Tezej

Tezej i Minotaur

Tezej (grč. Θησεύς) je bio atinski junak koga su smatrali pandanom Heraklu. Otac mu je bio Egej (kralj Atine), a majka Etra, kćerka Piteja kralja Trezene. U nekim mitovima se govori da mu je otac bio Posejdon. Najznačajnije Tezejevo delo bilo je oslobođenje njegove zemlje od teškog danka koji je morao da se šalje kritskom vladaru Minoju. Slali su sedam devojaka i sedam momaka koje je Minoj prepuštao Minotauru da ih pojede. To je bilo čudovište sa ljudskim telom i glavom bika, koje je živelo u dvorcu sa mnogo odaja, tzv. lavirintu, iz koga je bilo veoma teško izaći. Tezej je ipak uspeo da ubije Minotaura i da izađe iz lavirinta. U tome mu je pomogla Arijadna, kći kralja Minoja koja je zavolela Tezeja i dala mu klupče konca. Na ulazu u lavirint, vezao je jedan kraj konca, ušao u njegove odaje, pronašao i ubio Minotaura, a zatim pomoću konca izašao iz lavirinta.

Tezejevi podvizi na putu u Atinu

Nakon rođenja, Egej je ostavio Tezeja da provede detinjstvo kod njegovog prijatelja Piteja sve dok ne bude u stanju da pomakne stenu ispod koje mu je otac stavio sandale i mač i kada će biti spreman da dođe kod oca u Atinu. Kada je navršio šesnaest godina, već je bio poznat po svojoj snazi i okretnosti. Tada je on napustio Piteja i krenuo u Atinu kod oca. On nije poslušao majčine i dedine molbe da izabere siguran morski put, već se u Atinu zaputio težim putem kroz Istam.

Div Perifet

Na granici Trezena i Epidaura Tezej je sreo diva Perifeta, sina boga Hefesta. Div je, kao i njegov otac, bio hrom, ali je imao snažne ruke i ogromno telo. Div bi svakog putnika koji je prolazio planinama, u kojima je živeo, ubijao gvozdenim topuzom. Tezej je Perifeta lako pobedio, a u znak pobede, poneo je sa sobom gvozdeni topuz.

Sinida, savijač borova

Do Istma Tezej nije nailazio ni na kakve opasnosti. Na Istmu, u borovoj šumi posvećenoj bogu Posejdonu, Tezej je susreo Sinidu, savijača borova. Sinida bi, savijajući borove tako da im se vrhovi dodiruju, povezivao za njih nesrećnog putnika, a onda ih puštao. Borovi su se ispravljali i čerečili nesrećnikovo telo. Tezej se osvetio Sinidi na isti način kojim je on ubijao svoje žrtve. Na mestu gde je pobedio Sinidu, Tezej je ustanovio Istamske igre.

Divlja svinja

Tezej je dalje išao kroz Kromion. Okolinu je opustošila ogromna divlja svinja koju su rodili Tifon i Ehidna. Stanovnici su molili Tezeja da ih oslobodi čudovišta, što je on i učinio i ubio je svojim mačem.

Razbojnik Skiron

Tezej i Skiron

Na granici Megare, Tezej je naišao na razbojnika Skirona koji je živeo na samom kraju stene. Razbojnik bi terao svakog prolaznika da mu opere noge, a kada bi se prolaznik sagao Skiron bi snažnim udarcem noge bacao prolaznika sa stene na oštro kamenje koje je štrčalo iz vode. Telo bi proždirala džinovka kornjača. Kada je Skiron pokušao da gurne Tezeja, ovaj je razbojnika uhvatio za nogu i njega bacio u more.

Kerkion

Nedaleko od Eleusine, Tezej je stupio u borbu s Kerkionom. Kerkion je mnoge poubijao, ali ga je Tezej stegao svojim rukama i ubio. Time je oslobodio Kerkionovu kćer Alopu, a vlast nad Kerkionovom zemljom dao Alopinom i Posejdonovom sinu Hipotontu.

Damast, istezač

Pošto se približavao dolini reke Kefis u Atici, Tezej je naišao na razbojnika Damasta koga su još nazivali Prokrustom (što znači „istezač“). Damast je svakog ko bi mu pao u ruke, stavljao na jedan ležaj. Ako bi ležaj bio dug on bi istezao nesrećnog putnika sve dok mu noge ne dodirnu rub ležaja, a ako bi ležaj bio kratak Damast bi nesrećniku sekao noge. Tezej je samog Damasta postavio na ležaj, ali pošto je divu ležaj bio kratak Tezej ga je ubio na isti način na koji je on ubijao putnike. To je bio poslednji Tezejev podvig na putu ka Atini, ali on nije htio da uđe u Atinu ukaljan prolivenom krvlju Sinida, Skirona i drugih. On je molio Fitalide da ga kraj Zevsovog oltara očiste posebnim verskim ceremonijama. Filatide su Tezeju ispunile molbu i očistile ga od poroka prolivene krvi. Tako je mogao da mirno dođe u Atinu.

Tezej u Atini

Tezej je u Atini sa dugačkom odećom i kovrdžavom kosom više ličio na devojčicu nego na heroja koji je izvršio velike podvige. Kad je prolazio kraj Apolonovog hrama gde su radnici stavljali krov, oni su krenuli da mu dobacuju, misleći da je žensko: „Pogledajte, neka devojka ide sama gradom bez pratioca! Pogledajte kako je rasplela svoju kosu, a svojim haljinama mete uličnu prašinu!“ Rasrđeni Tezej dohvati jedna volovska kola i baci ih preko glave radnika koji su stajali na krovu. Radnici su tek tada videli da to nije devojka već heroj velike snage i prepali su se od njegove osvete, ali heroj je mirno nastavio svoj put. Kad je stigao u očev dvorac nije otkrio Egeju ko je on, već se predstavio kao stranac. Egej nije prepoznao svoga sina, ali ga je prepoznala čarobnica Medeja koja je bežeći iz Korinta u Atinu postala Egejeva žena. Vlastoljubiva Medeja je odmah shvatila kakva joj opasnost preti ako Egej sazna ko je prelepi stranac. Da ne bi izgubila vlast ona je naumila da ubije heroja tako što je nagovorila Egeja da da mu sipa otrov u vino, pod izgovorom da je mladić neprijateljski uhoda. Egej je, bojeći se da ne izgubi vlast, pristao na zločin. Za vreme pira, Egej je video mač koji je ostavio svom sinu u Trojseni pre nego što je ovaj popio otrov. Medeja je sa sinom Medonom proterana iz Atine. Egej je svima pričao kako mu se sin vratio i pričao je o njegovim podvizima. Atinjani su se radovali budućem kralju. Kada su Egejevi bratići saznali o dolasku Tezeja shvatili su da je propala njihova šansa da zavladaju Atinom posle Egejeve smrti. Tada je njih petnaest zajedno sa ocem odlučilo da pokori Atinu. Pošto su znali koliko je Tezej snažan, odlučili su da pribegnu lukavstvu. Jedni su otvoreno prišli zidinama, a drugi su čekali u zasedi. Glasnik je otkrio Tezeju šta su naumili njegovi rođaci i on je prvo napao one iz zasede, a kad su ostali saznali šta se dogodilo, spopade ih takav strah da su se svi razbežali. Nakon što se rešio svojih suparnika, Tezej je odlučio da oslobodi Atiku od divljeg bika koji je pustošio taj kraj. Kada je došao u Atiku, prineo je žrtvu Zevsu, a zatim krenuo da traži bika. Kad ga je našao, uhvatio ga je za rogove i do zemnje mu spustio glavu, vezao i tako ga ukrotio. Kad je stigao u Atinu bika je prineo kao žrtvu bogu Apolonu.

Tezej na Kritu

Kada se vratio u Atinu, sva Atika je bila utonula u tugu. Već treći put su dolazili poslanici sa Krita. Atinjani su morali svake devete godine da šalju po sedam devojaka i sedam mladića koje je kralj Minos zatvarao u veliki lavirint gdje ih je proždirao minotaur. Atinjani su morali plaćati danak zato što su ubili Minosovog sina Androgeja. Danak se mogao ukinuti samo u slučaju ubistva minotaura. Tezej je odlučio da krene sa mladićima i devojkama na Krit i da ih oslobodi ovog užasnog danka. Iz delfiskog proročišta mu je rečeno da za ktitora izabere boginju ljubavi, Afroditu. Na Kritu je Tezeja zapazila Minosova kći Arijadna, a Afrodita je u njenom srcu probudila veliku ljubav prema heroju. Kada je trebalo da pođe u lavirint, Tezeju je Arijadna bez očevog znanja dala klupko konca i mač. Tezej je na samom ulazu u lavirint svezao jedan kraj konca, a zatim je krenuo u potragu za minotaurom polako odmotavajući klupko da bi mogao da nađe put nazad. Kada je našao minotaura otpočela je strašna borba. Čudovište se nekoliko puta bacalo na Tezeja, ali ga je ovaj uvek odbijao svojim mačem. Najzad, heroj uhvati minotaura za rogove a u grudi mu zari svoj mač. Nakon toga on, pomoću klupka, nađe izlaz. Na izlazu ga je čekala Arijadna koja je bila presretna što ga vidi živog, ali još su se više radovale devojke i mladići koje je Tezej spasao. Da bi izbegao Minosov gnev heroj pobeže sa Krita zajedno sa Arijadnom. Pri povratku je pristao na ostrvo Naksos gde mu se u snu javio bog Dionis, koji mu je rekao da su njemu bogovi za ženu odredili Arijadnu. Tezej nije mogao da ne posluša volju bogova i nastavio je put tužan i ožalošćen. Tezej je u tuzi zaboravio obećanje koje je dao Egeju - da će ako preživi crno jedro zamenuti belim. Kada je Egej video da se na lađi vijori crno jedro, on se bacio sa litice misleći da mu je sin mrtav. To more se od tada naziva Egejsko more. Tezej je posle očeve smrti zavladao Atinom.

Tezej kao kralj

U listi atinskih kraljeva, prema grčkoj mitologiji, Tezej je deseti po redu i tradicionalno se njegovo ime vezuje za mnoge ustanove koje su bile ponos atinske države. To je uslovilo da on bude ideal svih Atinjana, posebno omladine. Verovalo se da je on ujedinio stanovnike Atike, a Atinu proglasio prestonicom nastale države. Megaru je pripojio Atici, a na Korintskoj prevlaci uspostavio granicu između dorske i jonske zemlje. Stanovništvo je podelio na tri klase (plemstvo, zemljoradnike i zanatlije) i uspostavio je demokratiju, čime je postao prvi vladar koji je ustanovio takvo ustrojstvo države. Takođe, obnovio je praznik Panateneje i istamske igre. Po njegovom nalogu kovan je novac sa likom bika.

Tezej u umetnosti

Sačuvano je nekoliko stotina vaza na kojima su predstavljene scene iz mita o Tezeju, a njegovi podvizi su prikazani na zabatima, frizovima i metopama mnogih hramova i riznica, što ga čini, uz Herakla, najomiljenijim likom antičkih umetnika.