Temperatura
Iz projekta Википедија
Temperatura je fizička osobina sistema koja leži u suštini našeg osećaja za hladno i toplo pa se za telo koje ima višu temperaturu kaže da je toplije.
Fizički gledano, temperatura je merilo srednje kinetičke energije čestica u materiji, dakle, merilo unutrašnjeg atomskog i molekulskog kretanja u makroskopskim objektima. Iz toga je jasno da se temperatura može definisati samo za veliki broj čestica, dakle, temperatura je kolektivna osobina makroskopske materije.
[uredi] Pregled
Ispitivanjem svih aspekata temperature bave se termodinamika i statistička mehanika. Temperatura sistema u termodinamičkoj ravnoteži je definisana odnosom beskonačno male količine toplote δQ koju sistem primi beskrajno sporo i time izazvanom promenom etropije sistema δS:
Nasuprot entropiji i toploti koje se mogu definisati za makroskopski sistem i kada je daleko od termodinamičke ravnoteže, temperatura može da se definiše samo za sistem u termodinamičkoj ravnoteži.
Kada prima toplotu temperatura sistema raste, a opada kada toplotu gubi.
Među sistemima koji su na istoj temperaturi, nema protoka toplote. Međutim, kada se javi temperaturska razlika, toplota počinje da teče iz sistema sa višom temperaturom ka sistemu sa nižom, dok se ne dostigne toplotna ravnoteža.
Temperatura je takođe u vezi sa unutrašnjom energijom i entalpijom sistema. Sa porastom temperature rastu i unutrašnja energija i entalpija.
Temperatura je intenzivna osobina sistema, što znači da ne zavisi od količine materijala u sistemu. (Temperatura cigle ista je kao i njene polovine. Intenzivne osobine su isto pritisak i gustina) Nasuprot temperaturi (i pritisku i gustini), masa i zapremina su ekstenzivne osobine, dakle, osobine koje direktno zavise od količine materije. (Masa polovine cigle duplo je manja od mase cele cigle.)
[uredi] Uloga temperature u prirodi
Osim u svakodnevnom životu, temperatura igra važnu ulogu u skoro svim prirodnim naukama.
Mnoge fizičke osobine materije, od agregatnog stanja preko gustine, rastvorljivosti, napona pare, eletrične provodljivosti do indeksa prelamanja zavise od temperature. Slično, od temeperature zavisi kojom će se brzinom odvijati neka hemijska reakcija a u složenom sistemu, i koje će reakcije da se odigraju. To je jedan od razloga što kod čoveka postoji nekoliko vrlo složenih mehanizama za održavanje telesne temperature nešto ispod 37 °C, jer je samo nekoliko stepeni odstupanja dovoljno da poremeti optimalno stanje u organizmu. Od temperature takođe zavisi intenzitet toplotnog zračenja koje se emituje sa površine tela. Taj je efekat primenjen u sijalici sa vlaknom u kojoj se elektičnom strujom podiže temperatura vlakna do temperature na kojoj dolazi do znatne emisije vidljivog zračenja. Na tom principu nam i Sunce sija - zbog visoke temperature, površina Sunca neprekidno emituje ogromnu količinu energije u vidu elektromagnetnih talasa, velikim delom u vidljivom delu spektra.
Fizičari najčešće za jedinicu uzimaju tzv. "apsolutnu temperaturu" koja se izražava u stepenima Kelvinove skale, gde nulti podeljak označava najnižu moguću temperaturu:0°K = apsolutna nula. Na Celzijusovoj skali to je temperatura od -273,15°S stepeni. Formule za pretvaranje apsolutne temperature u celzijusove stepene i celzijusove skale u Farenhajtove stepene su:
Važna jedinica za merenje temprature u teoretskoj fizici je "Plankova temperatura" (1,4×1032 K)
u fizici plazme, zbog elektromagnetske prirode tog fenomena temperatura se izražava i u elektron voltima (eV) gde je 1 eV = 11,605 K
