Сунчаница са љуштуром
| Sunčanica sa ljušturom | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Macrolepiota rhacodes | |
Sunčanica sa ljušturom (lat. Macrolepiota rhacodes) ili čupava sunčanica, je jestiva gljiva, vrlo slična srodnoj običnoj sunčanici. Raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, a ima je i u voćnjacima, a za razliku od obične sunčanice više voli hlad. Veoma je česta. Vreme rasta u kasno leto i u jesen (od septembra do novembra). Jede se samo šešir (koji se često u kulinarstvu pohuje).
Opis[uredi | uredi izvor]
- Šešir: prečnika 10-30 sm., okrugao ili jajolik, stariji skoro potpuno ravan, osnovna boja beličasto-krem sa krupnim, tamnim, vunastim ljuspama nepravilnog oblika.
- Listići: beličasti, gusti, mekani, slobodni. Vremenom tamne.
- Drška: visoka 15-40 sm., prečnika 1-2cm, drvenasta, tanka pri vrhu, valjkasta, šuplja, glatka i boje kao i šešir, dno gomoljasto zadebljano, nosi trajni pokretni prsten. Pri dužem pritisku prstiju postaje tamnobraon.
- Meso belo, mekano, skoro neosetnog ukusa i mirisa. Na preseku narandžasto u šeširu i crveno u dršci. [1]
- Spore u masi bele.
Upotreba u kulinarstvu[uredi | uredi izvor]
Sunčanica sa ljušturom je jestiva, ali samo ako je dovoljno termički obrađena, jer u suprotnom može izazvati stomačne tegobe. Čak i dobro spremljena može izazvati probleme sa varenjem kod nekih osoba, pa i alergijske reakcije. Takođe, može se pomešati sa otrovnom Chlorophyllum molybdites, koja uspeva u suptropskoj klimi (kod nas je nema), ali koja ima zelene spore.
Slike[uredi | uredi izvor]
-
Listići -
Izgled sa strane -
Pečurke -
Bokor sunčanica -
Mlade pečurke -
-
Listići -
Drška sa zonom od prstena -
listići -
Otisak spora i presek -
Otisak spora -
-
Šešir -
Chlorophyllum rhacodes
 | Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |
Srodne vrste[uredi | uredi izvor]
- Sunčanica (Macrolepiota procera)
- Sisata sunčanica (Macrolepiota gracilenta)
- Chlorophylum brunneum (podvrsta Sunčanice sa ljušturom)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Uzelac, Branislav (2009). Gljive Srbije i zapadnog Balkana. Beograd: BGV logic.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Martić, M. Naše gljive. Legenda: Čačak. 2003. ISBN 978-86-7784-049-5.
