Suprematizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Crni kvadrat (Kazimir Maljevič, 1915)
Crni krug (Kazimir Maljevič, 1915)
Belo na belom (Kazimir Maljevič, 1918)

Suprematizam, pravac ruske avangarde u istoriji umetnosti, arhitekturi i apstraktnom slikarstvu koji je u srodstvu sa futurizmom i konstruktivizmom i nastao je u Rusiji gde se razvijao od 1915. godine do tridesetih godina 20. veka.[1][2]

Suprematizam je osnovao je ruski umetnik Kazimir Malevič 1913.[3] Supremus je umetnika zamišljao kao oslobođenog od svega što je unapred odredilo idealnu strukturu života i umetnosti.[4] Projektujući tu viziju na kubizam, kome se Malevič divio zbog njegove sposobnosti da dekonstruiše umetnost, i da u tom procesu promeni referentne tačke umetnosti,[5] on je predvodio grupu ruskih avangardnih umetnika — uključujući Aleksandru Ekster,[6] Ljubov Popovu, Olgu Rozanovu, Ivana Kliuna, Ivana Puni, Nadeždu Udalcovu, Ninu Genke-Meler, Kseniju Boguslavskaju i druge[7] — u onome što je opisano kao prvi pokušaj da se samostalno osnuje ruski avangardni pokret, koji se otcepljuje od putanje prethodne ruske istorije umetnosti.[5]

Da bi podržao pokret, Malevič je osnovao časopis Supremus (u početku pod nazivom Nul ili Ništa), koji je dobijao priloge od umetnika i filozofa.[8] Publikacija se, međutim, nikada nije pojavila i njen prvi broj nikada nije distribuiran zbog Ruske revolucije.[8] Sam pokret je, međutim, najavljen na Maljevičevoj Poslednjoj futurističkoj izložbi slika 0,10 iz 1915. godine u Sankt Peterburgu, gde su on, i još nekolicina u njegovoj grupi, izložili 36 radova u sličnom stilu.[1]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Suprematizam je razvio Kazimir Maljeviča (1878 - 1935) koji je sam ovako nazvao svoja dela koja je stvarao,[9][10][11][12] posle njegove neoprimitivističke i kubofuturističke faze u periodu 1912/1913. Ovaj pravac je pre svega uticao na De Stijl i Bauhaus. Tu se radi o jednoj bespredmetnoj, apstraktnoj umetnosti, slobodnoj umetnosti koja svoja dela svodi u jednostavne geometrijske oblike kvadrata, trougla, krstova ili čistih linija. Najznačajnija dela Kazimira Maljeviča su Crni kvadrat na beloj pozadini (1915), Crveni kvadrat (1915) i Beli kvadrat na beloj pozadini (1919).

Istorija suprematizma[uredi | uredi izvor]

Obično se suprematizam deli na tri faze, stadija:

  • crni stadijum,
  • crveni stadijum,
  • beli stadijum,

po seriji kvadrata koje je stvarao ruski slikar Maljevič tvorac ovoga umetničkog pravca. Godine 1917. se u grupu oko Maljeviča uključuju i slikari braća Naum Gabo i Antoan Pevzner koji se u Rusiju vratio iz zapadne Evrope. Nastanak ovog pravca se datira u godini 1915. kada je Maljevič izložio svoj Crni kvadrat. Teoretski manifest izašao je godine 1915. i bio je stvoren za pomoći i uz saradnju sa Majakovskim i drugim pripadnicima sovjetskog avangardnog pokreta. Osim drugog pod uticajem idealističkog principa „ekonomije mišljenja“ naglašavao je suprematizam u svojoj platformi neophodnost „ekonomičnih formi“ i za najekonomičniju formu je smatrao Maljevič svoje slike kvadrata Crni na beloj pozadini a još ekonomičniji bi bio po njegovom mišljenju ostaviti sasvim belo i čisto platno kao takvo.

Crni kvadrat[uredi | uredi izvor]

Maljevičevo inicijalno delo je Crni kvadrat na beloj pozadini koji je naslikan kao uljana slika 1915. i izloženo je u Petrogradu 1915. godine i Maljevič ga je nazvao „Neuokvirena ikona moga vremena“, kako je duša slikarske tradicije u Rusiji bila ikona i kao i svi ruski seljaci svoju „ikonu“ je okačio u istočni ćošak izložbe. Reakcije na ovu sliku su bile poražavajuće i nazvana je „mrtav kvadrat“ ili „personifikacija noći“ i slično.

Godine 1915. sledi Crveni kvadrat koji se kao i crni nalazi danas u državnom muzeju u Petrogradu i za Maljeviča je ovo bio „signal za revoluciju“ i dalje su sledili slike u boji.

Godine 1919, naslikao je Maljevič Beli kvadrat i njegovi suprematistički eksperimenti su bili pri kraju i dobili ovako svoj završni oblik, a za Maljeviča je ovo izraz čiste bespredmetne apstrakcije i umetnosti.

Suprematizam u srodnim umetnostima[uredi | uredi izvor]

1918. godine vodio je Maljević atelje sa Nadežda Udalzovom i oko njih se okupila grupa u kojoj su bili Vera Jermolajeva, El Lisicki, Varvara Stepanovna i Natan Altman. Suprematizam je uticao na razvoj skulpture, arhitekture i umetničkih zanata. I ako je u Maljevičevoj estetici bilo i anarhističkih elemenata, tako je on smatrao i pozivao na uništenje likovne umetnosti starog sveta, on je rešio mnoge važne likovne probleme, neki likovni rezultati imaju eksperimentalni značaj ali on daje novi impuls i u kompoziciji u arhitekturi, gde se tu prvenstveno misli na njegova vajarska dela koje je nazivao arhitektonama kada se iskazao i u skulpturi a njegovo delo je takođe iskorišćeno u primenjenoj grafici i umetničkim zanatima.

El Lisicki- most ka zapadu[uredi | uredi izvor]

1916. Suprematizam Kazimir Maljevič

Najznačajniji umetnik koji je bio pristalica od Maljeviča razvijanih formi bio je El Lisicki koji je radio intenzivno na suprematizmu 1919. - 1923. godine. El Lisicki je bio oduševljeni pristalica suprematizma[13][14][15][16] i poštovalac Maljevičevih dela i preneo je njegove ideje na skulpturu izrađujući svoje konstrukcije.

El Lisicki je putovao 1923. godine u Berlin, Hanover i Drezden gde se susretao sa grupom De Stijla i Bauhausa i prenosio im ideje koje su se gajile u suprematizmu.

Odnosi sa novom Rusijom[uredi | uredi izvor]

Umetnička i politička revolucija u Rusiji se događala u isto vreme i paralelno. Suprematizam je bila bespredmetna umetnost i u prvo vreme je bio jedan period kada se smatralo da on može da doprinese i propagira ideje političke revolucije i zavladalo je mišljenje da država ne treba da se meša u umetnost ali sa pojavom „Nove ekonomske politike“ koje je zahtevala da umetnost treba da pomaže politiku i ovi zahtevi su doveli do pojave socijalističkog realizma u Sovjetskom Savezu i po mišljenjima sovjeta i komunističkih političara ova umetnost je bila nerazumljiva za proletarijat i bila je neprihvatljiva.

Kazimir Maljevič je 1926. godine putovao u Nemačku i pokušavao je da nađe posao u Bauhausu ali se vraća u Rusiju natrag, on je odustao od suprematizma i slika sada u kasno impresionističkom i kubofuturističkom stilu.

Nema sumnje da je suprematizam bio jedan od najvažnijih događaja u umetnosti ovoga vremena.

Rehabilitacija avangarde u sovjetskoj umetnosti počela je sa Perestrojkom 1988. godine u Petrogradu retrospektivom dela od Kazimira Maljeviča.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Honour, H. and Fleming, J. (2009) A World History of Art. 7th edn. London: Laurence King Publishing. ISBN 9781856695848. str. 793–795.
  2. ^ Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 
  3. ^ Tate. „Suprematism – Art Term”. Tate (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-11-09. 
  4. ^ Potter, Polyxeni and Centers for Disease Control and Prevention (2013). Art in Science: Selections from EMERGING INFECTIOUS DISEASES. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-931571-0. 
  5. ^ a b Gourianova, Nina; Gurьяnova, N. A. (2012). The aesthetics of anarchy: art and ideology in the early Ukrainian avant-garde. Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-26876-0. OCLC 748941743. 
  6. ^ Hodge, Susie (2019). I know an artist : the inspiring connections between the world's greatest artists. Sarah Papworth. London. ISBN 978-1-78131-844-7. OCLC 1090652528. 
  7. ^ Boersma, Linda S. (1994). 0,10 : the last futurist exhibition of painting. Rotterdam: 010 Publishers. ISBN 90-6450-135-1. OCLC 33984058. 
  8. ^ a b Souter, Gerry (2012). Malevich : journey to infinity. New York: Parkstone International. ISBN 978-1-78042-926-7. OCLC 793511481. 
  9. ^ Milner and Malevich 1996, p. X; Néret 2003, p. 7; Shatskikh and Schwartz, p. 84.
  10. ^ Kazimir Malevich na sajtu Enciklopedija Britanika
  11. ^ „Malevich, Kasimir, A Dictionary of Twentieth-Century Art”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 18. 3. 2014. 
  12. ^ „Casimir Malevich, The Columbia Encyclopedia, Sixth Edition”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 18. 3. 2014. 
  13. ^ Berkovich, Gary. Reclaiming a History. Jewish Architects in Imperial Russia and the USSR. Volume 2. Soviet Avant-garde: 1917–1933. Weimar und Rostock: Grunberg Verlag. 2021. P. 103. ISBN 978-3-933713-63-6
  14. ^ Balandin, S. N. (1968). „Arkhitekturnaya teoriya El Lisitskogo (Arhitekturnaя teoriя Эlь Lisickogo)” (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala 10. 5. 2008. g. Pristupljeno 1. 10. 2008. 
  15. ^ Burgos, Francisco; Garrido, Gines (2004). El Lissitzky. Wolkenbugel 1924–1925. Absent Architecture (Rueda, Spain). ISBN 978-84-7207-158-2. 
  16. ^ Curl, James Stevens (2006). A Dictionary of Architecture and Landscape ArchitectureNeophodna slobodna registracija (Paperback) (Second izd.). Oxford University Press. ISBN 0-19-860678-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Malevich, Kazimir (1927). The Non-Objective World. Munich. 
  • PSN, Československa akademia vied, Prag 1963.
  • Přehledný kulturní slovnik, Mladá fronta, Prag 1964.
  • Kasimir Malevich, The Non-Objective World. English translation by Howard Dearstyne from the German translation of 1927 by A. von Riesen from Malevich's original Russian manuscript, Paul Theobald and Company, Chicago, 1959.
  • Camilla Gray, The Russian Experiment in Art, Thames and Hudson, 1976.
  • Mel Gooding, Abstract Art, Tate Publishing, 2001.
  • Jean-Claude Marcadé, "What is Suprematism?", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978.
  • Jean-Claude Marcadé, "Malevich, Painting and Writing: On the Development of a Suprematist Philosophy", Kazimir Malevich: Suprematism, Guggenheim Museum, April 17, 2012 [Kindle Edition]
  • Jean-Claude Marcadé, "Some Remarks on Suprematism"; and Emmanuel Martineau, "A Philosophy of the 'Suprema' ", from the exhibition catalogue Suprematisme, Galerie Jean Chauvelin, Paris, 1977
  • Miroslav Lamac and Juri Padrta, "The Idea of Suprematism", from the exhibition catalogue, Kasimir Malewitsch zum 100. Geburtstag, Galerie Gmurzynska, Cologne, 1978
  • Lazar Khidekel and Suprematism. Regina Khidekel, Charlotte Douglas, Magdolena Dabrowsky, Alla Rosenfeld, Tatiand Goriatcheva, Constantin Boym. Prestel Publishing, 2014.
  • S. O. Khan-Magomedov. Lazar Khidekel (Creators of Russian Classical Avant-garde series), M., 2008
  • Alla Efimova . Surviving Suprematism: Lazar Khidekel. Judah L. Magnes Museum, Berkeley CA, 2004.
  • S.O. Khan-Magomedov. Pioneers of the Soviet Design. Galart, Moscow, 1995.
  • Selim Khan-Magomedov, Regina Khidekel. Lazar Markovich Khidekel. Suprematism and Architecture. Leonard Hutton Galleries, New York, 1995.
  • Alexandra Schatskikh. Unovis: Epicenter of a New World. The Great Utopia.The Russian and Soviet Avant-Garde 1915-1932.- Solomon Guggenheim Museum, 1992, State Tretiakov Gallery, State Russian Museum, Schirn Kunsthalle, Frankfurt.
  • Mark Khidekel. Suprematism and Architectural Projects of Lazar Khidekel. Architectural Design 59, # 7-8, 1989
  • Mark Khidekel. Suprematism in Architecture. L’Arca, Italy, # 27, 1989
  • Selim O. Chan-Magomedow. Pioniere der sowjetischen Architectur, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1983.
  • Larissa A. Zhadova. Malevich: Suprematism and Revolution in Russian Art 1910–1930, Thames and Hudson, London, 1982.
  • Larissa A. Zhadowa. Suche und Experiment. Russische und sowjetische Kunst 1910 bis 1930, VEB Verlag der Kunst, Dresden, 1978
  • Glazova, Anna (2003). „El Lissitzky in Weimar Germany”. Speaking in Tongues. The Magazine of Literary Tran slation. Arhivirano iz originala 30. 10. 2008. g. Pristupljeno 1. 10. 2008. 
  • Khan-Magomedov, S. O. (2005). Sto shedevrov sovetskogo arkhitekturnogo avangarda (Sto šedevrov sovetskogo arhitekturnogo avangarda) (na jeziku: ruski i španski). URSS, Moscow. ISBN 5-354-00892-1. 
  • Lissizky, El; Schwitters, Kurt (1924). „Merz (magazine) no. 8-9”. Pristupljeno 1. 10. 2008. 
  • Lissitzky-Kuppers, Sophie (1980). El Lissitzky, life, letters, texts. Thames and Hudson. ISBN 0-500-23090-0. 
  • Mallgrave, Harry Francis (2005). Modern Architectural Theory: A Historical Survey, 1673-1968. Cambridge. ISBN 0-521-79306-8. 
  • Margolin, Victor (1997). The struggle for utopia: Rodchenko, Lissitzky, Moholy-Nagy: 1917–1946. University of Chicago Press. ISBN 0-226-50516-2. 
  • Margolin, Victor (2000). „El Lissitzky's Had Gadya, 1919” (PDF). Yeshiva University, New York. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 10. 2008. g. Pristupljeno 2. 10. 2008. 
  • Mayakovsky, Vladimir; El Lissitzky (2000). For the Voice (Dlia golosa). The MIT Press. ISBN 0-262-13377-6. 
  • Perloff, Nancy; et al. (2005). „Design by El Lissitzky”. Getty Research Institute. Pristupljeno 1. 10. 2008. 
  • Perloff, Nancy; Reed, Brian (2003). Situating El Lissitzky: Vitebsk, Berlin, Moscow. Getty Research Institute. ISBN 0-89236-677-X. 
  • Spencer, Herbert; Poynor, Rick (2004). Pioneers of modern typography. MIT Press. ISBN 978-0-262-69303-5. 
  • Shatskikh, Alexandra (2007). Vitebsk: The Life of Art. Yale University Press. ISBN 978-0-300-10108-9. 
  • Stedelijk Van Abbemuseum; El Lissitzy (1990). El Lissitzky, 1890–1941: Architect Painter Photographer Typographer. Municipal Van Abbemuseum. ISBN 90-70149-28-1. 
  • Tolstoy, V. P., ur. (2006). Vystavochnye ansambli SSSR 1920-1930-e gody (Vыstavočnыe ansambli SSSR v 1920-1930 godы, Exhibition ensembles of the USSR in the 1920s-1930s) (na jeziku: ruski). Galart, Moscow. ISBN 978-5-269-01050-2. 
  • Tupitsyn, Margarita (1999). El Lissitzky: Beyond the Abstract Cabinet. Yale University Press. ISBN 978-0-300-08170-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Suprematizam na Vikimedijinoj ostavi.
Spoljašnji video-zapis
Art & Context: Monet's Cliff Walk at Pourville and Malevich's White on White, Smarthistory
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Супрематизам&oldid=27553256”