Susedstvo

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

„Komšiluk” preusmerava ovde. Ne poistovećivati sa Komšiluk (matematika).
„Susedi” preusmerava ovde. Za druge upotrebe pogledajte stranicu Susedi (višeznačna odrednica).
„Komšije” i „Komšija” preusmeravaju ovde. Za druge upotrebe prvog preusmerenja pogledajte stranicu Komšije (višeznačna odrednica). Za druge upotrebe drugog preusmerenja pogledajte stranicu Komšija (višeznačna odrednica).
Susedstvo Čelsi [en] na Menhetnu u Njujorku

Susedstvo je geografski lokalizovana zajednica unutar grada ili predgrađa. Susedstvo često predstavlja zajednicu u kojoj se interakcija pretežno odvija licem-u-lice. „Istraživači se nisu složili oko tačne definicije. Susedstvo se obično definiše prostorno kao specifično geografsko područje i funkcionalno kao skup društvenih mreža. Susedstva, stoga, predstavljaju prostorne jedinice u kojima se pojavljuje društvena interakcija licem-u-lice — lične okolnosti i situacije u kojima stanovnici nastoje da ostvare zajedničke vrednosti, socijalizuju omladinu i održavaju efikasnu društvenu kontrolu.”[1]

Preindustrijski gradovi[uredi | uredi izvor]

Prema rečima urbanog teoretičara Luisa Mamforda, „susedstva, u nekom prvobitnom, početnom obliku, postoje gde god se ljudi okupljaju, u stalnim porodičnim stanovima; i mnoge funkcije grada imaju tendenciju da se raspoređuju prirodno — to je, bez ikakve teorijske preokupacije ili političkog usmerenja, u susedstvima”.[2] Većina najstarijih gradova širom sveta, onakvi kakvim su ih arheolozi iskopali, dokazuju postojanje susedstava.[3] Istorijski dokumenti rasvetljavaju život u susedstvu u brojnim istorijskim preindustrijskim ili nezapadnim gradovima.[4]

Susedstva obično nastaju zahvaljujući socijalnoj interakciji među ljudima koji žive jedni blizu drugih. U tom smislu susedstvo predstavlja lokalnu društvenu jedinicu veću od domaćinstva, koja nije direktno pod kontrolom grada ili državnih službenika. U nekim preindustrijskim urbanim tradicijama, osnovnim komunalnim funkcijama kao što su zaštita, društvena regulacija rađanja i brakova, čišćenje i održavanje neformalno su rukovodila susedstva, a ne gradske vlasti; ovaj obrazac je dobro dokumentovan za istorijske islamske gradove.[5]

Osim susedstava, većina antičkih i istorijskih gradova su imali još i upravne okruge koji su zvaničnicima služili za oporezivanje, vođenje evidencije i društvenu kontrolu.[6] Upravni okruzi su obično veći od susedstava i njihove granice mogu da presecaju granice susedstava. U nekim slučajevima, međutim, upravni okruzi se poklapaju sa susedstvima, što je dovelo do visokog stepena regulacije društvenog života od strane zvaničnika. Na primer, u kineskom glavnom gradu Čang'an tokom perioda T'ang, susedstva su bili okruzi, a postojali su i državni funkcioneri koji su pažljivo kontrolisali život i aktivnosti na nivou susedstva.[7]

Susedstva u preindustrijskim gradovima su često imala određeni stepen društvene specijalizacije ili diferencijacije. Etnička susedstva su bila značajna u mnogim gradovima u prošlosti, a ostala su uobičajena i u današnjim gradovima. Ekonomska specijalizacija, uključujući zanatsku proizvodnju, trgovinu i drugo, može biti koncentrisana u susedstvima, a u društvima u kojima postoji verski pluralizam susedstva su često specijalizovana po pitanju religije. Faktor koji je doprineo distinktivnosti susedstva i društvenoj koheziji u gradovima u prošlosti bile su migracije iz sela u grad. Ovo je bio neprekidan proces u preindustrijskim gradovima, a migranti su bili skloni da se dosele sa rođacima i poznanicima iz svoje seoske prošlosti.[8]

Sociologija[uredi | uredi izvor]

Znak susedske patrole[9][10][11] u okrugu Džeferson, Kolorado

Sociologija susedstva je podoblast urbane sociologije koja proučava lokalne zajednice.[12][13] Susedstva se takođe koriste u istraživačkim studijama od poštanskih brojeva i zdravstvenih dispariteta, do korelacije sa stopama napuštanja škole ili upotrebom droga.[14] Određena pažnja je takođe posvećena posmatranju susedstva kao male demokratije, regulisane prvenstveno idejama reciprociteta među susedima.[15]

Susedstva imaju nekoliko prednosti kao područja za političku analizu i arena za društvenu akciju:

  1. Susedstva su uobičajena i verovatno skoro univerzalna, pošto bi većina ljudi u urbanizovanim sredinama verovatno smatrala da živi u jednom od njih.
  2. Susedstva su prikladna i uvek pristupačna, jer ste već u vašem susedstvu kad izađete kroz vrata.
  3. Uspešna susedska akcija zahteva sasvim malo specijalizovanih tehničkih veština, a često malo ili nimalo novca. Akcija može zahtevati da se uloži malo vremena, ali materijalni troškovi su često niski.
  4. Sa susedskom akcijom, u poređenju sa aktivnošću na širem planu, rezultati su vidljiviji i brže se postižu. Ulice su čistije; prelazi su ofarbani; drveće je zasađeno; festival privlači publiku.
  5. Vidljivi i brzi rezultati su pokazatelji uspeha, a pošto je uspeh podsticajan, verovatnoća za narednu susedsku akciju se povećava.
  6. Pošto susedska akcija obično uključuje druge, ovakve akcije stvaraju ili ojačavaju veze i odnose sa drugim susedima, što zauzvrat dovodi do raznih potencijalno pozitivnih efekata, koje je često teško predvideti.
  7. Susedska aktivnost može jednostavno biti prijatna i zabavna za one koji u njoj učestvuju.

Osim ovih pogodnosti, mnoga istraživanja ukazuju na to da su jaka i kohezivna susedstva i zajednice povezani (vrlo verovatno uzročno povezani) sa smanjenjem kriminala, boljim rezultatima za decu i poboljšanim fizičkim i mentalnim zdravljem. Socijalna podrška koju jako susedstvo pruža može poslužiti kao brana od raznih nepovoljnih okolnosti.

Poboljšanje[uredi | uredi izvor]

Susedstva su bila mesta pružanja usluga ili „uslužnih intervencija“ delom kao napori da se obezbede lokalne, kvalitetne usluge i da se poveća stepen lokalne kontrole i vlasništva.[16] Alfred Kan je još sredinom 1970-ih opisao „iskustvo, teoriju i modne trendove“ pružanja usluga u susedstvu tokom prethodne decenije, uključujući diskusiju o transferima prihoda i siromaštva.[17] Susedstva, kao ključni aspekt zajednice, takođe su mesto usluga za mlade, uključujući decu sa smetnjama u razvoju[18] i koordinisanih pristupa populaciji sa niskim prihodima.[19] Iako termin susedska organizacija[20] nije tako uobičajen u 2015. godini, ove organizacije su često neprofitni, ponekad lokalni ili čak finansirani centri ili ogranci zajednice za razvoj zajednice.

Aktivisti zajednice i ekonomskog razvoja vršili su pritisak za reinvestiranje u lokalne zajednice i susedstva. Početkom 2000-ih, korporacije za razvoj zajednice, mreže za rehabilitaciju, korporacije za razvoj susedstva i organizacije za ekonomski razvoj radile su zajedno na rešavanju stambenog fonda i infrastrukture zajednica i susedstava (npr. društveni centri).[21] Zajednica i ekonomski razvoj mogu se razumeti na različite načine i mogu uključivati „na veri zasnovane“ grupe i skupštine u gradovima.[22]

Kao celina u urbanističkom projektovanju[uredi | uredi izvor]

Tokom 1900-ih, Klarens Peri je opisao ideju o kvartskoj jedinici kao samostalnom stambenom području u gradu. Koncept je još uvek uticajan u novom urbanizmu. Praktičari nastoje da ožive tradicionalnu društvenost u planskom prigradskom stanovanju na osnovu niza principa. U isto vreme, susedstvo je mesto intervencija za stvaranje gradova i zajednica prilagođenih uzrastu (AFCC) jer mnogi starije odrasle osobe imaju tendenciju da imaju uži životni prostor. Studije urbanističkog dizajna stoga koriste susedstvo kao jedinicu analize.[23]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Schuck, Amie and Dennis Rosenbuam (2006) Promoting Safe and Healthy Neighborhoods: What Research Tells Us about Intervention, The Aspen Institute
  2. ^ Mumford, Lewis (1954) The Neighborhood and the Neighborhood Unit. Town Planning Review 24:256–270, pp. 258
  3. ^ Spence, Michael W. (1992) Tlailotlacan, a Zapotec Enclave in Teotihuacan. In Art, Ideology, and the City of Teotihuacan, edited by Janet C. Berlo, pp. 59–88. Dumbarton Oaks, Washington, DC. Stone, Elizabeth C. (1987) Nippur Neighbourhoods. Studies in Ancient Oriental Civilization vol. 44. Oriental Institute, University of Chicago, Chicago
  4. ^ Heng, Chye Kiang (1999) Cities of Aristocrats and Bureaucrats: The Development of Medieval Chinese Cityscapes. University of Hawai'i Press, Honolulu. Marcus, Abraham (1989) The Middle East on the Eve of Modernity: Aleppo in the Eighteenth Century. Columbia University Press, New York. Smail, Daniel Lord (2000) Imaginary Cartographies: Possession and Identity in Late Medieval Marseille. Cornell University Press, Ithaca
  5. ^ Abu-Lughod, Janet L. (1987) The Islamic City: Historic Myth, Islamic Essence, and Contemporary Relevance. International Journal of Middle Eastern Studies 19:155–176.
  6. ^ Dickinson, Robert E. (1961) The West European City: A Geographical Interpretation. Routledge & Paul, London, pp. 529. See also: Jacobs, Jane (1961) The Death and Life of Great American Cities. Random House, New York, pp. 117.
  7. ^ Xiong, Victor Cunrui (2000) Sui-Tang Chang'an: A Study in the Urban History of Medieval China. Center for Chinese Studies, University of Michigan, Ann Arbor.
  8. ^ Kemper, Robert V. (1977) Migration and Adaptation: Tzintzuntzan Peasants in Mexico City. Sage Publications, Beverly Hills. Greenshields, T. H. (1980) "Quarters" and Ethnicity. In The Changing Middle Eastern City, edited by G. H. Blake and R. I. Lawless, pp. 120–140. Croom Helm, London.l;
  9. ^ Rasenberger, Jim (oktobar 2006). „Nightmare On Austin Street”. American Heritage Magazine. 
  10. ^ Jacobs, J. (1961). The Death and Life of Great American Cities. New York, NY: Vintage Books.
  11. ^ Palmer, B. (2012, March 21). Do Neighborhood Watch Programs Decrease Crime? Retrieved April 29, 2017, from http://www.slate.com/articles/news_and_politics/explainer/2012/03/trayvon_martin_killing_george_zimmerman_was_part_of_a_neighborhood_watch_do_those_actually_decrease_crime_.html
  12. ^ Wellman, B. & Leighton, B. (1979, March). Networks, neighbourhoods and communities: Approaches to the study of the community question. Urban Affairs Quarterly, 14(3): 363-390.
  13. ^ Warren, D. (1977). The functional diversity of urban neighbourhoods. Urban Affairs Quarterly, 13(2): 151-180.
  14. ^ Overman, H.G. (2002). Neighborhood effects in large and small neighborhoods. Urban Studies, 39(1): 117-130.
  15. ^ Rosenblum, Nancy L. (2020-12-01). „The Democracy of Everyday Life in Disaster: Holding Our Lives in Their Hands”. Democratic Theory. 7 (2): 69—74. ISSN 2332-8894. doi:10.3167/dt.2020.070209 Слободан приступ. 
  16. ^ King, B. & Meyers, J. (1996). The Annie E. Casey Foundation's mental health initiative for urban children. (pp. 249-261). In: B. Stroul & R.M. Friedman, Children's Mental Health. Baltimore, MD: Paul H. Brookes.
  17. ^ Kahn, A.J. (1976). Service delivery at the neighborhood level: Experience, theory and fads. Social Service Review, 50(1): 23-56.
  18. ^ Kutash, K., Duchnowski, A.J., Meyers, J. & King, B. (1997). Ch. 3: Community and neighborhood-based services for youth. In: S. Henggeler & A. B. Santor, Innovative Approaches to Difficult to Treat Populations. Washington, DC: American Psychiatric Press.
  19. ^ Riessman, F. (1967). A neighborhood-based mental health approach. (pp.1620184). In: E. Cowen, E. Gardier, & M. Zak, Emergent Approaches to Mental Health Problems. NY, NY: Appleton-Century-Crofts.
  20. ^ Cunningham, J V. & Kotler, M. (1983). Building Neighborhood Organizations. Notre Dame & London: Notre Dame Press.
  21. ^ Rubin, H.J. (2000). Renewing Hope Within Neighborhoods of Despair: The Community-Based Development Model. Albany, NY: State University of New York.
  22. ^ Mc Roberts, O.M. (2001, January/February). Black Churches, community and development. Shelterforce Online. Washington, DC: Author. at nhi.org
  23. ^ Gan, Daniel R. Y.; Fung, John Chye; Cho, Im Sik (2019). „Neighborhood Experiences of People Over Age 50: Factor Structure and Validity of a Scale”. The Gerontologist. 60 (8): e559—e571. PMID 31504478. doi:10.1093/geront/gnz111 Слободан приступ. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Barzilai, Gad. 2003. Communities and Law: Politics and Cultures of Legal Identities. Ann Arbor: University of Michigan Press.
  • Beck, U. 1992. Risk Society: Towards a New Modernity. London: Sage: 2000. What is globalization? Cambridge: Polity Press.
  • Chavis, D.M., Hogge, J.H., McMillan, D.W., & Wandersman, A. 1986. "Sense of community through Brunswick's lens: A first look." Journal of Community Psychology, 14(1), 24–40.
  • Chipuer, H.M., & Pretty, G.M.H. (1999). A review of the Sense of Community Index: Current uses, factor structure, reliability, and further development. Journal of Community Psychology, 27(6), 643–58.
  • Christensen, K., et al. (2003). Encyclopedia of Community. 4 volumes. Thousand Oaks, CA: Sage.
  • Cohen, A. P. 1985. The Symbolic Construction of Community. Routledge: New York.
  • Durkheim, Émile. 1950 [1895] The Rules of Sociological Method. Translated by S.A. Solovay and J.H. Mueller. New York: The Free Press.
  • Cox, F., J. Erlich, J. Rothman, and J. Tropman. 1970. Strategies of Community Organization: A Book of Readings. Itasca, IL: F.E. Peacock Publishers.
  • Effland, R. 1998. The Cultural Evolution of Civilizations Mesa Community College.
  • Giddens, A. 1999. "Risk and Responsibility" Modern Law Review 62(1): 1–10.
  • James, Paul (1996). Nation Formation: Towards a Theory of Abstract CommunityНеопходна слободна регистрација. London: Sage Publications. 
  • Lenski, G. 1974. Human Societies: An Introduction to Macrosociology. New York: McGraw-Hill, Inc.
  • Long, D.A., & Perkins, D.D. (2003). Confirmatory Factor Analysis of the Sense of Community Index and Development of a Brief SCI. Journal of Community Psychology, 31, 279–96.
  • Lyall, Scott, ed. (2016). Community in Modern Scottish Literature. Brill | Rodopi: Leiden | Boston.
  • Nancy, Jean-Luc. La Communauté désœuvrée – philosophical questioning of the concept of community and the possibility of encountering a non-subjective concept of it
  • Muegge, Steven (2013). „Platforms, communities and business ecosystems: Lessons learned about entrepreneurship in an interconnected world”. Technology Innovation Management Review. 3 (February): 5—15. doi:10.22215/timreview/655 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 08. 11. 2018. г. Приступљено 05. 03. 2022. 
  • Newman, D. 2005. Sociology: Exploring the Architecture of Everyday Life, Chapter 5. "Building Identity: Socialization" Архивирано 2012-01-06 на сајту Wayback Machine Pine Forge Press. Retrieved: 2006-08-05.
  • Putnam, R.D. 2000. Bowling Alone: The collapse and revival of American community. New York: Simon & Schuster
  • Sarason, S.B. 1974. The psychological sense of community: Prospects for a community psychology. San Francisco: Jossey-Bass. 1986. "Commentary: The emergence of a conceptual center." Journal of Community Psychology, 14, 405–07.
  • Smith, M.K. 2001. Community. Encyclopedia of informal education. Last updated: January 28, 2005. Retrieved: 2006-07-15.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

  • Mediji vezani za članak Susedstvo na Vikimedijinoj ostavi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Суседство&oldid=27557578”