Tenočtitlan

Tenočtitlan

Model glavnog kompleksa hramova
Prikaz na mapi Meksika
Mesto	Meksiko
Koordinate
Istorija
Graditelj	Asteci
Osnovan	1325.

Tenočtitlan je bio glavni grad Carstva Asteka. Nalazio se na ostrvu na jezeru Tekskoko, na mestu gde je danas grad Meksiko. Tenočtitlan je na vrhuncu moći, u svoje vreme bio jedan od najvećih gradova sveta sa oko 200.000 stanovnika.

Grad su uništili 1521. španski konkistadori. Na ruševinama Tenočtitlana izgrađen je sledećih vekova grad Meksiko, a jezero Tekskoko je postepeno isušeno.

Geografija

Tenočtitlan je pokrivao 8 do 13,5 km². Bio je na zapadnoj strani plitkog jezera Tekskoko. Sa kopnom je bio povezan putevima, koji su vodili preko jezera severno, južno i zapadno. Putevi su bili isprekidani mostovima, koji su omogućavali prolaz čamaca. Mostovi su se mogli i povući u slučaju odbrane grada. Grad je bio ispresecan mrežom kanala, tako da su se do svih delova grada moglo doći peške ili čamcem.

Jezero Tekskoko je bilo najveće od pet povezanih jezera doline Meksika. Jezero je bilo malo slano, tako da se voda akvaduktima dovodila do grada.

Plan grada

Compantli, ili zid lobanja u astečkom hramu

Grad je bio podeljen u četiri zone. Svaka zona je imala 20 distrikta, a svaki distrikt je bio presecan ulicama. Postojale su tri glavne ulice u gradu koje su vodile prema tri izlaza iz grada. Svaki distrikt je imao specifičnu delatnost po kojoj je bio poznat. Svaki distrikt je imao svoju pijacu, a pored njih postojala je i glavna pijaca.

U centru grada su bile javne zgrade, hramovi i škole. Ceremonijalni centar je bio 300 m širok i 300 m dugačak. Postojalo je oko 45 javnih građevina, koje uključuju glavni hram, hram Kecalkoatla, hram sunca, zidovi lobanja sa lobanjama žrtvovanih bogu sunca i drugi. Van glavnog trga je bila Montezumina palata sa 100 soba, od kojih je svaka imala kupatilo. Grad Tenočtitlan je posedovao veliku simetriju. Sva gradnja je morala biti odobrena od strane funkcionera gradskog planiranja.

Zoološki vrt

Montezumina palata imala je dva zoološka vrta. U jednom su bile ptice grabljivice, a u drugom druge ptice, reptili i sisari. O životinjama se staralo oko 300 ljudi. Postojala je i botanička bašta i akvarijum.

Prosjaci, prostitutke i smetlari

Grad je imao i prosjaka, lopova i prostitutki. Samo su invalidi smeli prositi. Postojala su dva tipa prostitutki. Jedne su bile namenjene ratnicima i nisu naplaćivale svoj rad.

Mali brodovi bi prolazili kroz grad i skupljali bi smeće. Postojalo je oko 1.000 čistača.

Grb Meksika sa orlom na kaktusu

Model hramova Tenontihlana iz nacionalnog muzeja u Meksiku

Istorija

Vreme prvog nastanjivanja Tenočititlana od strane Asteka se računa između 1320. i 1350. Asteci su imali proročanstvo po kome će naći mesto za novi grad, na mestu gde vide orla, kako jede zmiju na vrhu kaktusa na steni okruženoj vodom. To su upravo ugledali na malom močvarnom ostrvu na jezeru Tekskoko. Ta vizija se danas nalazi na meksičkom grbu i na meksičkoj zastavi.

Razvila se moćna kultura, a astečko carstvo je dominiralo nad ostalim plemenima Meksika. Malo prirodno ostrvo je prošireno i tu nastaje grad Tenočtitlan. Tenočtitlan postaje najmoćniji grad Severne Amerike. Posle jedne poplave grad je ponovo izgrađen u grandioznom stilu.

Španski konkistador Ernan Kortes je došao 8. novembra 1519. u Tenočtitlan. U to vreme se verovalo da je to bio jedan od najvećih gradova sveta. Od evropskih gradova samo su Pariz, Venecija i Carigrad bili veći. Procene su bile da ima 200.000 stanovnika. Ernan Kortes je posle višemesečne opsade i razaranja zauzeo grad 13. avgusta 1521. Ostatak grada je razoren. Grad Meksiko je sagrađen na ruševinama Tenočtitlana.

Arheološka iskopavanja

Kružni hram boga Ehakalta u stanici metroa

Tokom vekova bili su nalažene razni relikti astečke kulture pre svega kameni monumenti i keramika. Ka njima spada u jugozapadnom delu Palato Nacionale nađena monumentalna skulptura boginje Koatlikue i Teokali de le Sagrada, kameni monument koji ima izgled kamene piramide na čijoj je zadnjoj strani izobražen lik orla koji sedi na kaktusu i sunčani kamen.

astečki monument (zadnja strana)

Sa prvim sistematskim arheološkim iskopavanjima se počelo u 20. veku. Arheološka iskopavanja su bila i prilikom izgradnje velikih inžinjerskih objekata ili mreže kanalizacije ili elektro mreže, kao i gradnje metroa koji prolazi centrom grada. Prilikom gradnje stanice Pino Suarez gde su ukrštene linije 1 i 2 nađen je mali kružni hram koji je bio verovatno posvećen bogu vetra Ehekalu. Bio je rekonstruisan i uključen u stanicu metroa zahvaljujući izmenama planova. Dalji nalazi su bili transportovani u gradski muzej. Napeti vremenski rasporedi izgradnje umnogome otežavaju arheološka istraživanja.

Glavni hram Templo Major

Položaj glavnog hrama je bila približno određena u 20. veku na uglu ulica Republika de Argentina i Republika de Guatemala. Gusto nastanjeni delovi su tu onemogućili dalja istraživanja. Slučajni nalaz reljefa koji predstavlja mrtvu boginju Koiolksaukui bio je godine 1978. iskorišten kao podsticaj za projekat meksičkog arheologa Eduarda Matosa Moktezume zbog koga je moralo biti porušeno mnogo objekata da bi se pristupilo arheološkom istraživanja glavnog hrama Tempolo Majer u centru grada.

Iskopavanja glavnog hrama

Prilikom iskopavanja 1978. i sve do 1982. bilo je utvrđeno sedam građevinskih faza glavnog hrama stim da je projekat bio stalno proširivan. Od najmlađeg stadija hrama kada su ga uništili španski porobljivači ostalo je vrlo malo ostataka. Pretpostavljene pređašnje faze gradnje hrama kada je po legendama na hramu bio izgrađen oltar zemlje, nije bio predmet potrage i ispitivanja i bili su teško za pronalaženje zbog toga jer su u zoni podzemnih voda. Određivanje pojedinih vladarskih etapa i datiranja su hipotetičke vrednost. Mnogi nalazi potiču iz doba pre dva veka od španskog rušenja grada i danas se mogu naći u španskom nacionalnom antropološkom muzeju koji se nalazi pobliže mesta iskopavanja.

Severno od glavnog hrama bio je otkriven prostorni kompleks koji je očigledno služio kao sastajalište ze starešine i ratnike. Okolo zida su ugrađene klupe koje u formi dekoracije pripominju slične konstrukcije u halama sa stubovima iz Tule i morali su da odatle budu preuzete inspiracije za njih.

Takođe za vreme pod Špancima izgrađenom katedralom bilo je tokom 70-tih godina 20. veka prilikom građevinskih radova na osiguranju stabilnosti u mekom tlu, nađeni ostaci građevine astečkog hrama, koji ipak nisu bili tačno određeni i datirani.

Na raznim mestima izgrađeni model hramskog dela koji polazi pre svega iz studije meksičkog arheologa Ignacija Markumija, koji je pre svega usmeren na pismena opažanja i beleške, bio je arheološkim iskopavanjima prevaziđen

Literatura

• Hanns J. Prem: Die Azteken. Geschichte - Kultur - Religion. Verlag C.H. Beck. . München. 2006. ISBN 978-3-406-45835-4. 
• Felipe Solis Olguin, Eduardo Matos Moctezuma: Aztecs. Royal Academy of Arts. . London. 2002. ISBN 978-1-903973-13-4.  (jezik: engleski)
• David E. Stannard (1993). American Holocaust. The conquest of the New World. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-508557-0.  (jezik: engleski)
• Charles C. Mann: 1491. New revelations of the Americas before Columbus. Alfred A. Knopf. . New York. 2005. ISBN 978-1-4000-4006-3.  (jezik: engleski)

Članci

• Smith, Michael E. (maj 2005). „City Size in Late Post-Classic Mesoamerica” (PDF). Journal of Urban History. Beverley Hills, CA: SAGE Publications. 31 (4): 403—434. OCLC 1798556. doi:10.1177/0096144204274396. Pristupljeno 1. 2. 2008. 

Spoljašnje veze

• „Der Untergang der Azteken - 30. Juni 1520“ – Der Opferkult der Azteken Grausige Funde und schreckliche Berichte vom 22. Februar 2007
• Najstarije meksičko pismo