Tastatura

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Tastatura

Tastatura je periferni uređaj računarskog sistema napravljen po ugledu na pisaću mašinu. Služi kako za unos teksta, brojeva i znakova tako i za kontrolu operacija koje računar izvršava.

Fizički, tastatura je skup tastera sa ugraviranim ili odštampanim slovima, brojevima, znakovima ili funkcijama. U većini slučajeva pritisak na taster prouzrokuje ispisivanje jednog simbola. Ipak, da bi se dobili neki simboli potrebno je pritisnuti i držati više tastera istovremeno ili u određenom redosledu. Pritiskom na neke od tastera ne dobija se nikakav simbol već se oni koriste za određene operacije na samoj tastaturi.

Dizajn[uredi]

Postoji puno različitih standarda za raspored simbola po tasterima. Potreba za tim postoji prvenstveno zbog toga što različiti ljudi pišu na različitim jezicima, ali postoji i potreba za specijalizovanim tastaturama sa tasterima za izvršenje različitih matematičkih, statističkih ili programerskih funkcija.

Broj tastera na tastaturi PC računara varira od 83 (IBM PC, XT), 101 (od sredine 1980-ih godina) za standardne tastature do 104 za Windows tastature pa sve do 130 i više za tastature sa specijalnim tasterima. Takođe, postoje i varijante sa manje od 90 tastera kakve se često koriste kod notebook računara.

Standardni raspored[uredi]

Najčešći standard za tastature u zapadnim zemljama je tzv. QWERTY standard ili njemu slični francuski AZERTY i nemački QWERTZ. I ostali standardi u zemljama sa različitim azbukama po rasporedu tastera slični su ovima.

Internet tastature sadrže dodatne tastere sa različitim dodatnim funkcijama. Npr. za otvaranje brauzera ili klijenta elektronske pošte. U kasnim devedesetim u SAD su prodavane i tastature sa ugrađenim tasterima koji bi, pritisnuti, odveli korisnika direktno na određeni internet sajt.

Priključci[uredi]

Postoji nekoliko različitih vrsta konektora za priključenje tastature na računar i oni su pretrpeli puno izmena od početka razvoja računarstva pa do danas. Među njima je npr. standardni AT ((DIN-5) konektor korišćen na matičnim pločama projektovanim za procesore starije od i80486, danas zamenjen standardnim PS/2 ili USB konektorom.

Alternative[uredi]

Standardna tastatura je fizički prilično glomazna zbog toga što svaki taster treba da po veličini odgovara čovekovim prstima. Međutim, kod nekih uređaja neophodno je smanjiti njenu veličinu. Jedan od načina da se to izvede je da se za dobijanje određenih simbola ili funkcija pritiska više tastera istovremeno. Primer za to je GKOS tastatura dizajnirana za male bežične uređaje. Takođe, jedna od alternativa je i korišćenje igračkih džojstika kojima se mogu unositi bilo tekst bilo neki drugi tip podataka.

Korišćenje[uredi]

U najvećem broju slučajeva tastatura se koristi za unos teksta u različitim tipovima tekst editora. U savremenim računarima interpretacija pritisaka na tastere uglavnom se prepušta softveru. Savremene tastature prepoznaju pritisak svakog tastera i informaciju o tome prosleđuju programu koji je za to zadužen.

Komande[uredi]

Pored ostalog, tastatura se koristi i za zadavanje komandi računaru. Poznat je primer kombinacije tastera PC Ctrl+Alt+Del. Na novijim verzijama Windows-a ovom kombinacijom tastera dobija se prozor sa menijem za upravljanje trenutno aktivnim procesima i opcijom za gašenje računara. Pod Linux-om, MS-DOS-om i na nekim starijim verzijama Windows-a kombinacija tastera Ctrl+Alt+Del prouzrokuje resetovanje računara.[1]

Igre[uredi]

Tastatura je jedan od primarnih uređaja za kontrolu u računarskim igrama. Na primer strelice ili grupa slova umesto njih (npr. WASD) mogu se koristiti za pokretanje lika u igri. U većini igara tasteri se mogu konfigurisati po želji korisnika. Tasteri sa slovima se često koriste da bi izvršili neku određenu operaciju u igri. Tastatura je daleko od idealnog uređaja za kontrolu u igrama, posebno kada je potrebno pritisnuti više od jednog tastera. Problem je u tome što jednostavna elektronska kola u tastaturi dozvoljavaju da samo mali broj tastera može biti pritisnut u istom momentu a da pritom svi budu registrovani kako treba. Čest sporedni efekat je fantomski taster. Zbog jednostavne konfiguracije elektronskih kola kod starijih tastatura, pritisak na 3 tastera istovremeno često se registruje kao pritisak na četvrti taster koji nije ni jedan od pritisnuta tri. Kod savremenih tastatura ova pojava sprečava se tako što se blokira pritisak trećeg tastera u određenim kombinacijama. Iako ovakvo ponašanje logike tastature rešava problem fantomskog tastera javlja se novi problem. Kako onda registrovati kada je pritisnut treći taster a prethodna dva nisu otpuštena? Bolje tastature su dizajnirane tako da se ova pojava retko javlja u programima tipa Microsoft Office, ali problem ostaje kada je reč o računarskim igrama.

Princip rada[uredi]

  • Kada se taster pritisne, on potisne gumeni deo na kome leži i na kome se sa donje strane nalazi provodni materijal, sve do para provodnih linija na štampanom kolu.

(Kod starijih tastatura, uglavnom AT, umesto membrane, koristili su se mikro prekidači, koji su radili na principu klika miša, kad se taster pritisne onda dolazi do protoka struje, ove tastature se danas retko proizvode, pošto su skuplje za proizvodnju).

  • Na taj način ispod tastera se zatvara strujno kolo i menja se nivo signala.
  • Čip preko koga je strujno kolo vezano (najčešće mikrokontroler 8048) emituje signal koji skenira provodnike ispitujući da li je negde došlo do promene nivoa signala. Pošto prepozna promenu na nekom od provodnika, čip prepoznaje o kom tasteru se radi i obaveštava procesor o tom događaju šaljući mu kod koji odgovara pritisnutom tasteru.

Taj kod (engl. key scan code) je u serijskom formatu (bit po bit), i ima 1 start bit i osam bitova podatka. Najmanje značajan (LSB) bit se šalje poslije start bita, a najznačajniji bit (MSB) na kraju povorke od 9 bitova (1 start + 8 podaci). Dužina prenosa jednog bita je 50 mikrosekundi. Kod se može sastojati od više bajtova. Videti članak kodovi tastature za detalje.

  • Mikroprocesor prihvata kod koji odgovara pritisnutom tasteru, dekodira ga i izvršava odgovarajuću proceduru (šalje zadato slovo na ekran, izvršava odgovarajuću funkciju i dr.)
  • Poseban kod (key break signal) se emituje i pri otpuštanju tastera.

Potrebno je napomenuti da kontroler vrši skeniranje tastera (da li je neki pritisnut) dvadeset puta u sekundi, a pamti zadnjih 20 karaktera, tako da ako se slučajno zakoči program u kome kucamo, a mi nismo to primetili, nego nastavili, tastatura upamti zadnjih 20 karaktera i čim se program odglavi, na ekrau će ispisati poslednjih 20 karaktera).

Većina današnjih tastatura funkcioniše na sličan način.

Vrste tastatura[uredi]

Vidi još..[uredi]

Reference[uredi]

Literatura[uredi]

  • Assembling and Repairing Personal Computers, 2nd edition, Dan L. Beeson,Prentice Hall, ISBN 0-13-081949-2, pp. 153 do 166.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Tastatura