates DW, Lee GM, Finkelstein JA (2005). „Antibiotsko lečenje kod dece sa streptokoknom upalom grla”. J Am Med Assoc. 294 (18): 2315—22. PMID 16278359. doi:10.1001/jama.294.18.2315. 
  20. ^ a b „UpToDate Inc.”. Arhivirano iz originala 08. 12. 2008. g. 
  21. ^ Stevens, DL; Tanner, MH; Winship, J (1989). „Teške streptokokne infekcije grupe A povezane sa sindomom koji liči na toksički šok i šarlahnu groznicu A”. N. Engl. J. Med. 321 (1): 1—7. PMID 2659990. doi:10.1056/NEJM198907063210101. 
  22. ^ a b Hahn RG, Knox LM, Forman TA (2005). „Procena postetreptokoknog stanja”. Am Fam Physician. 71 (10): 1949—54. PMID 15926411. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Smith, Ellen Reid; Kahan, Scott; Miller, Redonda G. (2008). In A Page Znaci i simptomi. In a Page Series. Hagerstown, Maryland: Lippincott Williams & Wilkins. str. 312—. ISBN 978-0-7817-7043-9. 



Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стрептококни_фарингитис&oldid=27441361”