Strombolska erupcija

Strombolska erupcija. 1: Oblak piroklastičnog materijala, 2: Lapili, 3: Padavina piroklastičnog materijala, 4: Fontana lave, 5: Vulkanska bomba, 6: Tok lave, 7: Slojevi lave i prašine, 8: Sloj, 9: Dajk, 10: Dovod magme, 11: Ognjište magme, 12: Sil

Strombolska erupcija je relativno slaba vulkanska erupcija, koja je dobila naziv prema italijanskom vulkanu Stromboli. Kod ovog vulkana se erupcija sastoji od izbacivanja užarene šljake, lapila i lavičnih bombi, do visina od desetina do stotina metara. Količina izbačenog vulkanskog materijala je mala do srednja.

Piroklastični materijal ima crvenu boju dok napušta vulkanski kanal, međutim, njegovi fragmenti na površini se brzo hlade, te on zadobija tamnu do crnu boju. Takođe, sav piroklastični materijal može znatno očvrsnuti pre nego što padne na zemlju. Piroklastični materijal se taloži neposredno uz dovodni vulkanski kanal, formirajući konus. S obzirom na relativno malu količinu izbačenog piroklastičnog materijala, konusi su najčešći produkti strombolskih erupcija.

Lavični tokovi su viskozniji nego kod havajskih erupcija, pa su zbog toga i manje površine, ali veće debljine. Oni mogu biti praćeni i formiranjem piroklastičnih stena.

Eruptivna aktivnost vulkana iz ove grupe može biti dugotrajna, zbog toga što sistem dovođenja magme u kanal nije ugrožen eruptivnom aktivnošću, pa se eruptivni sistem može sam dopunjavati s vremena na vreme. Na primer, vulkan Parikutin je imao konstantnu erupciju između 1943. i 1952. godine, vulkan Erebus na Antarktiku ima strombolsku erupciju nekoliko desetina godina, dok vulkan Stromboli ima erupciju poslednjih nekoliko hiljada godina.

Vidi još

• Vulkanska erupcija

Literatura

• Schmincke, H. U. 2004. Volcanism. New York: Springer. ISBN 978-3-540-43650-8. 
• Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka