Sukobi u Republici Makedoniji (2001)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sukob u Republici Makedoniji 2001.
Deo ratova u bivšoj Jugoslaviji

levo gore: makedonski tenk T-55 i posada u Aračinovu Gore desno: militanti UČK u Republici Makedoniji Srednja levo: Odred makedonske specijalne jedinice policije za brze intervencije kod Kumanova, 2001. U sredini desno: Spomenik braniocima Makedonije Dole levo: Granična patrola makedonske policije kod Raduše
Vreme22. januar—12. novembar 2001.
(9 meseci i 3 sedmice)[3]
Mesto
Pološka kotlina, Kumanovska kotlina, Skopska Crna Gora i Dervenska klisura, u blizini granice sa Albanijom i SR Jugoslavijom
Ishod

Razoružavanje albanskih terorista i potpisivanje Ohridskog sporazuma

  • Makedonsku ofanzivu prekinuo NATO
  • Uspostavljen prekid vatre
  • Albanski teroristi su pristali na razoružanje u zamenu za veća etnička prava
Sukobljene strane

Severna Makedonija Snage bezbednosti Republike Makedonije

  • Oslobodilačka nacionalna armija (do 27. septembra 2001 kada je zvanično razoružao NATO)
  • Oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (mart—jun 2001)[1]
  • Albanska nacionalna armija (od avgusta 2001)

    • Podrška:

    Komandanti i vođe
    Boris Trajkovski
    Ljupčo Georgijevski
    Pande Petrovski
    Ljube Boškoski    		 Ali Ahmeti
    Gezim Ostreni
    Tahir Sinani †
    Fadilj Nimani †
    Jačina
    Severna Makedonija 15.000[4]—20.000[5] vojnika 6.000—7.000 terorista
    Žrtve i gubici
    75 vojnika i policajaca[6] 700—800 terorista

    Sukob u Republici Makedoniji 2001. godine je bio oružani sukob koji je trajao od januara do novembra 2001. Sukob je otpočeo kada su pripadnici albanske paravojne Oslobodilačke nacionalne armije (ONA) napali na snage bezbednosti Severne Makedonije. Sukob se odvijao više meseci sa povremenim prekidima, a okončan je potpisivanjem Ohridskog sporazuma u avgustu iste godine.

    Sukobi[uredi | uredi izvor]

    Makedonska specijalna policija kod Kumanova, 2001.
    Tenkisti makedonske armije kod Aračinova.
    Rezervisti makedonske policije kod Raduše.
    Bista posvećena palom Makedonskom vojniku.

    Dana 22. januara jedan policajac je ubijen, a dvojica su ranjena u raketnom napadu na policijsku stanicu u selu Tearce kod Tetova, gde pripadnici albanske nacionalnosti čine više od 80 procenata stanovništva. To je bio prvi napad za koji je odgovornost preuzela do tada nepoznata albanska paravojna grupa ONA.

    Sukobi u Severnoj Makedoniji počinju 12. februara 2001. godine u pograničnom selu Tanuševci, u planinskoj oblasti na severozapadu Makedonije. 4. marta trojica makedonskih vojnika ubijena su u blizini Tanuševaca.

    Nakon tronedeljnih okršaja albanski gerilci se spuštaju prema Tetovu. 14. marta počele su borbe u brdima iznad Tetova i tog dana u borbama makedonskih snaga sa teroristima ubijena je jedna a ranjeno 17 osoba. Makedonske snage 23. marta kreću u široku akciju protiv pripadnika Oslobodilačke nacionalne armije na području Tetova i nanose im poraz, tako da 30. marta vlast u Skoplju saopštava da je uspostavila kontrolu nad svim položajima koje su držali teroristi.

    Dana 28. aprila albanski teroristi su postavili zasedu u selu Vejce kod Tetova i ubili osam makedonskih vojnika što izaziva revolt širom Makedonije. Taj događaj je poznat kao Masakr kod Vejce.

    Prvih dana maja između tri i četiri hiljade albanskih gerilaca upada sa Kosova i Metohije na makedonsku teritoriju i u prvom naletu osvajaju sedam makedonskih i srpskih sela u okolini Kumanova. Dana 3. maja na tom području ubijena su dva makedonska vojnika a jedan je otet. Armija republike Makedonije započinje ofanzivu u Kumanovskom kraju. Tokom maja se vode teške borbe oko sela Matejče, Slupčane, Vaksince, Lojane, Lipkovo, Orizare, Otlja.

    Dana 26. maja makedonska armija pod borbom isteruje teroriste iz sela Vaksince i Lojane i oslobađa ih. Kod Vaksinca je ubijen i komandant terorista sa područja Kumanova, Fadilj Nimani.

    Dana 5. juna u zasedi puta na putu Gajre-Šipkovica, u opštini Tetovo, od strane terorista ubijeno je pet makedonskih vojnika. Zaseda je bila slična onoj u Vejcu mesec dana ranije.

    Dana 9. juna započinje nova ofanziva makedonske armije na kumanovska sela Slupčane i Lipkovo.

    Dana 12. juna makedonska vlada koja je do tada bila nesložna oko načina rešavanja krize, usvaja mirovni plan predsednika Borisa Trajkovskog, u kome se zahteva amnestija i podrška NATO u razoružavanju pobunjenika. Ovime se zaustavlja ofanziva makedonske vojske u okolini Kumanova. Albanski teroristi pomeraju težište sukoba južnije, 13. juna proglašavaju selo Aračinovo, udaljeno od Skoplja samo jedanaest kilometara, slobodnom teritorijom.

    Dana 20. juna propali su višednevni pregovori makedonske vlade i predstavnika Albanaca.

    Dana 21. juna započinje ofanziva armije na teroriste u skopskom selu Aračinovu, selo posle tri dana borbe pada u ruke makedonskih snaga. Međutim, Havijer Solana i Piter Fajt uspeli su da ubede predsednika Trajkovskog da dopusti da se 350 terorista, pod zaštitom NATO, bezbedno autobusima evakuišu iz Aračinova sa komplet oružjem i opremom, što dovodi do jakih protesta Makedonaca u Skoplju, gde nekoliko hiljada ljudi učestvuje u nasilnim demonstracijama zbog zapadne podrške albanskim pobunjenicima.[7]

    U julu se vode sporadične borbe, a najveći napad terorista dogodio se 22. jula kada su napali makedonske snage kod Tetova. Prilikom napada kod Tetova glavni cilj ONA bilo je makedonsko civilno stanovništvo, pri čemu je veliki broj Makedonaca iz tetovskih sela proteran. Traju višednevne borbe, tokom kojih je teško ranjen komandant jedne čete terorista na području Tetova Rahim Bećiri, koji je nakon nekoliko dana preminuo u bolnici u Prištini od zadobijenih rana.[8]

    Dana 28. jula uz međunarodno prisustvo počinju mirovni pregovori u Ohridu.

    Dana 1. avgusta postignut je sporazum o ključnoj tački pregovora - albanskom jeziku u Makedoniji. Albanski će biti zvanični jezik u oblastima gde Albanci čine barem 20 procenata ukupnog stanovništva.

    Dana 5. avgusta postignut je sporazum o reformisanju policijskih snaga u oblastima nastanjenim Albancima, čime je otklonjena jedna od poslednjih prepreka za postizanje mira.

    Dana 7. avgusta neposredno pre nastavka pregovora, makedonska policija ubila je petoricu pripadnika ONA u napadu na jednu kuću u Skoplju - što je prvi sukob ove vrste u glavnom gradu. Specijalni izaslanik NATO Piter Fajt poziva da se amnestiraju pripadnici ONA koji dobrovoljno predaju oružje.

    Dana 8. avgusta dok pregovarači predviđaju uspeh pregovora i potpisivanje mirovnog sporazuma u roku od tri dana, albanski teroristi su postavili zasedu na auto-putu Skoplje - Tetovo i ubili deset makedonskih vojnika, što je najkrvaviji napad od početka sukoba. Taj događaj je poznat kao Masakr kod Karpalaka.

    Dana 10. avgusta albanski teroristi su postavili zasedu kod Ljubotenskih bačila kod Skoplja i ubili osam makedonskih vojnika sa dve nagazne mine na putu. Istog dana, više od 600 pripadnika tzv. kosovskog zaštitnog korpusa i terorista ONA napada selo Raduša koje brani 35 policajaca. Oni odolevaju jakim dvodnevnim napadima terorista, da bi se 12. avgusta u borbe uključili makedonski specijalci i vojska. Teroristi su razbijeni i uz velike gubitke su se razbežali nazad u pravcu Kosova. Cilj terorista bio je zauzeti Radušu kao i izvore vode kod obližnjeg sela Rašče, koji snabdevaju pitkom vodom dobar deo Skoplja, čime bi izazvali humanitarnu katastrofu.

    Dana 13. avgusta konačno je od strane makedonskih i albanskih pregovarača uz garanciju specijalnih izaslanika SAD i EU potpisan mirovni sporazum u Ohridu, kojim se predviđa završetak sukoba i razoružavanje terorista. Iako ONA nije bila direktno uključena u pregovore, pristala je na postignuti dogovor. Razoružavanje je u narednih mesec dana sproveo NATO, završivši operaciju 27. septembra.

    Dana 11. novembra iako je sukob okončan, pri otkopavanju lokaliteta za koji se verovalo da je masovna grobnica makedonskih civila, dogodila se zaseda albanskih terorista u selu Treboš kod Tetova, prilikom koje su poginula trojica pripadnika specijalne jedinice Lavovi.

    Vidi još[uredi | uredi izvor]

    Reference[uredi | uredi izvor]

    1. ^ „NEWSru.com : Makedoniя - эto nadolgo” (na jeziku: ruski). 25. 3. 2001. Arhivirano iz originala 3. 5. 2005. g. Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    2. ^ „NEWSru.com :: Soobщniki Usamы ben Ladena voevali na storone albanskih boevikov v Makedonii” (na jeziku: ruski). 18. 9. 2001. Arhivirano iz [Podrobnee: https://web.archive.org/web/20170412143523/http://www.newsru.com/world/18sep2001/laden_makedonia.html originala] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć) 12. 4. 2017. g. Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    3. ^ „ANALIZA MAKEDONSKOG KONFLIKTA | SENSE Agency”. www.sense-agency.com (na jeziku: srpski). 4. 10. 2007. Arhivirano iz originala 24. 09. 2014. g. Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    4. ^ Steele, Jonathan (26. 3. 2001). „Inexperienced force limits Skopje's options”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    5. ^ Petrovski, Pande (2001). Svedoštvo (PDF). str. 92. Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    6. ^ „Otkrien Spomenikot na zaginatite braniteli na Makedonija vo 2001”. Makedonska nacija (na jeziku: makedonski). 23. 10. 2011. Pristupljeno 13. 2. 2018. 
    7. ^ „Hronologija oružanih sukoba u Makedoniji”. Pristupljeno 21. 1. 2019.  Glas javnosti
    8. ^ ONA - Poruka i Nada Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2018) Petit Menaj, Skoplje, 2008. (str. 100) Pristupljeno 21. 1. 2019.
    Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сукоби_у_Републици_Македонији_(2001)&oldid=27700627”