Talalej

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
P christianity.svg Ovaj članak je napisan hagiografskim stilom, a takođe je najverovatnije i istorijski neutemeljen. Ako želite da ga sredite, privedite stil enciklopedijskom kriterijumu, i dodajte mu proverljive i pouzdane reference ili literaturu.

      Pogledajte kako se menja strana za pomoć, ili stranu za razgovor. Uklonite ovu poruku kada završite.

Ikona svetog Talaleja u crkvi svetog Talaleja u Brestu, u Makedoniji

Sveti mučenik Talalej je hrišćanski svetitelj. Otac mu je bio Verukije a majka Romilija. Po zanimanju je bio lekar. Postradao je za Hrista u svojoj osamnaestoj godini za vreme vladavine Numerijana. Kada je ispovedio svoju veru u Hrista pred sudijom mučiteljem, sudija je naredio dvojici dželata Aleksandru i Asteriju, da mu svrdlom provrte kolena, provuku konopac kroz probušene kosti i obese za jedno drvo. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je dželatima nevidljiva sila Božja oduzela vid, te su umesto Talaleja oni probušili jednu dasku i obesili je o drvo. Kada je mučitelj ovo doznao, pomislio je da su dželati to namerno učinili, pa je naredio da ih šibaju. Tada su Aleksandar i Asterije povikali: "Živ nam Gospod, od sada i mi postajemo hrišćani, verujemo u Hrista, i stradamo za Njega!" Čuvši ovo, mučitelj je naredio da ih mačem poseku. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da je tada sam mučitelj uzeo svrdlo da sam probuši kolena Talaleju, ali su mu se ruke oduzele, i on je morao moliti Talaleja, da ga ovaj spase, što je Talalej i učinio. Pominje se da je potom je bačen u vodu, ali se javio živ pred mučitelja i kada je potom bačen pred zverove, zverovi su mu lizali noge i umiljavali se oko njega. Najzad je posečen mačem 284. godine.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 20. maja po crkvenom, a 2. juna po gregorijanskom kalendaru.

Na televiziji[uredi]

U televizijskoj seriji Bela lađa u epizodi emitovanoj na Radio-televiziji Srbije 24. januara 2010. godine glavni junak Srećko Šojić slavi slavu Svetog mučenika Talaleja.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]