Suhoj Su-30

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Су-30)
Skoči na: navigacija, pretraga
Su-30
Su30.jpg

Suhoj Su-30

Opšte
Namena višenamenski
Posada dva člana[1]
Proizvođač Irkutsko avijacijsko proizvodno udruženje, Rusija
Prvi let 1989.
Početak proizvodnje 1992.
Dimenzije
Dužina 21.94[1] m
Razmah krila 14.70[1] m
Visina 6.40[1] m
Površina krila 62,00 m²
Masa
Prazan 17.700 kg
Normalna poletna 24.000 kg
Maks. težina pri uzletanju 34.000[1] kg
Maks. spoljni teret 8.000[1] kg
Pogon
Motori 2 × AL-31F
Potisak 2 × 122.58 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 2.121 km/h
Taktički radijus kretanja 1.500 km
Dolet 3 500 km
Plafon leta 17.500[1] m
Brzina penjanja 13.800 m/min
Portal:Vazduhoplovstvo

Suhoj Su-30 (rus. Сухой Су-30), (NATO naziv engl. Flanker-C) je dvomotorni dvosed, patrolni (baražni) ruski lovački avion. Proizvodi ga Irkutsko avijacijsko-proizvodno udruženje a konstruisao ga je OKB Suhoj. U upotrebi je u ratnim vazduhoplovstvima Rusije, Indije, Alžira, Malezije, Venecuele, Ugande i Vijetnama.

Razvoj, oprema, namena[uredi]

Organizovanje efikasne zaštite nenaseljenih prostranstava sovjetskog severa i Dalekog istoka bio je jedan od glavnih zadataka vojske PVO. Malobrojni aerodromi koji ne ispunjavaju ni osnovne uslove i teški klimatski uslovi stavili su pred vazduhoplovnu industriju težak zadatak da obezbedi lovačke avione velikog doleta, opremljene kvalitetnom navigacijskom opremom i sposobne za što samostalnije obavljanje zadataka. Povoljna početna iskustva u upotrebi Su-27UB pokazala su da taj avion po mnogim svojstvima odgovara zahtevima dugotrajnog patroliranja. U drugoj polovini osamdesetih godina Crvena armija, naručila je posebnu varijantu dvoseda, koja je mogla da služi kao leteće komandno mesto za navođenje grupe lovaca Su-27. Ovo posebno dolazi do izražaja kod važnih zadataka presretanja krstarećih raketa i strateških bombardera naoružanih takvim oružjem. Rad na projektu aviona Su-30 je počeo u OKB Suhoj sredinom 80-ih godina dvadesetog veka pod rukovodstvom rus. И. В. Емельянов-а, a ispitivanje ovih aviona, obavljeno je u jesen 1988. godine. [2]

Piloti su zapazili da trenažni dvosedi Su-27UB, uz pune borbene mogućnosti izvorne varijante, daju priliku za podelu poslova između dva člana posade tokom dugotrajnih letova. Početkom 1987. godine na jedan Su-27UB ugrađen je sistem za utakanjem goriva u vazduhu što je trajanje leta produžilo na 10 časova. Prvi prototip aviona Su-27 PU koji je kasnije preimenovan u Su-30 završen je 1990. godine. Oprema aviona dopunjena je taktičkim pokazivačem koji je smešten u drugoj kabini, na instrumentalnoj tabli komandira lovačke grupe. Uređaj za vezu i navođenje obezbeđuje prijem podataka kao što su koordinate i karakteristike ciljeva i položaj grupe Su-27. Oni stižu iz operativnog centra sistema PVO i letećih radarskih osmatračkih stanica A-50. Poseban navigacijski sistem upotpunio je opremu za patroliranje. U grupnoj borbi u vazduhu, jedan Su-30 može da predvodi 4 lovca Su-27. Takva borbena grupa, osim suprostavljanja protivničkim avionima može da postavlja blokadu na pretpostavljenim pravcima leta krstarećih raketa. U podeli odgovornosti između članova posade, pilot Su-30 na prvom sedištu je zadužen za upravljanje avionom i naoružanjem kao i za vođenje vazdušne borbe na malim udaljenostima, a komandir, na drugom sedištu, osim vođenja grupne vazdušne borba odlučuje o upotrebi raketa većeg dometa, protiv ciljeva izvan vizuelnog kontakta, na distanci. [3][2][4]

Tehnički opis[uredi]

Avion Su-30 je dvomotorni avion dvosed, sa klasičnom aerodinamičkom šemom, razvijen na osnovu višenamenskog lovca Su-27 i prilagođen za lovačku namenu, sa velikim radijusom dejstva ili lovca za ulogu komandnog mesta. U avione Su-30 su ugrađeni motori AL-31FL, koji imaju veći potisak (sa dopunskim sagorevanjem, iznosi 74,5/128 kN) u odnosu na motore koji su ugrađeni u Su-27 (AL-31F). Motori su smešteni u razmaknutim gondolama na zadnjem delu trupa, dovoljno udaljeni jedan od drugo da jedan drugom ne smetaju u toku rada i da se poveća preživljavanje u slučaju pogotka jednog od njih sa raketom. Zbog ugradnje težeg radarskog sistema na trupu aviona su ispred krila postavljen kanard, u cilju poboljšalja uzdužne stabilnosti aviona, ali se u toku ispitivanja pokazalo da isti povećava uzgon aviona u toku poletanja pa je odlučeno da se ugradi i u buduće modifikacije aviona Su-27. Tehnički opis aviona Su-30 uglavnom odgovara tehničkom opisu aviona Su-27 u odnosu na njega ima nekih poboljšanja proistekla iz prilagođavanja novoj nameni. [2][5]

Su-30 u ruskoj avijaciji[uredi]

VVS Ruske federacije poseduje samo 19 primeraka serijskih aviona Su-30 koji su izrađeni od 1994. do 1996. godine. Nalaze se u upotrebi u sastavu 54. gardijskog kerčanskog lovačkog avijacijskog puka iz baze Sevaslejka koji pripada 18. centru za borbenu opremu i preobuku letačkog sastava. Ta jedinica je zadužana za razradu taktike lovačke avijacije, pa Su-30 često učestvuju u vežbama kojima se proveravaju nove taktičke ideje borbene upotrebe. Jedan prototip Su-30 dodeljen je akrogrupi, u njoj lete piloti, koje predvodi čuveni Anatolij Nikolajevič Kvočur.[6] Su-30 je korišćen u razvoju nekoliko izvoznih varijanti, koje su definisane kao višenamenski borbeni avioni osposobljeni za primenu raketnih sredstava vazduh-zemlja. U toku je ispitivanje prototipa koji će postati standard za modernizaciju aktivnih Su-27UB i Su-30.

Naoružanje[uredi]

Su-30MKA u Alžirska avijacija.
Naoružanje aviona: Suhoj Su-30
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Broj i oznaka topa 1 h GŠ-301
Broj granata 180
Kalibar 30 mm
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 28hFAB-250; 8hFAB-500;
Ukupna masa 4.000 kg
Broj tačaka za podvešavanje 12
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa v-v:6h(P-27/P-73/R-77/R-27ER/R-27T/R-27ET); v-z: 4 kontejnera h S-8; 7 kontejnera h S-13;
Broj podvešanih raketa 12


Zemlje koje koriste ovaj avion[uredi]

Korišćenje aviona Suhoj Su-30 u svetu

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Aero show 2007 168.jpg

Avion Su-30 na izložbi sa naoružanjem.
  1. ^ a b v g d đ e Sovremennaя voennaя aviatehnika, V. N. Šunkov, 1997, pp. 245
  2. ^ a b v „Сухой Су-30“. www.airwar.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 
  3. ^ http://www.sukhoi.org/planes/military/su30/
  4. ^ „[2.0] Second-Generation Su-27s & Derivatives“. www.vectorsite.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  5. ^ „SU-30 FLANKER-C management interceptor“. legion.wplus.net Приступљено 14. 9. 2011.. 
  6. ^ „Кто есть кто“. www.airforce.ru Приступљено 14. 9. 2011.. 

Galerija[uredi]

Literatura[uredi]

  • Радић, Александар (2002) (на ((sr))). Ваздушна моћ Русије. Беоgrad. 
  • (на ((en))) Encyclopedia of World Military Aircraft. London: Aerospace publishing. 1994,; Volume 1,2. 
  • Јанић, Чедомир (2003) (на ((sr))). Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. (COBISS). 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004) (на ((ru))). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб. Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005) (на ((ru))). Крылья России. Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994) (на ((ru))). Первые реактивные истребители Сухого. Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010) (на ((ru))). Реформирвание Военно-воздушных сил России. Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir; Gordon, Yefim & others (1996) (на ((en))). OKB Sukhoi. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997) (на ((en))). The Complete Encyclopedia of World Aircraft. NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000) (на ((en))). The Encyclopedia of World Military Aircraft. NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995. London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995) (на ((en))). The Encyclopedia of Modern Warplanes. New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999) (на ((en))). Jane's Aircraft Recognition Guide (2nd ed.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995) (на ((en))). Jane`s Combat Aircraft. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997) (на ((en))). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age. London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. (на ((en))). History of the aircraft construction in the USSR. ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W; Swanborough, G (2001). The Great Book of Fighters. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006) (на ((en))). Military Aircraft of the Cold War. San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997. London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999) (на ((en))). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000. London: Brassey's. 

Spoljašnje veze[uredi]