Suva igla

Primer tehnike suve igle Ogist Roden, Viktor Igo (1885)

Suva igla (franc. pointe-sèche, nem. kaltnadelradierung, engl. dry point) je grafička tehnika duboke štampe, dobijena mehaničkom metodom direktnog graviranja u metalnu ploču, karakteristična po svojim baršunastim linijama.

Istorijat

Graviranje suvom iglom je poznato još u XV veku. Kao samostalna tehnika se pojavljuje oko 1480. godine. U početku, ona je služila kao početna faza u bakrorezu. Zbog nemogućnosti visokog tiraža, malobrojni su primeri prvi radova ovom tehnikom. Umetnici zato najčešće koriste suvu iglu u kombinaciji sa drugim tehnikama. Takve primere nalazimo kod Rembranta (1606—1669), Žaka Kaloa (1592—1635), Franciska Goje (1746—1828). Primere upotrebe čiste suve igle nalazimo recimo kod Ogista Rodena (1840—1917), Džejms Maknil Vistlera (1834—1903) ili Žaka Vilona (1875—1963).

Princip

Suva igla je vrlo atraktivna i popularna grafička tehnika neposrednog urezivanja linija u površinu metalne ploče. Ovom tehnikom se postiže otisak sa vrlo sočnom grafičkom slikom, komponovanom od izražajnih kontrasta i baršunastih linija. Grafički postupak je direktan, neposredan i ekonomičan. Ova tehnika nalazi svoju primenu i kao dopuna pri oblikovanju i korekciji u drugim tehnikama duboke štampe, bakropisu, bakrorezu, itd. Klasičan materijal je bakarna ili cinkana ploča koja se gravira oštro brušenim i različito profiliranim čeličnim iglama.

Jačim ili slabijim pritiskom igle ostvaruje se dublja ili plića linija. Izražajnost zavisi i od ugla graviranja: ugao od 90 stepeni daje veću sočnost otisku jer stvara liniju sa dvostrukom brazdom. Zbog osetljivosti dobijenih brazdi na pritisak prese, ova tehnika nije pogodna za ostvarenje velikog tiraža.

Literatura

• Dževad Hozo, Umjetnost multioriginala, Prva književna komuna Mostar, 1988.

Vidi još

• Gran pri Suva igla

Spoljašnje veze

• Edukativna interaktivna prezentacija koja objašnjava principe grafičkih tehnika i proces izrade grafičkog lista (Muzej moderne umetnosti u Njujorku)