Tadeuš Košćuško

Tadeuš Košćuško
Tadeuš Košćuško
Lični podaci
Puno ime	Andžej Tadeuš Bonaventura Košćuško
Datum rođenja	(1746-02-04)4. februar 1746.
Mesto rođenja	Kosava, Poljsko-litvanska unija
Datum smrti	15. oktobar 1817.(1817-10-15) (71 god.)
Mesto smrti	Zoloturn, Švajcarska

Andžej Tadeuš Bonaventura Košćuško (polj. Andrzej Tadeusz Bonawentura Kościuszko; Kosava, 4. februar 1746 — Zoloturn, 15. oktobar 1817) je bio poljski i litvanski nacionalni heroj, general i vođa ustanka 1794. protiv Rusije. Borio se u Američkom ratu za nezavisnost kao pukovnik na strani Vašingtona. Za zasluge u tom ratu dobio je čin generala.

Detinjstvo i mladost

Tadeuš Košćuško na slici Juliusa Kosaka, 1879.

Košćuško na fragmentu bitke na Raclavicama, Jan Matejko 465 x 897 cm. Nacionalni muzej u Krakovu

Tadeuš Košćuško se zaklinje da će osloboditi Poljsku na trgu u Krakovu 24. marta 1794. Rad Francišeka Smuglevica, 1797.

Spomenik zakletve Tadeuša Košćuška 24. mart 1794. u Krakovu

Rođen je 4. februara 1746. u Velikom vojvodstvu Litvanija u Poljsko-litvanskoj uniji u plemićkoj porodici. Porodica je pripadala poljskom plemstvu, ali bili su osiromašeni. Imali su samo jedno imanje na kojima je radila 31 porodica kmetova. Tadeuš i njegov brat su započeli školovanje 1755, ali zbog porodičnih problema oba brata su se 1760. vratila kući. Jozef je trebalo da nasledi porodično imanje, a Tadeuš je odlučio da započne vojnu karijeru.

Kralj Stanislav II Avgust je 1764. oformio univerzitet za obrazovanje oficira i državnih službenika. Tadeuš Košćuško je decembra 1765. upisao novi univerzitet. Pored vojnih predmeta izučavao je istoriju Poljske, istoriju sveta, filozofiju, latinski, poljski, nemački, francuski, pravo, ekonomiju, geografiju, aritmetiku, geometriju i inžinjeriju. Nakon diplomiranja unapređen je u kapetana.

Košćuško u Francuskoj

Zajedno sa prijateljem Orlovskim dobio je kraljevsku stipendiju i 1769. su otišli u Pariz. Studirao je na akademiji lepih umetnosti, ali ubrzo je shvatio da nije stvoren za slikara. Kao stranac nije mogao da studira na francuskoj vojnoj akademiji, a za studije inženjerstva nije imao dovoljno novca. Međutim Košćuško se sam obrazovao, prisustvovao je predavanjima i koristio je biblioteke vojne akademije. Njegov boravak u predrevolucionarnoj Francuskoj imao je veliki uticaj na njegove kasnije političke poglede na svet.

Povratak u Poljsku

U prvoj podeli Poljske Rusija, Pruska i Austrija su anektirali veliki deo Poljsko-litvanske unije. Poljska je morala da smanji vojsku na 10.000 vojnika, tako da kad se Košćuško vratio 1774. u Poljsku nije bilo za njega mesta u vojsci. Zbog teškog ekonomskog položaja nije mogao ni da se oženi, pa je ujesen 1775 odlučio da emigrira.

Drezden i Pariz

Pokušao je da se zaposli na saksonskom dvoru ili vojsci, ali nisu ga primili. Otišao je u Pariz, gde je saznao za početak Američkog rata za nezavisnost. Prvi američki uspesi su bili sa oduševljenjem dočekani u Francuskoj.

Američki rat za nezavisnost

Silas Din i Bendžamin Frenklin su regrutovali Košćuška, koji je avgusta 1776. stigao u Ameriku. U početku je bio dobrovoljac, a već u oktobru 1776. unapređen je u pukovnika inženjerije kontinentalne vojske. Po preporukama generala Čarlsa Lija i kneza Adama Kazimirza Čartoriskog imenovan je za glavnog inženjera Kontinentalne vojske.

Bio je poslat u Pensilvaniju. Tu je prvi put pročitao Deklaraciju nezavisnosti. Bio je toliko ganut dokumentom da je odlučio da se lično sretne sa autorom deklaracije Tomasom Džefersonom. Sreli su se u Virdžiniji i nakon zajedničkih diskusija postali su bliski prijatelji.

Prvi njegov zadatak je bilo utvrđivanje Filadelfije. Dobio je zadatak 24. septembra 1776. da utvrdi obale reke Delevar protiv mogućeg britanskog prelaska. U proleće 1777. pridružen je severnoj armiji pod komandom Horacija Gejtsa. Kao glavni inženjer komandovao je utvrđivanjem nekoliko tvrđava i utvrđivanju vojnih logora duž kanadske granice. Njegov rad je predstavljao značajan doprinos američkom uspešnom povlačenju iz bitke kod Tajkonderoge i američkoj pobedi u bici kod Saratoge 1777. godine.

Posle tih bitaka Košćuško je smatran jednim od najboljih inženjera u američkoj službi. Džordž Vašington mu je poverio inženjerijske radove na utvrđenju Vest Point na reci Hadson. Posle toga je tražio da bude prekomandovan u južnu armiju, gde je takođe dao značajne doprinose američkoj pobedi.

Posle sedam godina 13. oktobra 1783. američki kongres ga je unapredio u brigadnog generala. Dobio je i američko državljanstvo, 2,5 km² zemlje i veliku svotu novca. Koristio je novac i za oslobađanje robova. Primljen je u Drušvo Sinisnatija i Američko filozofsko društvo.

Povratak u Poljsku

Vratio se 1784. u svoje mesto i tu je oslobodio ženske kmetove, a muškim je smanjio radnu obavezu. Lokalno plemstvo (šljahta) je to smatrala opasnim znakom liberalizma.

Situacija u Poljskoj se brzo menjala. Mala grupa političara je verovala u brze reforme i jačanje države. Značajni politički pisci su se zalagali za davanje više sloboda građanima i kmetovima i jačanje centralne vlasti. Veliki deo šljahte se slagao sa tim idejama, a mrzili su strano mešanje u poljske unutrašnje stvari. Sejm je od 1788. do 1792. započeo sa nužnim reformama. Košćuško je to video kao priliku da se vrati u vojnu službu i da služi svoju zemlju. Prijavio se u vojsku i 1789. je primljen u činu general-majora. Dobijao je i veliku zaradu, pa su prestali njegovi finansijski problemi.

Majski ustav u Poljskoj predstavljao je trn u oku okolnim silama. Osim toga konzervativni magnati su 14. maja 1792. stvorili konfederaciju u Targovici i tražili su od ruske carice Katarine Velike da pomogne da se sruši poljski ustav. Kada je 100.000 ruskih vojnika prešlo poljsku granicu 18. maja 1792. započeo je Rat za odbranu poljskog ustava.

Rat za odbranu poljskog ustava

Zbog ekonomskih problema Poljaci nisu mogli da stvore vojsku od 100.000 vojnika, ali vojska je bila dobro uvežbana i pripremljena za rat. Kada je započeo rat, Košćuško je bio zamenik komandanta treće krunske pešadijske divizije na čijem čelu je bio Jozef Ponjatovski. Kada je Ponjatovski postao komandant poljske vojske, Košćuško je postao komandant divizije.

Posle izdaje pruskih saveznika, vojska Litvanije nije pružala otpor Rusima. Poljska armija je bila preslaba da se odupre, pa se povukla na reku Bug, gde se pregrupisala i izvršila kontranapad. Košćuško je pobedio u bici kod Zjelence 18. juna. U bitkama 17. i 18. jula Košćuško je odbio višestruko brojčano nadmoćnijeg neprijatelja i postao je poznat kao najbriljantniji poljski komandant toga vremena. Kralj je 1. avgusta unapredio Košćuška u general-pukovnika. Međutim ubrzo se kralj pridružio konfederaciji iz Targovice i predao se Rusima.

Emigracija

Košćuška je teško pogodila kraljeva kapitulacija. On nije bio izgubio nijednu bitku. Zajedno sa mnogim poljskim komandantima pobegao je u Drezden, pa Lajpcig, gde su emigranti pripremali ustanak protiv Rusa. Emigranti su tražili podršku i veze unutar Poljske. Francuska zakonodavna skupština je 26. avgusta 1792. proglasila Košćuška počasnim građaninom Francuske.

Pruska i Rusija su 13. januara 1793. potpisale drugu podelu Poljske, koju je ratifikovao Sejm u Grodnom 17. juna. Takav ishod predstavljao je težak udarac članovima konfederacije iz Targovice, koji su svoje akcije smatrali borbom za vekovna prava magnata, a posle svega većina Poljaka ih je smatrala izdajicama. Posle podele Poljska je postala zemlja od 200.000 km² i 4 miliona stanovnika. Ekonomija je bila upropaštena, a rasla je podrška za ustanak.

Košćuško je u junu 1793. pripremio plan opštenarodnog ustanka. Pripreme u Poljskoj su bile spore, pa je odlučio da odloži početak ustanka. Rusija i Pruska su ponovo prisilile Poljsku da raspusti većinu vojske. Osim toga agenti carske Rusije otkrili su grupu revolucionara u Varšavi i započeli su sa hapšenjima istaknutih poljskih političara i vojnih komandanata. Zbog toga je Košćuško bio prisiljen da ranije krene sa ustankom. Osim toga 12. marta je jedan poljski general odbio da demobiliše svoju jedinicu i sa njom je krenuo prema Krakovu, izazivajući pobune protiv Rusa. Košćuško je krenuo je 15. marta 1794. u Krakov.

Košćuškov ustanak

Ranjavanje Košćuška 1794.

Glavni članak: Košćuškov ustanak

Košćuško je 24. marta 1794. digao ustanak. Zahtevao je da svaka peta kuća da bar jednog vojnika. Rusi su odmah krenuli da uguše ustanak, ali Košćuškove snage su pobedile 4. aprila ruski korpus u bici na Raclavicama. Pobunjenici su uspeli u aprilu da isteraju rusku vojsku iz Varšave i Vilna, a ubrzo i iz drugih gradova. U maju je Košćuško proglasio ukidanje kmetstva i uvođenje građanskih zakona za seljake. Zbog otpora šljahte ti zakoni nikad nisu sprovedeni. Ubrzo se i pruska vojska okrenula protiv Poljske, pa su pobunjenici u junu bili poraženi. Povukli su se prema Varšavi, koju su utvrdili. U junu su Prusi zauzeli Krakov. Združene snage ruske i pruske vojske bezuspešno su u julu opsedale Varšavu.

Poljski ustanak u Velikoj Poljskoj pod komandom Jana Dombrovskog je bio uspešan, pa se pruska vojska povukla iz okoline Varšave i centralne Poljske. Rusi su dobili pojačanja. Stigao je novi korpus pod komandom Aleksandra Suvorova, koji je porazio pobunjenike 10. oktobra. Košćuško je bio ranjen i zarobljen. Rusi su ga poslali u Sankt Peterburg u Petropavlovsku tvrđavu. Varšava je zauzeta 5. novembra i ustanak je tako bio slomljen.

Kasniji život

Pavle I, car Rusije je oslobodio Košćuška 1796. godine. Tražio je od Košćuška da se zakune na lojalnost, a ovaj je tražio da car oslobodi 20.000 poljskih političkih zatvorenika. Košćuško je emigrirao u SAD, pa se vratio u Evropu i 1798. se nastanio kraj Pariza. Sreo se sa Napoleonom 1799, ali nije mu verovao i odlučio je da ne podržava osnivanje Poljske pod nadzorom Francuske.

Nije se vratio u Varšavsko vojvodstvo i nije se priključio poljskoj vojsci, koja je bila Napoleonov saveznik.

Sreo se 1815. sa ruskim carem Aleksandrom I Romanovim, ali nije se složio sa ruskom tvorevinom Kongresnom Poljskom.

Jedno vreme je živeo u Švajcarskoj, gde je umro nakon pada sa konja 15. oktobra 1817. godine.

Literatura

• Pula, James S. Kosciuszko: The Purest Son of Liberty (1998). Thaddeus. Hippocrene Books. ISBN 978-0-7818-0576-6. .
• Leanid Niestsiarchuk. Andrэй Tadэvuš Banaventura Kascюška: Vяrtannegeroя naradzіmu (in Belarusian) Andrzej Tadeusz Bonawentura Kosciuszko: Return of the Hero to his Motherland, Brest. 2006. ISBN 978-985-6665-93-9..

Spoljašnje veze

• Fondacija Košćuško Poljsko-američka kulturna fondacija nazvana po generalu Tadeušu Košćuškom.
• About.com o Tadeušu Košćuškom Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. septembar 2015)
• Ambasada Poljske u Sjedinjenim Državama počasna strana
• US Kosciuszko National Monument web site
• Objava ambasade SAD u Belorusiji
• Kosciuszko Polish-American Historical Society, Inc. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. januar 2021) of the Valley Ansonia - Derby - Shelton - Seymour, Connecticut
• Galerija spomenika Košćuškom
• Nepoznati rukopis Košćuškog