Tatjana Nikolajevna

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tatjana Nikolajevna
Velika kneginjica Tatjana Nikolajevna
Lični podaci
Datum rođenja(1897-06-10)10. jun 1897.
Mesto rođenjaPeterhof, Ruska Imperija
Datum smrti17. jul 1918.(1918-07-17) (21 god.)
Mesto smrtiJekaterinburg, Ruska Sovjetska Federativna Socijalistička Republika Sovjetska Rusija
Porodica
RoditeljiNikolaj II Aleksandrovič
Aleksandra Fjodorovna
DinastijaRomanov
velika kneginja

Tatjana Nikolajevna (rus. Татьяна Николаевна; Peterhof, 10. jun 1897 — Jekaterinburg, 17. jul 1918) bila je ruska velika kneginja, druga kćerka imperatora Nikolaja II i njegove žene Aleksandre Fjodorovne.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 10. juna 1897. godine, a umrla je sa samo 21 godinom, 17. jula 1918. godine, kada su nju i njenu porodicu streljali boljševici.

Tatjanu Nikolajevnu su često opisivali kao najlepšu carevu kćerku. Visoka, svetlosmeđe kose, sivih očiju, važila je za veoma privlačnu devojku. Bila je omiljena svojoj majci, carici Aleksandri. Kao i sve ostale princeze, nju su zanimale haljine i nakit te ih je imala na gomile. Svog najboljeg prijatelja je videla u svojoj starijoj sestri Olgi, sa kojom je delila sobu i „titulu“ Velikog para. Njima je kasnije, dodeljen puk vojnika Elizavetskih devojaka i dat rang pukovnika. U vreme Revolucije, Tatjana je zajedno sa majkom i sestrom Olgom negovala ranjene vojnike poput prave bolničarke. Svom mlađem bratu, cesareviću Alekseju, bila je kao druga majka u Tobolsku, selu gde je porodica Romanov bila zatočena nekoliko meseci. Brinula je o njemu kada majka nije bila u toj mogućnosti. Takođe je vodila brigu o svemu zašta nije marila Olga, koja se radije pridržavala knjige no kućnih poslova. Nakon što je dobila male boginje, naglo je smršala i promenila se. Kada su je streljali, imala je samo dvadeset i jednu godinu.

Nesuđena jugoslovenska kraljica[uredi | uredi izvor]

Velika knjeginja Tatjana 1914.

Kralj Srbije Petar I je nameravao da osigura ruku kćeri ruskog cara Nikolaja II, sedamnestogodišnje velike knjeginje Tatjane, za svog mlađeg sina i prestolonaslednika Aleksandra. Prilikom posete Petrogradu, u januaru 1914. predsednik srpske vlade Nikola Pašić je caru Nikolaju uručio lično kraljevo pismo u kome je bila izražena želja da „oženi svog sina sa jednom od velikih knjeginjica“.[1] Kao razlog za to navodila se dužnost prema zemlji i sinu.[2] Kralj Petar je uveravao cara da će ponuda ostati tajna i da njegovo odbijanje neće umanjiti naklonost prema Rusiji.[2] Car je odgovorio da on ostavlja svojim ćerkama da same odluče za koga će se udati, dodavši da je primetio da je Aleksandar na porodičnom ručku često bacao poglede na veliku knjeginjicu Tatjanu. Izbijanje Velikog svetskog rata, 28. jula 1914. godine prekinule su pregovore između dve dinastije oko ruke careve kćeri. Vest o masakru carske porodice u Jekatinburgu, 17. jula 1918. godine vrhovnog komandanta srpske vojske regenta Aleksandara je stigla na Solunskom frontu, doživevši nervni slom oplakivao je smrt svoje nesuđene supruge velike knjeginjice Tatjane.[3] Dva meseca kasnije, po naređenju vrhovnog komandanta regenta Aleksandra, 15. septembra 1918. srpska vojska na Solunskom frontu krenula je u juriš, 5. oktobra oslobođeno je Vranje, 12. oktobra trupe su ušle u Niš, a 1. novembra oslobođen je Beograd, čime je definitivno prekinuta komunikacija Beč — Istanbul, zbog čega je Bugarska kapitulirala 29. septembra, a potom Turska 30. oktobra, da bi 3. novembra kapitulirala Austrougarska, a 11. novembra i Nemačka što je dovelo do kraja Prvog svetskog rata.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Nikolaj I Pavlovič
 
 
 
 
 
 
 
8. Aleksandar II Nikolajevič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
4. Aleksandar III Aleksandrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ludvig II od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
9. Marija Aleksandrovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Vilhelmina Badenska
 
 
 
 
 
 
 
2. Nikolaj II Aleksandrovič
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Fridrih Vilhelm od Šlezvig-Holštajn-Zonderburg-Gliksburga
 
 
 
 
 
 
 
10. Kristijan IX Danski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Lujza Karolina od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
5. Marija Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Vilhelm od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
11. Lujza od Hesen-Kasela
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Lujza Šarlota od Danske
 
 
 
 
 
 
 
1. Tatjana Nikolajevna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ludvig II od Hesena i Rajne (=18)
 
 
 
 
 
 
 
12. Karl od Hesena i Rajne
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Vilhelmina Badenska (=19)
 
 
 
 
 
 
 
6. Ludvig IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Vilhelm od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
13. Elizabeta od Pruske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Landgravine Marie Anna of Hesse-Homburg
 
 
 
 
 
 
 
3. Aleksandra Fjodorovna
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Ernest I od Saks-Koburg i Salfelda
 
 
 
 
 
 
 
14. Albert od Saksen-Koburga i Gote
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Lujza od Saks-Koburg i Altenburga
 
 
 
 
 
 
 
7. Alisa od Velike Britanije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Edvard, vojvoda od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 
 
15. Viktorija Hanoverska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Viktorija, vojvotkinja od Kenta i Strathorna
 
 
 
 
 
 

Porodica[uredi | uredi izvor]

Braća i sestre[uredi | uredi izvor]

ime slika datum rođenja datum smrti
Olga Nikolajevna
15. novembar 1895. 17. jul 1918.
Marija Nikolajevna
26. jun 1899. 17. jul 1918.
Anastasija Nikolajevna
18. jun 1901. 17. jul 1918.
Aleksej Nikolajevič
12. avgust 1904. 17. jul 1918.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nacrt pisma caru, pisan Pašićevom rukom, na ruskom. Građa Nikole Pašića, Arhiv Srbije.
  2. ^ a b Opet AE
  3. ^ Iluzija zvana Jugoslavija, Večernje novosti, Miodrag Janković, 17. jul 2003.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tatjana Nikolajevna na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Татјана_Николајевна&oldid=25912928”