Tauerbridž

Tauerbridž
Tauerbridž

Tauerbridž (engl. Tower Bridge) je pokretni most preko reke Temze u Londonu. Ime je dobio po obližnjem Taueru (engl. Tower of London). Izgradnja je počela 1886. godine a most je otvoren 1894. Most prelazi Temzu u blizini Londonske kule i postao je jedan od ikonskih simbol Londona. Zbog toga se Tauerbridž ponekad poistovećuje sa Londonskim mostom koji se nalazi oko osam kilometar uzvodno. Tauerbridž je jedan od pet londonskih mostova koji su sada u vlasništvu i održavanju Bridž Haus Estejtsa, dobrotvorne organizacije koji nadgleda Londonska gradska korporacija. On je jedini od tih pet mostova koji ne povezuje grad London direktno sa obalom Sadarka, jer na severnoj strani izlazi na Tauer Hamlets.

Most se sastoji od dve mostovne kule povezane na gornjem nivou sa dve horizontalne pešačke staze, dizajnirane da izdrže horizontalne sile zatezanja koje vrše suspendovani delovi mosta na kopnenim stranama kula. Vertikalne komponente sila u suspendovanim presecima i vertikalne reakcije dve pešačke staze nose dve robusne kule. Okretni zglobovi i upravljačke mašine smešteni su u osnovi svake kule. Pre njegove obnove tokom 2010-ih, shema boja mosta datirala je iz 1977. godine, kada je bio obojen crveno, belo i plavo za Srebrni jubilej kraljice Elizabete II. Njegove boje su kasnije vraćene u plavu i belu.

Istorija

Nadmorska visina, sa dimenzijama

U drugoj polovini XIX veka, razvitkom Londonske luke, koja je ključni deo londonske ekonomije i njegovog istorijskog razvitka, u istočnom delu tadašnjeg Londona (današnji East End) javlja se potreba za novim mostom preko Temze. Prvi most u Londonu bio je Londonski most (engl. London Bridge) nakon čega se izgrađuje niz mostova zapadno od njega. Time su istočniji delovi bili ostavljeni bez načina prelaženja Temze bez korišćenja jednog od ovih mostova, sa izuzetkom tunela ispod Temze koji je otvoren 1870. Mana ovog tunela (engl. Tower Subway) bila je što su mogli da ga upotrebljavaju samo pešaci.

Ovaj problem više nije mogao da se ignoriše i 1876. godine Korporacija Londona (engl. Corporation of London) — nosilac izvršne vlasti tog dela Londona — odlučuje da objavi javni konkurs za dizajn novog mosta. Glavni problem izgradnje mosta na lokaciji nizvodno od Londonskog mosta bio je da nije bilo moguće izgraditi konvencionalan most jer bi se time zatvorio pristup većim brodovima u londonsku luku. Jedino rešenje bila je izgradnja pokretnog mosta. Konačan izbor dizajna mosta nije učinjen sve do 1884. Pobednički dizajn je napravio Horas Džons (engl. Horace Jones)

Početak

Poseban komitet za most ili metro kojim je predsedavao ser Albert Džozef Altman formiran je 1877. da bi se pronašlo rešenje. Dostavljeno je više od pedeset dizajna, uključujući jedan od građevinskog inženjera ser Džozefa Bazalgeta, koji je odbijen zbog nedostatka dovoljnog prostora za glavu. Projekat nije odobren sve do 1884. godine kada je odlučeno da se izgradi podizni most. Ser Džon Volf Bari je postavljen za inženjera, a ser Horis Džouns za arhitektu (koji je takođe bio jedan od sudija). Akt parlamenta kojim se odobrava izgradnja je usvojen 1885. Time je precizirano da će raspon otvaranja obezbediti čistu širinu od 200 ft (61 m) i visinu od 135 ft (41 m). Dizajn je morao biti u gotičkom stilu. Izgradnju je finansirala Bridž Haus Istejts, dobrotvorna organizacija osnovana 1282. za održavanje Londonskog mosta, čija se nadležnost kasnije proširila na Tauerbridž, Blekfrajars most, most Sadark i Milenijumski most.

Beri je projektovao most sa dve kule mosta izgrađene na stubovima. Centralni raspon je bio podeljen na dva jednaka kraka ili lista, koji su se mogli podići da bi omogućili prolaz rečnog saobraćaja. Dva bočna raspona su bili viseći mostovi, sa usidrenim šipkama na oporcima i kroz šipke sadržane u gornjim stazama mosta.

Konstrukcija

Tauerbridž u izgradnji, 1892

Izgradnja je počela 1886. godine, a kamen temeljac je položio princ od Velsa 21. juna i trajala je osam godina. Glavni izvođači su bili ser Džon Džekson (temelj), [[[William Armstrong, 1st Baron Armstrong|Armstrong, Mičel i kompanij]]a (hidraulika), Vilijam Vebster i ser Vilijam Arol & Ko. Na gradilištu su radile 432 osobe; E V Kratvel je bio stalni inženjer za izgradnju.

Dva stuba, sa preko 70.000 dugih tona (78 kratkih tona; 71 t) betona, potopljena su u korito reke da bi se podržala konstrukcija. Više od 11.000 dugih tona (12 kratkih tona; 11 t) čelika je korišćeno u okviru za tornjeve i staze, koji su zatim obloženi korniškim granitom i portlandskim kamenom da bi se zaštitila čelična konstrukcija.

Džons je umro 1887, i Džordž D. Stivenson je preuzeo projekat. Stivenson je zamenio Džonsovu originalnu fasadu od cigle sa kitnjastijim viktorijanskim gotičkim stilom, što je most učinilo prepoznatljivim obeležjem i trebalo je da uskladi most sa obližnjim londonskim tornjem. Ukupni troškovi izgradnje bili su 1.184.000 funti (što odgovara £121,59 iz 2018. godini).

Otvaranje

Slika otvaranja Tauerbridža 1895. godine, Vilijam Lionel Vili

Tauerbridž je zvanično otvoren 30. juna 1894. od strane princa i princeze od Velsa. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su lord Čemberlen, lord Karington i ministar unutrašnjih poslova H. H. Askvit. Zakonom parlamenta propisano je da tegljač treba da bude na stanici da pomogne plovilima u opasnosti pri prelasku mosta, što je uslov koji je ostao na snazi do 1960-ih.

Most je povezivao Ajron gejt, na severnoj obali reke, sa Horselidovn lejnom, na jugu – sada poznatim kao Tauerbridž pristup i Tauerbridž put, respektivno. Sve dok most nije otvoren, Tauer metro – 400 m (0,25 mi) zapadno – bio je najkraći put za prelazak reke od Tauer Hila do ulice Tuli u Sauvarku. Otvoren 1870. godine, Tover metro je bio među najranijim podzemnim („cevnim“) železnicama na svetu, ali je zatvoren nakon samo tri meseca i ponovo je otvoren kao pešački tunel sa naplatom putarine. Kada je Tauerbridž otvoren, većina pešačkog saobraćaja je prešla na korišćenje mosta, jer nije bilo putarine za prelazak. Pošto je izgubio najveći deo prihoda, tunel je zatvoren 1898. godine.

Staze na otvorenom između kula na visokom nivou stekle su reputaciju po prostitutkama i džeparošima. Pošto se do njih moglo doći samo stepenicama, pešaci su retko koristili šetališta i ona su zatvorena 1910. godine. Šetalište je ponovo otvoreno 1982. kao deo izložbe Tauerbridža.

Dizajn

Most koji je Džons dizajnirao bio je pokretni most ukupne dužine 244 m sa dve kule, svaka visoka 65 m. Razdaljina između kula je 61 m i taj centralni deo se sastoji iz dva pokretna segmenta od kojih se svaki podiže ka gore do ugla od 83°. Kako bi se ubrzalo podizanje mosta za svaki od dva segmenta je povezan protiv-teg. Mehanizam za podizanje je hidrauličan. Po otvaranju, sistem je pod pritiskom održavala voda iz šest rezervoara za koje su, zauzvrat, pritisak stvarale parne mašine. Mehanizam je i dalje hidrauličan ali su vodu i parne mašine 1976. godine zamenili hidraulično ulje i električni motori. Mostu je potreban 1 minut da bi se u potpunosti podigao.

Iznad osnovne platforme između dve kule postoji i viseća platforma za pešake koja je zamišljena da uštedi vreme kako ne bi morali da čekaju spuštanje mosta.

Izgradnja

Izgradnja je započeta 1886. godine. Samo za strukture koje podržavaju dve masivne kule utrošeno je 70.000 tona betona. Građa mosta je primarno čelična i on sadrži 11.000 tona čelika iako njegovim izgledom dominira kamena fasada koja ujedno štiti čeličnu konstrukciju i ima estetsku ulogu. Izrađena je od granita i kamena.

Most u izgradnji (1892. god.)

Radovi su trajali 8 godina, u izgradnji je učestvovalo 5 izvođača i 432 radnika.

Džons je umro 1887. a radove je završio ser Džon Vulf-Beri (engl. Sir John Wolfe-Barry) koji je i odgovoran za viktorijanski izgled fasade.

Most je otvorio tadašnji Princ od Velsa, budući kralj Edvard VII 30. juna 1894. godine.

Most danas

Most je u vlasništvu dobrotvorne organizacije koju nadgleda Korporacija Londona.

Visoka platforma za pešake je 1910. zatvorena da bi 1982. bila ponovo otvorena. Danas je ona u sklopu stalne izložbe koja se proteže i kroz obe kule i oslikava izgradnju i prošlost jednog od najprepoznatljivijih znamenja Londona.

Londonska luka je danas izmeštena nizvodnije te se most retko podiže, tek oko 500 puta godišnje, kako bi ustupio prolaz plovilima. Rečni saobraćaj i dalje ima prvenstvo što je 1996. godine gotovo izazvalo diplomatski incident kada je konvoj sa američkim predsednikom Bil Klintonom bio zaglavljen ispred mosta nekoliko minuta kako bi par turističkih brodova prošlo. Ovo nije jedini incident vezan za Tauerbridž. 1952. jedan londonski autobus je morao da preskoči sa jednog dela na drugi jer je most počeo da se diže u trenutku njegovog prelaska.

Podizanjem i spuštanjem mosta od 2000. godine se upravlja daljinski iz kompjuterskog centra. Ovaj sistem se nije pokazao previše pouzdanim.

Galerija

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Literatura

• Winchester, Clarence, ur. (1938). „Building the Tower Bridge”. Wonders of World Engineering. London: Amalgamated Press. str. 575—580.  Describes the construction of Tower Bridge
• Bamber, Judith, ur. (1998). Europe. Rough Guides. ISBN 978-1-858-28348-7. 
• Bracken, G. Byrne (2011). Walking Tour London: Sketches of the city's architectural treasures... Journey Through London's Urban Landscapes. Marshall Cavendish. ISBN 978-9-814-43536-9. 
• Cohen, Robert D. (2014). The History and Science of Elevation. Troubador Publishing. ISBN 978-1-783-06325-3. 
• Frommer, Pauline; Cochran, Jason (2007). Pauline Frommer's London. Frommer's. ISBN 978-0-470-05228-0. 
• Jepson, Tim; Porges, Larry (2014). London Book of Lists. The City's Best, Worst, Oldest, Greatest, and Quirkiest. National Geographic Society. ISBN 9781426213823. 
• Jones, Nigel R. (2005). Architecture of England, Scotland, and Wales. Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0-313-31850-4. 
• Langmead, Donald; Garnaut, Christine (2001). Encyclopedia of Architectural and Engineering Feats. ABC-Clio. ISBN 978-1-576-07112-0. 
• Milne, Gustav (2020). The Thames at War: Saving London From the Blitz. Pen and Sword. ISBN 978-1-526-7-6805-6. 
• Peacock, Chris (2011). „Tower Bridge, London”. 10 Amazing Bridges. Andrews UK Limited. str. 24—26. ISBN 978-1-849-89386-2. 
• Roberts, Christ (2005). Cross River Traffic: A History of London's Bridges. Granta Books. ISBN 978-1-862-07800-0. 
• Robins, Chris (2017). The Ships That Came to the Pool of London: From the Roman Galley to HMS Belfast. Amberley Publishing. ISBN 978-1-445-66462-0. 
• Shaw, Michael (1986). No.1 Squadron. Ian Allan. str. 157. 
• Smith, Denis (2001). Civil Engineering Heritage: London and the Thames Valley. Thomas Telford. ISBN 0-7277-2876-8. 
• Smith, Hubert Shirley (1953). The World's Great Bridges. Phoenix House. str. 153. 
• Spencer-Silver, Patricia; Stephens, John Hall (2005). Tower Bridge to Babylon: The Life and Work of Sir John Jackson, Civil Engineer. Six Martlets Publishing for the Newcomen Society. ISBN 978-0-954-48561-0. 
• Stewart, Oliver (1964). Of Flight and Flyers – An Aerospace Anthology. Newnes. str. 40. 
• Wade, John (2016). The Ingenious Victorians: Weird and Wonderful Ideas from the Age of Innovation. Pen and Sword. ISBN 978-1-473-84902-0. 
• Weinreb, Ben; Hibbert, Christopher; Keay, John; Keay, Julia (2008). The London Encyclopaedia (3rd izd.). Pan Macmillan. ISBN 978-1-405-04924-5. 

• Welch, Charles; Barry, John Wolfe; Benham, William (1894). History of the Tower Bridge and of Other Bridges Over the Thames Built by the Corporation of London: Including an Account of the Bridge House Trust from the Twelfth Century. Smith, Elder and Company. 
• „Tower Bridge”. Archive – the Quarterly Journal for British Industrial and Transport History. Lightmoor Press (3). 1994. ISSN 1352-7991. 
• Cruickshank, Dan (2. 11. 2002). „Tower Bridge”. Britain's Best Buildings. Sezona 1. Epizoda 1. BBC. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bell, Rob (13. 1. 2021). „Tower Bridge: Gateway to London”. London's Greatest Bridges. Sezona 1. Epizoda 2. Channel 5. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• Official Tower Bridge Exhibition website
• Lift Schedule satnica podizanja mosta
• Bridge Lift Times
• Video showing the interior of a bascule chamber as the bridge lifts