Tejlor Svift

Tejlor Svift
Svift (2023)
Ime po rođenju	Tejlor Alison Svift
Datum rođenja	(1989-12-13)13. decembar 1989.
Mesto rođenja	Vest Reding, Pensilvanija, SAD
Zanimanje	kantautorka producentkinja rediteljka preduzetnica glumica
Aktivni period	2004—danas
Muzička karijera
Žanr	pop kantri folk rok alternativni rok
Instrumenti	vokal gitara bendžo klavir ukulele
Izdavačke kuće	Republic Big Machine
Veb-sajt	taylorswift.com
Potpis

Tejlor Alison Svift (engl. Taylor Alison Swift; Vest Reding, 13. decembar 1989) američka je kantautorka. Svojim svestranim talentom, pisanjem pesama i preduzetništvom uveliko je uticala na muzičku industriju, popularnu kulturu i politiku, a njen život postao predmet širokog medijskog izveštavanja.

Sa 14 godina je počela profesionalno da piše pesme, a 2005. potpisala ugovor sa diskografskom kućom Big Machine Records kako bi postala kantri pevačica. Izdala je šest studijskih albuma za Big Machine, počevši od debitantskog albuma pod nazivom Taylor Swift (2006). Naredni album, Fearless (2008), bio je kantri-pop žanra, a njegovi singlovi Love Story i You Belong with Me doveli su je do mejnstrim slave. Album Speak Now (2010) sadržao je rok zvuk, dok Red (2012) čine pesme s elementima elektronske muzike, kao i singl We Are Never Ever Getting Back Together kojim je prvi put zauzela vrh top-liste Billboard Hot 100. Napustila je svoj kantri imidž uz 1989 (2014), sint-pop album koji čine uspešni singlovi Shake It Off, Blank Space i Bad Blood. Pisanja medija inspirisala su je da izda Reputation (2017), hip-hop album i vodeći singl Look What You Made Me Do.

Nakon što je tokom 2018. potpisala ugovor s diskografskom kućom Republic Records, izdala je eklektični pop album Lover (2019) i autobiografski dokumentarni film Gospođica Amerikana (2020). Potom je 2020. izdala indi-folk albume Folklore i Evermore, otvorila put ka elektropop albumu Midnights (2022) i ponovo snimila četiri albuma podnaslovljena Taylor's Version nakon spora sa izdavačem Big Machine. Iz ovih albuma su proistekli singlovi na vrhu top-lista: Cruel Summer, Cardigan, Willow, Anti-Hero, All Too Well i Is It Over Now?. Turneja The Eras (2023—2024) i njen prateći koncertni film postali su turneja i koncertni film sa najvećom zaradom svih vremena. Režirala je muzičke spotove i filmove, među kojima i All Too Well: The Short Film (2021).

Jedan od najprodavanijih muzičara na svetu, sa preko 200 miliona prodatih ploča. Tri puta je proglašena za izvođača godine od strane Međunarodne federacije fonografske industrije. Žena je sa najvećom zaradom na turnejama, najstrimovanija žena na platformama Spotify i Apple Music, jedini ženski izvođač sa šest albuma koji su dostigli vrh top-lista prodavši nekoliko miliona primeraka i prva milijarderka sa muzikom kao glavnim izvorom prihoda. Godine 2023. časopis Time proglasio ju je za Osobu godine. Pojavila se na top-listama kao što su 100 najboljih tekstopisaca svih vremena časopisa Rolling Stone, najbolji izvođači svih vremena časopisa Billboard i 100 najmoćnijih žena na svetu časopisa Forbes. Dobitnica je 14 nagrada Gremi (sa rekordne četiri osvojene nagrade za album godine), nagrade Emi za program u udarnom terminu, 40 Američkih muzičkih nagrada, 40 Bilbordovih muzičkih nagrada i 23 MTV video muzičke nagrade. Filantrop je i aktivni zagovornik prava izvođača i žena.

Detinjstvo

Tejlor Alison Svift je rođena 13. decembra 1989. godine u Vest Redingu, u Pensilvaniji. Njen otac, Skot Svift, je finansijski savetnik u kompaniji „Merrill Lynch”. Odgajen je u Pensilvaniji i potomak je tri generacije predsednika banki. Njena majka, Andrea (rođena Garner), je domaćica koja je ranije radila kao izvršni direktor prodaje. Andrea je provela prvih 10 godina života u Singapuru, pre nego što se skrasila u Teksasu; njen otac je bio inženjer na naftnoj platformi koji je radio u Jugoistočnoj Aziji. Sviftova je dobila ime po pevaču Džejmsu Tejloru; njena majka je verovala da će joj ime prikladno za oba pola pomoći da započne uspešnu poslovnu karijeru. Ima mlađeg brata, Ostina, koji pohađa univerzitet Vanderbilt. Provela je rane godine svog života na farmi novogodišnjih jelki površine četrdeset ari u okrugu Montgomeri u Pensilvaniji i pohađala privatnu školu „Wyndcroft”. Kada je Sviftova imala devet godina, porodica se preselila u Vajomising u Pensilvaniji, gde je pohađala osnovnu i srednju školu. Provodila je leta u vikendici njenih roditelja u Stoun Harboru u Nju Džerziju i opisala ju je kao mesto „gde je većina uspomena iz mog detinjstva nastala”.

Prvi hobi Sviftove je bilo jahanje konja na engleski način. Njena majka ju je stavila u sedlo kada je imala devet meseci i Sviftova je kasnije učestvovala u takmičenjima. Njena porodica je posedovala nekoliko konja i šetlandskog ponija. Kada je imala devet godina, Sviftova je okrenula svoju pažnju ka mjuziklima i nastupala je u obradama „Briljantina”, „Eni”, „Zbogom ptičice” i „Zvuka muzike” u pozorišnoj školi „Berks Youth”. Redovno je putovala na Brodvej u Njujorku gde je imala časove muzike i glume. Ipak, posle par godina odlazaka na audicije u Njujorku i neuspeha, Sviftova se zainteresovala za kantri muziku. Provodila je vikende nastupajući na lokalnim festivalima, sajmovima, u kafićima, na takmičenjima u karaokama, u klubovima, na sastancima izviđača i u bolnicama.Kada je imala jedanaest godina, nakon mnogo pokušaja, Sviftova je pobedila na lokalnom takmičenju talenata, otpevavši pesmu ”Big Deal” Lien Rajms i dobila je priliku da nastupi kao predgrupa za Čarlija Danijelsa u amfiteatru „Štraustaun”. Ova sve veća zainteresovanost za kantri muziku je izolovala Sviftovu od vršnjaka u srednjoj školi.

Posle gledanja emisije „Iza scene” o Fejt Hil, Sviftova je bila sigurna da „postoji magična zemlja po imenu Nešvil gde se snovi ostvaruju i gde ja moram da odem”. Otputovala je sa majkom u Nešvil na prolećnom raspustu da ostavi demo disk prerada pesama Doli Parton i Diksi Čiks u izdavačkim kućama u ulici poznatoj kao Muzički red. Izdavačke kuće su je odbile i shvatila je da „su svi u tom gradu želeli da urade isto što i ja. Pa sam mislila: moram da nađem način da budem drugačija”. Počela je da izvodi američku himnu „Barjak iskićen zvezdama” na sportskim događajima jer je to bila šansa da „stane ispred 20.000 ljudi čak i bez ugovora sa izdavačkom kućom”. Jednom prilikom, jedanaestogodišnja Sviftova se pozdravila sa Džej-Zijem posle izvođenja himne na utakmici kluba „Filadelfija seventisiksersi”. Kada je imala dvanaest godina, Sviftovoj je majstor za kompjutere pokazao kako da svira tri akorda na gitari, inspirišući je da napiše svoju prvu pesmu „Lucky You”. Prethodno je pobedila na nacionalnom takmičenju u poeziji sa pesmom ”Čudovište u mom ormaru” ali je od tada počela da se fokusira na pisanje muzike. 2003, Sviftova i njeni roditelji su počeli da rade sa muzičkim menadžerom Denom Dimtirovom. Uz pomoć Dimitrova, Sviftova je bila model za kompaniju „Abercrombie and Fitch” kao deo njihove kampanje o novim zvezdama, njena pesma je bila na disku kozmetičke kompanije „Maybelline” i sastajala se sa velikim izdavačkim kućama. Nakon izvođenja sopstvenih pesama izdavačkoj kući „RCA Records”, osmakinja je dobila ugovor po kom treba da se poboljša i počela je često da putuje u Nešvil.

Kada je Sviftova imala četrnaest godina, njen otac se prebacio u nešvilski ogranak kompanije „Merrill Lynch” i porodica se preselila u kuću na obali jezera u Hendersonvilu u Tenesiju. Tejlor je kasnije opisala ovo kao „neverovatnu žrtvu” koju je njena porodica podnela. Njena majka je jednom prilikom rekla: „Uvek smo joj govorili da nismo to uradili kako bi stavili hranu sebi na sto, ili pokušali da ostvarimo svoje snove.” U Tenesiju, Sviftova se školovala u Hendersonvilu u gradskoj školi. Kasnije se premestila na Aron akademiju, jednu privatnu Hrišćansku školu, u kojoj se nudi školovanje kod kuće. Bila je odličan đak, pa je samim tim i dobila diplomu u 2008. godini.

Muzička karijera

2004—2008: Početak karijere i Taylor Swift

Sviftova na nastupu 2007.

Sviftova se preselila u Nešvil kada je imala četrnaest godina. Zbog ugovora o razvijanju sa „RCA Records”, pisala je sa iskusnim tekstopiscima iz Mjuzik Roua, kao što su Troj Verges, Bret Bivers, Bret Džejms, MakMekanali i braća Voren. Kasnije je počela dugotrajnu saradnju sa Liz Rouz. Sviftova ju je videla na događaju koji je organizovao „RCA” i predložila joj da sarađuju. Počele su da se sastaju svakog četvrtka posle škole i pišu po dva sata. Rouzova je rekla da su ti sastanci bili „jedni od najlakših koje sam ikada imala. Ja sam u stvari bila njen urednik. Pisala je o onome što joj se desilo u školi tog dana. Imala je tako jasnu viziju o onome što pokušava da kaže. I imala je najneverovatnije ideje”. Sviftova je takođe počela da snima demo CD-ove sa producentom Nejtanom Čepmanom. Nakon nastupa na BMI-jevom sastanku tekstopisaca u klubu „The Bitter End” u Njujorku, Sviftova je postala najmlađi tekstopisac koga je izdavačka kuća "Sony/ATV" ikada zaposlila. Sviftova je napustila „RCA Records” kada je imala petnaest godina; kompanija je želela da ona snima pesme drugih tekstopisaca i sačeka do osamnaeste godine da izda album, ali ona se osećala spremnom da počne karijeru sa sopstvenim materijalom. Takođe se rastala sa menadžerom Denom Dimtrouom, koji je kasnije tužio nju i njene roditelje. „Iskreno sam osećala da mi ponestaje vremena”, Sviftova se kasnije prisećala. „Želela sam da zabeležim te godine svog života na albumu dok su još predstavljale ono kroz šta sam prolazila.” Na jednom događaju u kafiću "Bluebird” u Nešvilu, 2005, Sviftova je privukla pažnju Skota Boršete, izvršnog direktora „Dreamworks Records” koji se spremao da osnuje sopstvenu nezavisnu izdavačku kuću, „Big Machine Records”. Postala je jedna od prvih ljudi koja je potpisala ugovor sa njom. Da bi videla kao kantri muzika radi, Boršeta je zaposlio Sviftovu kao stažistu i pratioca pevača na CMA muzičkom festivalu.

Sviftova je počela da radi na albumu koji nosi njeno ime ubrzo nakon potpisivanja ugovora sa izdavačkom kućom. Nakon eksperimentisanja sa iskusnim nešvilskim producentima, Sviftova je ubedila „Big Machine” da zaposle producenta njenog demo CD-a, Nejtana Čepmana. Njemu je to bio prvi put da snima studijski album ali Sviftova je osećala da imaju pravu „hemiju”. Na kraju, Čepman je producirao sve osim jedne pesme na albumu Taylor Swift. Opisala je album kao dnevnik njenih ranih tinejdžerskih godina i većinu pesama je napisala tokom prve godine srednje škole. Rezultat je to što pesme opisuju dolazak iskustava kao što su mlada ljubav i tinejdžersku strepnju. Rekla je da iako „zvuči kao da sam imala 500 momaka”, dosta pesama su nastale posmatranjem. Sviftova je napisala tri pesme sama, uključujući dva singla, a ostalih osam sa tekstopiscima kao što su Liz Rouz, Robert Elis Oral i Anđelo Petraglija. Muzički, album je opisan kao mešavina tradicionalnih kantri instrumenata i žustrih rok gitara. Taylor Swift je objavljen u oktobru 2006. i dobio je uglavnom pozitivne kritike od muzičkih kritičara. Njujork tajms ga je opisao kao „malo remek delo pop kantrija, i nevino i cinično, koje upotpunjuje snažan i molećiv glas gđice Svift”. „PopMatters” se nadao da će Sviftova umeti da nađe sredinu između kantri tradicije i njene očigledne osetljivosti na pop, jer Taylor Swift ukazuje na to da ona ima puno toga da ponudi. Saša Frer-Džouns iz časopisa The New Yorker je opisao Sviftovu kao čudo. Napomenuo je da ga je „Our Song” veoma iznenadila i hvalio je stihove: „Jedna ruka mu je na volanu, druga na mom srcu”. Country Weekly je smatrao da „materijal ukazuje na talenat koji će trajati dugo nakon srednje škole”.Roling stoun je opisao Sviftovu kao mladu ali izuzetno iskusnu i divio se pesmi „Our Song” i njenoj ludo privlačnoj pevljivoj melodiji koja je i u stilu Britni i Petsi.

„Big Machine Records” je još uvek bila mlada izdavačka kuća kada je izdat prvi singl "Tim McGraw u junu 2006, i Sviftova i njena majka su pomagale „u stavljanju CD-ova u koverte i slanju na radio”. Provela je većinu 2006. godine promovišući Taylor Swift na radio turneji i kasnije rekla: „Radio turneje za većinu umetnika traju šest nedelja. Moja je trajala šest meseci”. Sviftova je oslikavala platna (inspirisana Džeksonom Polokom) da bi nagradila voditelje koji su puštali njenu muziku. Pojavljivala se na televiziji, uključujući emisije Grand Ole Opry, Good Morning America i TRL. Takođe je potpisala ugovore sa sponzorima i postala promoter l.e.i. farmerki i lice kampanje Verizon Wireless Mobile Music. Sviftova, koja opisuje sebe kao „dete interneta” je iskoristila Majspejs da bi našla fanove. Pisala je blogove, komentarisala naloge svojih fanova i lično odgovarala na poslate poruke. Ovo je, u to vreme, bilo revolucionarno u kantri muzici. Boršeta je rekao da je njegova odluka da zaposli šesnaestogodišnju pevačicu i tekstopisca u početku podizala obrve kolega iz muzičke industrije ali je Sviftova pronašla u ranije nepoznato tržište: tinejdžerke koje slušaju kantri muziku. Nakon pesme Tim McGraw, četiri sledeća singla su izdata tokom 2007. i 2008: Teardrops on My Guitar, Our Song, Picture to Burn i Should've Said No. Sve su bile veoma uspešne na Bilbordovoj top-listi kantri pesama, a Our Song i Should've Said No su dostigle broj jedan. Zahvaljujući pesmi Our Song Sviftova je postala najmlađi tekstopisac i pevač kantri pesme na prvom mestu. Teardrops on My Guitar je postala manji pop hit; dostigla je trinaesto mesto na Bilbordovoj listi 100 pesama. Album je prodao 39.000 kopija tokom prve nedelje, a do marta 2011 prodao je preko 5,5 miliona kopija širom sveta. Sviftova je takođe izdala praznični album, Sounds of the Season: The Taylor Swift Holiday Collection, u oktobru 2007. i mini album, Beautiful Eyes, u julu 2008.

Sviftova je bila na dugoj turneji promovišući Taylor Swift. Uz nastupe na festivalima i u pozorištima, Sviftova je nastupala kao predgrupa na turnejama nekoliko kantri pevača. Krajem 2006, bila je predgrupa bendu Rascal Flatts na poslednjih devet nastupa njihove turneje Me & My Gang Tour, nakon što je njen prethodnik, Erik Čurč, otpušten. Sviftova je kasnije poslala Čurču svoje prvo zlatno izdanje albuma uz poruku: „Hvala što si svirao predugo i preglasno na na turneji Flatts-a. Iskreno cenim to. Tejlor”. Godine 2007, bila je predgrupa na 20 nastupa turneje Džordža Strejta, nekoliko nastupa na letnjoj turneji Flip-Flop Kenija Čeznija, odabranim nastupima na turneji Bonfires & Amplifiers Breda Pejzlija i nekoliko nastupa na zajedničkoj turneji Soul2Soul II Tima Mekgroa i Fejt Hil. Sviftova je ponovo bila predgrupa bendu Rascal Flatts na turneji Still Feels Good Tour, 2008. Pored toga što je pevala sopstvene pesme, Sviftova je pevala pesme Bijonse, Rijane, Džona Vejta, Lynyrd Skynyrd i Eminema. Organizovala je upoznavanje sa fanovima pre i posle koncerata; trajali su do četiri sata.

U 2007. godini, Sviftova i Alan Džekson su oboje imenovani za tekstopisca i umetnika godine od strane Udruženja nešvilskih tekstopisaca. Sviftova je bila najmlađa osoba koja je ikada dobila ovo priznanje. Takođe je imenovana za najbolju novu zvezdu. U 2008. godini, imenovana je za najbolji novi ženski glas od strane Akademije kantri muzike. Isto tako i za omiljenu kantri pevačicu na Američkim dodelama nagrada. Dobila je sedam BMI nagrada za pesme sa Taylor Swift albuma. Tejlor je takođe bila nominovana za Gremi (2008. godine) u kategoriji za najbolju novu zvezdu, ali tu nagradu je ipak osvojila Ejmi Vajnhaus.

2008—2010: Fearless, kontroverza oko dodele nagrada i napad medija

Tejlor Svift 2010.

Drugi studijski album Sviftove, Fearless, je objavljen u novembru 2008. godine. Iako je napisala dosta pesama na turneji, svesno je odlučila da ne objavi pesme sa putovanja: „Kao šesnaestogodišnjakinja, nikad nisam mogla da se poistovetim sa pesmama koje govore o nastupima u drugom gradu svake noći. Želim da pišem o osećanjima i ljubavi i nedostatku ljubavi”. Rekla je da naziv albuma (Neustrašiva) „znači da se plašiš mnogih stvari, ali ipak skočiš”. Sviftova je napisala sedam pesama sa albuma sama, uključujući dva singla, a ostalih šest sa tekstopiscima Liz Rouz, Džonom Ričom, Kolbi Kalaja i Hilari Lindzi. Producirala je album zajedno sa Nejtanom Čepmanom. Muzički, rečeno je da album odlikuju „glasne gitare i živi refreni, sa ponekim dodatnim zvukom violine i bendža”. Fearless je dobio uglavnom pozitivne kritike od muzičkih kritičara. Njujork tajms je opisao Sviftovu kao jednog od najboljih tekstopisaca popa, najistaknutijeg pragmatičara kantrija i osobu koja je više upoznata sa svojom dušom od većine odraslih ljudi. The Village Voice je smatrao da je prikazala „natprirodnu mudrost i inkluzivnost”, da „majstorski izbegava tipične zamke pripovedača koje se tiču banalnosti i lažno dubokih gluposti”. Roling stoun ju je opisao kao „stručnjaka za pisanje tekstova sa intuitivnim darom za građenje stiha i refrena” čije intimne i istinite pesme izgledaju kao da su bukvalno iščupane iz dnevnika devojke iz predgrađa. USA Today je smatrao da je zadovoljstvo čuti nadarenu tinejdžerku koja zvuči kao nadarena tinejdžerka a ne kao glasnik za kolektivni pojam adolescentske težnje gomile starijih profesionalaca. The New Yorker je opisao album kao album bez loše pesme, dodajući da će najbolja pesma albuma, Fifteen, biti među citatima u godišnjacima godinama. Entertainment Weekly" je smatrao da će se album svideti uglavnom mladim devojčicama - „ona zvuči kao prava tinejdžerka, ne kao neka svađalica Lolita” - ali je predvideo da će biti uzbudljivo gledati kako njen dragoceni talenat raste. Muzički kritičar Robert Kristgo je opisao Sviftovu kao neobično nemoguće jaku i talentovanu tinejdžerku.

Sviftova je promovisala Fearless nakon njegove objave. Epizoda emisije The Ellen DeGeneres Show je bila posvećena objavi albuma a Sviftova se pojavila i u mnogim drugim emisijama. Komunicirala je sa fanovima koristeći društvene mreže kao što su Tviter i video blogovi. Sviftova je pokrenula liniju letnjih haljina l.e.i. u saradnji sa prodavnicama Wal-Mart, kao i liniju prazničnih čestitki American Greetings i lutki Jakks Pacific. Postala je portparol hokejaškog tima Nashville Predators i digitalnih kamera Sony Cyber-shot i pojavila se u video-igri Band Hero. Pevačica je odala poštu velikom broju kolega u nastupima na televiziji: obradila je pesmu Drive (For Daddy Gene) Alana Džeksona u emisiji CMT Giants: Alan Jackson event, učestvovala je u zajedničkom televizijskom koncertu sa rok bendom Def Leppard i pevala pesmu Run Džordža Strejta na ACM-ovom televizijskom događaju koji je proslavljao Strejta kao umetnika decenije. Sviftova je pevala svoju pesmu Fifteen sa Majli Sajrus na 51. dodeli nagrada Gremi, izvela rep skeč koji je sama napisala sa Tipejnom na dodeli nagrada CMT i bila voditelj emisije Saturday Night Live. Glavni singl albuma, Love Story, je objavljen u septembru 2008, postao je drugi najprodavaniji kantri singl svih vremena i dostigao četvrto mesto na Bilbordovoj top-listi 100 pesama. Još četiri singla su izdata tokom 2008. i 2009: White Horse, You Belong with Me, Fifteen i Fearless. Pesma You Belong with Me je bila najuspešnija pesma sa albuma na top-listama, jer je dostigla drugo mesto na Bilbordovoj top-listi 100 pesama. Album je debitovao na prvom mestu Bilbordove top-liste 200 albuma sa prodajom od 592.304 primeraka i od tad je prodao preko 8,6 miliona kopija širom sveta. Bio je najprodavaniji album 2009. godine i doneo je Sviftovoj ogroman uspeh.

Sviftova je bila na svojoj prvoj turneji od aprila 2009. do juna 2010. Tokom turneje Fearless koja je obuhvatala 105 koncerata, Sviftova je nastupala 90 puta u Severnoj Americi, 6 u Evropi, 8 u Australiji i jednom u Aziji. Složena bina je bila sačinjena od bajkovitog dvorca i srednjoškolskog podijuma. Svake večeri je pevala pesmu Džastina Timberlejka What Goes Around... Comes Around preplićući je sa svojom You're Not Sorry. Sviftova je pozvala Džona Mejera, Fejt Hil i Kejti Peri da nastupe sa njom na nekoliko nastupa tokom turneje u Severnoj Americi. Džastin Biber, Keli Pikler i Glorijana su bili predgrupe. Turneju je videlo više od 1,1 milion ljudi i zaradila je preko 63 miliona dolara. Taylor Swift: Journey to Fearless, koncertni film, je prikazan na televiziji a kasnije objavljen na DVD-u i Blu-ray disku. 2009, Sviftova je takođe nastupala kao predgrupa na svetskoj turneji Escape Together Kita Urbana.

U septembru 2009, Sviftova je postala prvi kantri izvođač koji je osvojio MTV nagradu za spot kada je You Belong with Me proglašen najboljim spotom ženskog izvođača. Njen govor je prekinuo reper Kanje Vest, koji je učestvovao u nekoliko incidenata na drugim dodelama nagrada. Vest je izjavio da je Bijonsin spot za pesmu Single Ladies (Put a Ring on It), nominovan u istoj kategoriji, „jedan od najboljih spotova ikada”. Dosta gledalaca je zviždalo i izazvalo ga da pokaže srednji prst publici. On je zatim vratio mikrofon Sviftovoj koja je ostala bez teksta. U bekstejdžu, Sviftova je viđena kako histerično plače. Kako piše Roling stoun, kada se majka Sviftove suočila sa Vestom, on se nevoljno izvinio i dodao da i dalje misli da je Bijonsin video bolji. Vest je uklonjen sa događaja. Kada je Bijonse kasnije osvojila nagradu za spot godine, pozvala je Sviftovu na binu da završi svoj govor. U prostoriji za novinare, Sviftovu, koja je 2008. izrazila želju da peva refren u rep pesmi Kanjea Vesta su pitali da li je ljuta na njega: „Ne poznajem ga, nikad ga nisam upoznala, pa... Ne želim ništa da započinjem jer je večeras bilo divno veče za mene”. Incident je privukao veliko interesovanje medija i širio se po internetu na mnoge načine. Predsednik Barak Obama je tokom intervjua, u poverenju nazvao Vesta budalom. Bivši predsednik SAD Džimi Karter je rekao da je Vestov prekid bio „potpuno nepotreban”. Vestovo ponašanje su kritikovale mnoge zvezde, uključujući Eminema, Snup Doga, Lejdi Gagu i Madonu. Vest se izvinio za svoj verbalni ispad u dva bloga i u emisiji The Jay Leno Show. I dalje je tvrdio da je, iako je Sviftova veoma talentovana, „Bijonsin spot je najbolji spot decenije! Predao sam svoje nagrade bendu Outkast kada su ih zaslužili više od mene. Nisam lud, samo sam realan”. Dva dana nakon dodele nagrada, Sviftova je rekla u intervjuu da Vest nije razgovarao sa njom od ceremonije. Vest ju je onda pozvao i lično joj se izvinio, što je Sviftova prihvatila: „Kanje me jeste zvao, i izvinjenje mu je bilo veoma iskreno”. Odbijala je da razgovara o incidentu u intervjuima koji su usledili da ne bi povećavala važnost događaja: „Desilo se na TV-u, što znači da su svi videli šta se desilo. Smatram da ne moramo da nastavimo da pričamo o tome”. Smatra se da su incident i interesovanje medija koje ga je pratilo pretvorili Sviftovu u veoma popularnu zvezdu.

Sviftova je izdala obradu pesme Toma Petija American Girl na sajtu Rhapsody u junu 2009, koja se i dalje pušta pre njenog izlaska na scenu. Pevala je prateće vokale u pesmi Džona Majera Half of My Heart, koja je objavljena na njegovom četvrtom albumu u novembru 2009. Mejer je napisao pesmu kao priznanje Tomu Petiju i bendu Fleetwood Mac: „Mislio sam: 'Ako će ovo biti moje ljubavno pismo toj vrsti muzike, ko će biti Stivi Niks u toj jednačini?' I pomislio sam: 'Ova devojka Tejlor Svift će biti popularna dugo'”. Sviftova i Mejer su otpevali pesmu uživo u Medison Skver Gardenu u Njujorku 2009. Pesma je izdata kao treći singl albuma u junu 2010. i dostigla je 25. mesto na Bilbordovoj top listi 100 pesama. Sviftova je sarađivala i sa mnogim drugim izvođačima tokom 2008. i 2009. Napisala je i snimila pesmu Best Days of Your Life zajedno sa Keli Pikler. Napisala je dve pesme za Hana Montana: Film - You'll Always Find Your Way Back Home i Crazier – sa Martinom Džonsonom i Robertom Elisom Oralom. Sviftova je takođe pevala u pesmi Two Is Better Than One benda Boys Like Girls koju je napisao Martin Džonson. U januaru 2010, Sviftova je obezbedila dve pesme - uključujući Today Was a Fairytale - za film Dan zaljubljenih i obradila pesmu Breathless benda "Better Than Ezra za album Hope for Haiti Now.

U novembru 2009, Sviftova je postala najmlađi izvođač ikada i jedna od samo šest žena koje su proglašene zabavljačem godine od strane Udruženja kantri muzike. Fearless je takođe osvojio nagradu za album godine od strane Udruženja. Album je osvojio mnoga druga priznanja i postao najnagrađeniji album u istoriji kantri muzike. Sviftova je bila najmlađi izvođač ikada koji je osvojio nagradu za album godine od strane Akademije kantri muzike. Američke muzičke nagrade su nagradile Sviftovu izvođačem godine i omiljenim kantri albumom. Dobila je nagradu Hala Dejvida od strane Kuće slavnih tekstopisaca i imenovana je za tekstopisca/izvođača godine od strane Nešvilskog udruženja tekstopisaca. Osvojila je četiri nagrade BMI. Bilbord ju je imenovao izvođačem 2009. godine. Sviftova je uključena u Tajmovu godišnju listu 100 najuticajnijih ljudi 2010. U januaru 2010, Sviftova je osvojila 4 nagrade Gremi, od 8 nominacija. Fearless je proglašen za album godine i najbolji kantri album, dok je pesma White Horse proglašena za najbolju kantri pesmu i najbolji žensko kantri izvođenje. Sviftova je najmlađi izvođač ikada koji je osvojio nagradu za album godine. Tokom ceremonije, Sviftova je pevala pesme Rhiannon i You Belong with Me sa Stivi Niks. Njeno izvođenje je dobilo negativne kritike i izazvalo je širok napad medija. Njen vokal je opisan kao falširanje, upadljivo loš i neverovatno jadan. Dok je Njujork tajms smatrao da je osvežavajuće videti nekog tako nadarenog kako ponekad greši i opisao Sviftovu kao najvažniju pop zvezdu poslednjih godina, muzički analitičar Bob Lefsec je predvideo da će joj se karijera završiti preko noći i javno zatražio od oca Sviftove da zaposli menadžera za krize da se bavi pričom. Tejlor je previše mlada i glupa da bi razumela kakvu je grešku napravila, dodao je Lefsec. U aprilu 2010, Stivi Niks je, pišući u Tajmu, branila pevačicu: „Tejlor me podseća na mene zbog svoje odlučnosti i detinjaste prirode. Takva nevinost je tako posebna i retka. Ova devojka piše šesme koje teraju ceo svet da peva, kao Nil Dajamond ili Elton Džon. Ženski rokenrol-kantri-pop tekstopisac se vratio, i ime joj je Tejlor Svift. I žene kao ona će spasiti muziku”.

2010—2012: Speak Now; uživo i studijska saradnja

Tejlor oktobra 2012. godine.

Sviftova je objavila svoj treći album, Speak Now, u oktobru 2010. godine. Svih dvanaest pesama je napisala sama: „Inspiracija mi je dolazila u 3 ujutru u Arkanzasu i nisam ni sa kim sarađivala.” Sednice oko snimanja albuma su bile u Kaliforniji, Tenesiju i Kentakiju, što je trajalo oko dve godine. Tejlor, koja je radila na albumu sa Nejtanom Čapmanom, rekla je da je album kao „kolekcija ispovesti koje je trebalo reći u par navrata”. Prvo je htela da nazove album Enchanted, ali Skot Boršeta, direktor njene izdavačke kuće, mislio je da naziv mora biti povezan sa zrelijim temama: „Ona mi je izvodila dosta njenih novih pesama. Gledao sam je i mislio, Tejlor, ovaj album nije o bajkama i srednjoj školi. To nije ono gde si sada. Pričalo se da se album „nalazi između popa i alternativnog roka”. Generalno, Speak Now je dobijao pozitivne kritike. "USA Today" tvrde da Tejlorina sposobnost pisanja pesama podseća slušaoce „na svu frku koja je bila na prvom mestu”, a da album obuhvata „slatki bol odrastanja”. The Los Angeles Times je takođe pohvalio njenu sposobnost u pisanju pesama da „prikaže ta zajednička iskustva koja se jednostavno osećaju”. Njujork tajms opisuje album kao divlji, muzički raznovrstan i „takođe fenomenalan, čak možda i njen najbolji”. The Village Voice smatra da album zahteva „pravi prikaz Tejlorinog talenta, koji nije ispovedan, ali dramatičan: Kao povorku kantri tekstopisaca pre nje, ona stvara likove i situacije iz realnog života i nalazi načine da ih opiše.” Entertainment Weekly je napomenuo da, dok je ljubav možda nekada posrami, „umetnost stručnog tekstopisca očigledno ne može”. Kritičar Džon Kristgau misli da su pesme sa albuma predugačke i prerađene ali je primetio da one pokazuju sve napore koje nosi briga, odnosno, da se čovek brine u najboljem, najširem, a većina i u emotivnom smislu. "Rolling Stone" opisuje Sviftovu kao jednu od najboljih tekstopisaca u pop, rok i kantri muzici: „Sviftova jeste možda pametan Nešvil profesionalac ko zna za sve trikove u vezi pravljenja hitova, ali ona je takođe razdražljiva, veoma romantična devojka sa melodramatičnim kukavičlukom veličine the size of the Ačafaleja močvare”.

Sviftova je sprovela opširnu promociju pre objavljivanja Speak Now albuma. Prisustvovala je mnogim emisijama i jutarnjim programima, i održavala mini koncerte na neobičnim mestima, uključujući autobus bez krova u Bulevaru Poznatih, kao i salu kod JFK aerodroma. Bila je deo guitar pull-a zajedno sa Krisom Kristofersonom, Emilau Haris, Vins Gilom i Lionel Ričijem u Nokia klubu u Los Anđelesu. Muzičari su delili binu i koristili šanse da predstave akustične verzije svojih pesama kako bi zaradili novac za Muzej kantri muzike. Sviftova je takođe postala model za CoverGirl što je pokrenula Elizabet Arden koja je bila deo u pravljenju Tejlorinog prvog parfema Wonderstruck, kao i specijalnu ediciju Speak Now albuma kroz Target. Vodeći singl albuma, Mine, izašao je u avgustu 2010. godine, a zatim i pet singlova koji su izašli tokom 2010. i 2011. godine: Back to December, Mean, The Story of Us, Sparks Fly i Ours. Speak Now je stvorio veliki uspeh tokom svog nalaženja na prvom mestu na američkoj Bilbord top 200 listi. Prodalo se 1.047.000 kopija, što je album dovelo do šesnaestog mesta u istoriji po milionskoj prodaji u samo jednoj nedelji. Već u februaru 2012. godine, rasprodalo se 5,7 miliona kopija širom sveta. U Tejlorinoj karijeri, do maja 2012. godine, prodalo se oko 22 miliona kopija albuma, kao i 50 miliona pesama koje su se skidale sa interneta širom sveta.

U septembru 2010. godine, Kanje Vest je preko svog Tviter profila iskoristio priliku da se izvini Tejlor zbog incidenta na VMA dodelama nagrada 2009. godine. Pevač je rekao za Sviftovu da je ona „samo mala devojčica sa snovima, kao i svi mi”: „Napisao sam pesmu za Tejlor Svift koja je prelepa i želim da je ona uzme. Ako neće, onda ću joj ja otpevati.” Mesec dana kasnije, na VMA dodelama nagrada u 2010. godini, Sviftova je izvela pesmu Innocent, za koju se misli da je o Vestu, i koju je The Washington Post opisao kao „remek delo pasivne agresivnosti i ponuda mira”. Kritičari tvrde da je njen nastup bio preozbiljan, ali i lep. U oktobru 2010. godine, Vest je izjavio da Tejlorin album Fearless nije zaslužio da dobije Gremi nagradu za najbolji album godine. Kada govorimo o novembru 2010. godine, Vest je izjavio da ne razume šta je to bilo arogantno u njegovom postupku na VMA dodelama nagrada i opisao je taj postupak kao „nesebičan”. Smatrao je da je stavljanje Tejlor u istu kategoriju sa Bijonse veoma nepravedno i krajnje nepoštovanje. Dodao je da je trebalo da bude obrnuto, a Sviftova je inače umetnica koja je „napravila video svoje karijere, pa da li mislite da bi izgubila nagradu za najbolju novu zvezdu? Naravno da ne bi!” On je tvrdio da je njegov postupak naveo Sviftovu da bude na 100 naslovnica magazina i zaradi milione već prve nedelje. Istog meseca, tvrdio je da, „da nisam bio pijan, bio bih na bini još duže... Tejlor se nikada nije odbranila ni u jednom svom intervjuu. Proslavila se i uživala u svojoj pažnji i slavi”. Na Costume Institute Gala u maju 2011. godine, Sviftova i Vest su se našli na crvenom tepihu. Vest je odlučio da predloži primirje i zakopa ratne sekire.

Sviftova je bila na Speak Now turneji tokom 2011. i početkom 2012. godine. Turneja je trajala 13 meseci i imala 111 nastupa, a Sviftova je održala 7 koncerata u Aziji, 12 u Evropi, 80 u Severnoj Americi i 12 u Australiji. 8 koncerata je održala na američkim poznatim stadijumima. Tri koncerta u Americi su bila pomerena jer je Tejlor bolovala od bronhitisa. Bina je bila inspirisana Brodvej muzičkom teatru, sa sjajnim koreografima, organizacijom, pirotehnikom i kostimima. Sviftova je pozvala dosta muzičara da joj se pridruže na turneji dok je bila u Severnoj Americi. Neki od njih su bili i: Džejms Tejlor, Džejson Mraz, Šon Kolvin, Džoni Rzeznik, Endi Gramer, Tal Bačmen, Džastin Biber, Selena Gomez, Niki Minaž, Neli, B.o.B., Ašer, Flo Rida, T.I., Džon Formen, Džim Adkins, Hejli Vilijams, bend ”Hot Chelle Rae”, Roni Dan, Darius Raker, Tim Mekgro and Keni Česni. Tokom turneje u Severnoj Americi, Sviftova je pisala tekstove iz pesama na svojoj levoj ruci, i svaki put kada bi nastupala, to je bio neki drugi tekst. Dešifrovanje tih tekstova je postala aktivnost fanova, a „The New Yorker” je izjavio: „Ona ima sposobnost da drži fanove zainteresovane i uzbuđene, a isto tako da održava tu intimnost između nje i svojih fanova”. Sviftova je izvela i dosta akustičnih nastupa tokom turneje u Severnoj Americi. U svakom gradu, obraćala je pažnju na domaće umetnike. Izjavila je da obrađivanje tuđih pesama tokom turneje drži atmosferu spontanom i odličnom: „Ima dosta ljudi koji će doći na više mojih koncerata, a ja želim da svaki put dožive drugačija iskustva.” Turneji je prisustvovalo oko 1,6 miliona fanova, a zarađeno je oko 123 miliona dolara. Tejlorin prvi CD sa turneje nazvan ”Speak Now World Tour: Live”, sadrži svih sedamnaest nastupa iz Severne Amerike, a izašao je u novembru 2011. godine. U julu, 2012. godine, Džejms Tejlor je pozvao Sviftovu da se pojavi kao specijalan gost tokom „Tanglewood” seta; izveli su Fire and Rain, Love Story i Ours zajedno. Tejlor, koji je upoznao Sviftovu kada je imala osamnaest godina, jednom je izjavio: „Upravo smo rasturili. Volim njene pesme, a njeno prisustvo na bini je bilo sjajno”.

Na 54. dodeli Gremi nagrada u februaru 2012. godine, Tejlorina pesma Mean je proglašena za najbolju kantri pesmu i za najbolji kantri solo nastup. Takođe je izvela tu pesmu tokom ceremonije. Bob Lefsec, jedan od najpoznatijih kritičara njenog nastupa u 2010. godini, veruje da je pesma namenjena njemu. Bob je prethodno podržavao njenu karijeru i Sviftova i Lefsec su povremeno razmenjivali mejlove i poruke. Vremenom se osetilo da ona „isporučuje svoju osvetu" dok je ”USA Today” primetio da je kritika iz 2010. godine „napravila Sviftovu boljim tekstopiscem”. Sviftova je imenovana za tekstopisca godine od strane Udruženja nešvilskih tekstopisaca (2010. i 2011. godine). Tokom ceremonije u 2011. godini, Sviftova je izvela akustičnu verziju pesme Where Were You (When the World Stopped Turning) u čast Alana Džeksona, koji je kasnije zahvalio Sviftovoj svojom izjavom da je to bila „najbolja prerada koju sam ikada čuo”. Tejlor je osvojila još dosta nagrada za album Speak Now. Imenovana je za zvezdu godine od strane Akademije kantri muzike (2011. i 2012. godine). Takođe je imenovana za zvezdu godine od strane Udruženja nešvilskih tekstopisaca u 2011. godini. Na dodeli Američkih muzičkih nagrada, Tejlor je imenovana za umetnika godine u 2011. godini, a ”Speak Now” je proglašen omiljenim kantri albumom. Takođe je primila i tri BMI nagrade. Bilbord je imenovao Sviftovu za ženu 2011. godine. Iste godine, Bilbord ju je postavio na 15. mesto na listi ”Top 20 Hot 100 Songwriters 2000–2011”; ona je bila druga najbolje plasirana žena. Drugo mesto je zauzela na listi časopisa Roling stoun koja se zove ”Top 16 Queen Of Pops" decenije.

Sviftova je doprinela dve pesme za film ”Igre gladi” u martu 2012. godine. Safe & Sound je napisala i snimila zajedno sa grupom ”The Civil Wars” i T-Boun Burnetom. Džon Pol Vajt je izjavio da je saradnja sa Tejlor bila otkrovenje. Imala je neke sjajne ideje. Imali smo totalnu slobodu. To je bila prava saradnja. Mi smo uneli melanholiju i tamniji ugao. Tejlor je unela melodiju i akorde." Roling stoun je opisao pesmu kao Tejlorinu najlepšu baladu i pitao se da li je to kantri-folk pesma „sa jednokratnom novinom, kao probni balon ili samo nagoveštaj odraslog stila”. Sviftova i The Civil Wars su predstavili pesmu uživo na Ryman Auditorium-u u Nešvilu u januaru 2012. godine. Pesma je izašla kao glavni singl albuma, a već u julu 2012. godine, prodalo se oko milion kopija u Americi. Tejlorina nova pesma za album, Eyes Open, je napisana bez ikakve pomoći, ali je proizvedena uz pomoć Nejtana Čapmena. U maju 2012. godine, Sviftova je „pozajmila” glas za pesmu Both of Us, koja je singl pevača B.o.B-a na njegovom drugom albumu ”Strange Clouds”.

2012—danas: Red, 1989 i intenzivni nadzor medija

Četvrti album Sviftove, Red, objavljen je 22. oktobra 2012. Ona je devet pesama sa albuma napisala sama. Saradnici su Maks Martin, Liz Rouz, Den Vilson, Ed Širan i Geri Lajtbodi. Nejtan Čepman je glavni producent albuma, ali Džef Basker, Bač Voker, Džeknajf Li, Den Haf i Šelbek su takođe producenti pojedinih pesama. Čepman je rekao da je podstakao Sviftovu da „se odvoji i testira sebe u raznim situacijama”. Muzički, dok eksperimentiše sa rok, dabstep i pop muzikom, „sve je prepoznatljivo za Sviftovu”. Džon Karamnika iz Njujork tajmsa je stavio Red na drugo mesto svoje godišnje liste, karakterišući album gde Sviftova „prestaje da se pretvara da je nešto drugo osim pop mega zvezde, sa velikom brigom, kao da dva tela pričaju jedno sa drugim i osećaju se isto”. Tajms je pohvalio njene „uzvišene” tekstove pesama, posebno one na udaru pesme "All Too Well". Roling Stoun je uživao „gledajući Sviftovu kako se pronalazi kao odličan pisac pesama... Njeno upoznavanje sebe je jedna od najboljih stvari u popu."

Kao deo promocije albuma Red, predstavnici 72 svetske radio stanice su došli u Nešvil tokom nedelje izlaska albuma kako bi pojedinačno intervjuisali Sviftovu. Takođe se pojavila u mnogim emisijama i nastupala na dodelama nagrada u Americi, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj, Španiji i Australiji. Prvi singl albuma, "We Are Never Ever Getting Back Together" je dospeo na prvo mesto Bilbordove top 100 liste. Sledeća tri singla su izašla: "Begin Again" (na kantri radijima), "I Knew You Were Trouble" i "22" (na pop radijima). Red je debitovao na prvom mestu na Bilbordovoj top 200 listi. Prodat je u 1,2 miliona primeraka tokom prve nedelje od objavljivanja albuma; ovo je označilo najprodavaniji album u deceniji i proglasilo Sviftovu prvom ženom čiji album je rasprodat u 2 miliona primeraka tokom prve nedelje. U maju 2013. godine, Red je rasprodat u 5,2 miliona primeraka širom sveta. U njenoj karijeri, u novembru 2012. godine, prodala je 26 miliona albuma, a pesme su skinute sa interneta 75 miliona puta.

Red turneja u Severnoj Americi trajala je od marta do septembra 2013. godine. Održala je 66 koncerata širom Amerike, uključujući 13 koncerta na stadionima. Red turneja je obišla i stadione na Novom Zelandu i u Australiji u decembru 2013. godine, kao i u Engleskoj i Nemačkoj u februaru 2014. godine. Turneja je završena održavanjem 6 koncerata u Aziji u junu 2014. godine. Sviftova je pozvala i specijalne goste kao što su bili Karli Sajmon, Tigan i Sara, Dženifer Lopez, Luk Brajan, Patrik Stamp iz Fol aut boj, Eli Gulding, Neli, Sara Barelis, Šer Lojd, B.o. B, Geri Lajtbadi, Trein, Nion tris, Raskal Flets, Hanter Hejs, kako bi zajedno otpevali pesmu tokom koncerta. Sviftova je sarađivala sa još muzičara tokom ove ere. Napisala je pesmu "Sweeter Than Fiction" sa Džekom Antonofom za film "One Chance" i dobila nominaciju za Najbolju originalnu pesmu na 71. dodeli Nagrada Zlatni globus. Bila je vokalni gost za novu pesmu Tima Mekgroa, ”Highway Don't Care", zajedno sa gitaristom Kitom Urbanom; ovaj trio je nastupao uživo više puta. Izvela je i akustičnu verziju pesme "Red" sa Vins Džilom i Alison Kraus na dodeli CMA nagrada 2013. godine. Sviftova je pevala i pesmu "As Tears Go By" sa Rolingstonsima u Čikagu tokom njihove 50 & counting... turneje. Takođe se pridružila bendu Florida Džordža Lajn kako bi zajedno otpevali pesmu "Cruise".

Red nije osvojio ni jedan Gremi, ali je bio nominovan za par. "We Are Never Ever Getting Back Together" je bila nominovana za Pesmu godine 2013. godine, dok je Red bio nominovan za Album godine 2014. godine. Isto tako, Tejlorin četvrti album nije osvojio ni jednu CMA nagradu. Ipak, Sviftovoj je dodeljena specijalna Pinnacle nagrada; Džordž Strejt je jedini muzičar koji je dobio ovu nagradu. Tim Mekgro, Feit Hil, Kit Urban, Raskal Flets, Džordž Strejt i Bred Peisli su uručili ovu nagradu Tejlor, dok su Mik Džeger, Karli Sajmon, Džulija Roberts, Ris Viterspun, Etel Kenedi, Elen Didženeres i Džastin Timberlejk poslali čestitke. Sviftova je osvojila tri EMA nagrade u 2012. godini uključujući nagrade za Najboljeg ženskog muzičara i Najboljeg izvođača uživo. Proglašena je za Najboljeg ženskog kantri izvođača na AMA nagradama 2012. godine i za Izvođača 2013. godine. Nagrada od Udruženja tekstopisaca u Nešvilu je pripala Sviftovoj šesti put za redom.

Njen šesti album je Reputation iz 2017. godine.

Umetnost

Uticaji

Tejlor Svift

Jedna od Tejlorinih ranijih muzičkih uspomena je slušanje njene bake Mardžori Finli kako nastupa kao operska pevačica. U svojoj mladosti, Finli je bila velika zvezda u Portoriku i nastupala je u operama u Singapuru: „Nastupala je u The Bartered Bride, The Barber of Seville i mjuziklima kao West Side Story. Imam te predivne, glamurozne slike koje su crno bele. Bila je tako prelepa”. Kao veoma mala, Sviftova je uživala u pesmama iz Diznijevih crtaća: „Moji roditelji primetili da kada god sam zaboravljala reči pesama, sama bih izmislila ono što mi padne na pamet”. Kasnije, njeni roditelji su je izložili umetnicima kao što su Sajmon i Garfunkel, Cejms Tejlor i Def Lepard. Sviftova je izjavila da duguje poverenje svojoj majci, koja joj je pomagala u spremanju prezentacija za časove: „Ostajale bismo po celu noć budne, kako bi vežbale stvari koje moram reći.” Ona je takođe opisuje kao fascinantnu u pisanju i pripovedanju: „Kada sam bila mala, ona je sve prepuštala mojoj mašti i stalno mi je pričala priče.” Sviftova je uživala u čitanju i pisanju poezija: „Rano sam primetila da je poezija bila nešto što mi se uvuklo u glavu i ja sam ponavljala te rime”. A posebno su je privlačila dela Sela Silvestejna i doktora Seusa. Ona ostaje zainteresovana za „svako pisanje iz perspektive deteta” i navodi da je To Kill a Mockingbird i dalje njena omiljena knjiga.

Sviftova se upoznala sa kantri muzikom pomoću „sjajnih ženskih kantri zvezda devedesetih kao što su: Šania, Feit, bend Dixie Chicks.” One su zaista zapečatile dogovor sa Tejlor i ona je postala zaluđena zvukom i pripovedanjem kantri muzike. Šania Tvejn je imala najveći uticaj: „Ona je jednostavno bila veoma jaka i nezavisna i tako napisala sve svoje pesme”. Kao umetnica, Sviftova je izjavila da samo može da priželjkuje da bude kao ona i, u 2009. godini, imenovala je Tvejnin album Come On Over za svoj omiljeni album. Provodila je vreme sa Tvejn, koja je kasnije izjavila da je boravak sa Tejlor vratio vreme unazad, što je gotovo nadrealno. Feit Hil je bila Tejlorin idol tokom detinjstva i ona je probala da kopira sve što je Feit rekla, uradila ili nosila. Poštovala ju je zbog toga što je iznosila kantri muziku pred publiku, kao i njenu milost koja je bila u centru pažnje. Hilova je postala dobrodošla u Tejlorinom životu od njenog dolaska u slavu. Jednom prilikom, Hilova i njen muž Tim Mekgro su dopustili Sviftovoj da koristi njihovu kuću u Los Anđelesu kada radi u tom kraju. Cowboy Take Me Away od benda Dixie Chicks je bila prva pesma koju je Sviftova naučila da svira na gitari. Veoma je poštovala bendov „ne zanima nas šta vi mislite” stav. Lien Rajms je takođe uticala na Tejlor. Sviftovu je motivisalo to posmatranje uspeha drugog umetnika. Tako je započela da istražuje muziku starijih kantri zvezda kao što su Patsi Klajn, Loreta Lin, Tami Vinete i Doli Parton. Pesma Fist City od Lorete Lin je Tejlorina ominjena kantri pesma. Rekla je da je Partonova odličan primer svakom ženskom tekstopiscu i da postoji mnogo stvari o Doli Parton koje bi svaki umetnik trebalo da ceni, makar da pročita njene izjave ili intervjue ili bar da ode na neki od njenih koncerata. Poštuje i Alana Džeksona kao tekstopisca jer „on ne pokušava da bude neko drugi, već dečko peva o svom životu. To je ono što ja hoću”. Poštuje Keni Česnija, bukvalno iz biznis pogleda: „On je jedan od retkih koji nastupa na stadijumima. On je uvek bio moj heroj”. Ostale ličnosti koje su uticale na Tejlor su: Džordž Streit, Gart Bruks, Riba Mekintajer, Martina Mekbraid i Bred Peisli.

Na Sviftovu su uticali i mnogi umetnici koji se ne bave kantri muzikom: „Ja nikada ne slušam nešto zbog određenog žanra. Trudim se da ne radim to kao slušalac. Tom Reti je na postolju za mene”. Šon Kolvin inspiriše Sviftovu jer „njeno pisanje je konstantno sjajno i pažljivo i zamišljeno i lepo”. Ona je opsednuta sam muzikom pedesetih i šezdesetih kao na primer The Shirelles i The Beach Boys. Voli grupu Bon Džovi jer „tu je uvek melodična lepljivost koja me uvek kod njih privlači”. Veliki uticaj su takođe imali i Stivi Niks, Pet Benatar, Melisa Ederidž i Šeril Krou. Sviftova je fascinirana hip hop muzikom, posebno rimom koju koriste umetnici kao što je Eminem: „Kantri i hip hop su dva najiskrenija žanra jer mi volimo da pevamo o životu. Ponos je nešto što hip hop i kantri muzika dele”.

U Tejlorinu posebnu listu spadaju: Pol Makartni, Brus Springstin, Emilou Haris i Kris Kristoferson i oni su njeni idoli svih vremena: „Oni su iskoristili prilike, ali su takođe isti umetnici tokom cele karijere.” Makartni, i kao deo grupe Bitlsi i kao solo pevač, tera Sviftovu da se oseća „kao da sam puštena u njegovo srce i um. Svaki muzičar sanja o takvoj privilegiji." Voli da sluša Springstina jer je on „tako bitan za muziku”. Sviftova priča o Kristofersonu: „On sija u pisanju tekstova, sija u solo karijeri, sija u filmovima i sve to radi tako sjajno. Upoznala sam ga prošle godine, i on je jednostavno onaj tip čoveka koji je bio u ovom poslu već godinama, a još uvek nije sažvakan i ispljuvan”.

Lirske teme i stil

Tematski, The Guardian je primetio da je Sviftova bila fantastično dobra u opisivanju života tinejdžera uz neku vrstu zamišljene, napregnute nostalgije tokom svoja prva dva albuma. New York Magazine je napomenuo da je par tekstopisaca o tome napisalo da su pesme „odlično napisane posebno za tinejdžere. Njena preciznost podseća na Brajan Vilson iz šezdesetih godina, jednu pravu autorku za tinejdžere”. Takođe su je poredili i sa Džanis Ijan zbog bajki i mašte koje se nalaze na Tejlorinom drugom albumu, Fearless. Ona je istraživala nepovezanost između bajki i prave ljubavi: „Odgajene smo kao male devojčice misleći da smo princeze i da će princ na belom konju doći i oboriti nas sa nogu”. Speak Now, Tejlorin treći album, obuhvata više odraslih veza. Pored romantike i ljubavi, njene pesme obuhvataju i odnos između roditelja i deteta (The Best Day, Never Grow Up), prijateljstvo (Fifteen, Breathe), poremećaje u ishrani (Tied Together with a Smile), otuđenost (The Outside, A Place In This World, Mean) kao i ambicije u karijeri (Change, Long Live). Njeno definisanje kvalitetnog pisanja pesama, kako kažu je odlučnost da se registruje i osloni na osećanja i utiske, preventivna nostalgija za sadašnjošću (a ponekad čak i za budućnošću), za koju ona zna da će jednom biti i za prošlošću. Sviftova često uključuje fraze kako bi prikazala velike i ozbiljne stvari koje se ne uklapaju sa pesmom, koje poboljšavaju površinu. The New Yorker je rekao da njene pesme iako nisu subverzivne, imaju jaku prefinjenost. Sentimentalne pesme su protkan nagoveštaj budućeg razočaranja.

Strukturno, magazin Slate primećuje da Sviftova ima beznapornu, natprirodnu nadmoć nad pop muzikom: Veoma malo tekstopisaca može napisati bolje prelaze od nje. The Village Voice je primetio da Sviftova voli da pripiše prvih par refrena naratoru, a zadnji nekom drugom odnosno, reći će da voli nekoga, a na kraju će joj neko uzvratiti tu ljubav. Ona ima tendenciju da stalno koristi iste slike. Kako tvrdi The Guardian, ona provodi previše vremena ljubeći se u kiši, što je čini čudom. American Songwriter opisuje Sviftovu kao odličnog tekstopisca, koji piše nepovezane i gotovo neprirodne oštrine. Čak je i njen raniji materijal okarakterisan kao veoma pažljiv – možda čak i pedantan – izbor reči i dobro melodijski izgrađen, sa lenjim rimama ili besciljnim tonovima. Dok su ocene Tejlorinog posla skoro ravnomerno pozitivne, The New Yorker je rekao da je generalno prikazan više kao tehnički vešt nego kao vizionarski. Sviftova je izjavila da je pisanje pesama nešto što ona apsolutno ne može zaustaviti: „Smešno je jer nekada ćete čuti umetnike kako pričaju o tome da moraju da požure sa pisanjem, ali ja ne mogu da prestanem. Ne mogu to da isključim iz svog života, to je kao disanje. Tekst pesme i melodija su venčani, ja ih pišem sve zajedno.”

Sviftova koristi autobiografske detalje u svom poslu. Slušajući muziku još kao dete, osećala se zbunjeno „kada sam znala da se nešto dešava u nečijem privatnom životu, a ta osoba to nije unela u svoju muziku”. The New York Times veruje da je „ispravljanje nepravde Tejlorin razlog postojanja”. U njenim pesmama, Sviftova često pominje „anonimne simpatije iz srednje škole” i, još češće, poznate ličnosti. Entertainment Weekly je zapazio da je Speak Now album nekada bio „vežba zvana pogodi-poznatu-ličnost”. Džon Majer, glavna tema pesme Dear John, izjavio je da ga je pesma ponizila: „Mislim da je to vrsta jeftinog pisanja pesama. Znam da je ona najveća stvar na svetu, i ne pokušavam da potopim nečiji brod, ali mislim da je zloupotrebljavanje talenta ako trljaš ruke i jednostavno budeš u fazonu: „Samo čekam da on vidi sve ovo!” The Village Voice je umanjio ovaj način pisanja pesama: „Biti svestan značenja pesme je isto kao imati veoma agresivnog profesora. I ugrožava pravo uvažavanje Tejlorinog talenta, što nije ispovedano, ali je dramatično.” Pevačica je rekla da njene pesme nisu faktične; ona nekada stvori čitav scenario oko prljavog izgleda ili obične konverzacije: „Bilo šta može da vas inspiriše. Više mojih pesama dolazi iz iskustva”.

Nil Jang opisuje Sviftovu kao odličnog tekstopisca: „Volim da slušam njenu muziku. Nekako volim da gledam njene odgovore na sve te napade. Sviđaju mi se načini na koje se ona brani. Tako da je držim na oku”. Kris Kristoferson tvrdi da ga „ona oduševljava. Po meni je fantastično kada neko tako mlad piše tako sjajne pesme. Ona ima sjajnu karijeru ispred sebe”. Doli Parton je veoma impresionirana njome, posebno njenim pisanjem pesama. Veoma sam impresionirana njenom dubinom: „Ima kvalitet koji može baš dugo da traje”. Stivi Niks veruje da Sviftova piše pesme koje teraju ceo svet da zapeva, baš kao Nil Dajamond ili Elton Džon. To je žena koja će sačuvati muziku. Sviftova je takođe dobila pohvale za pisanje pesama i od Keli Klarkson i Lejdi Gaga. Lena Danhem, kreator i zvezda HBO-ove Girls, opisala je Sviftovu kao umetnički duh. Način na koji ona koristi svoju autobiografiju u svom poslu i način na koji proziva momke koji su joj ostavili samo loše uspomene je sjajan. Ali istovremeno, tu je nešto nežno i neosuđujuće u njenoj muzici, što vrlo cenim.

Muzički i vokalni stil

Sviftova na dodeli muzičke MTV nagrade 2007.

Tejlorina muzika sadrži elemente popa, pop roka, roka i kantri popa. Ona sebe smatra kantri pevačicom. To kategorisanje su doveli u pitanje mnogi muzičari kao što su Miranda Lambert i Džordž Džons. Roling stoun tvrdi da se njena muzika možda pušta najviše na kantri stanicama, ali ona je jedna od istinskih rok zvezda koje danas imamo. Njena definicija kantri muzike je da je veoma jednostavna. To je pevanje o svom životu i znanju, iz jednog autentičnog mesta. Jedan dečko bi pisao kako je odrastao na farmi i zaljubio se u decu koja su takođe tu odgajena. Neki ljudi pevaju o tome kako kada su tužni, odu u bar i piju viski. Ali ja pišem pesme o tome kako ne mogu da provalim veze i kako sam fascinirana ljubavlju. Rekla je da će biti velikih iskušenja u pravljenju alternativno-kantri albuma u karijeri. The New York Times je zabeležio da, nema mnogo stvari u njenoj muzici koje ukazuju na kantri stil — tonovi bendža, kaubojke na bini, zvuk gitare — ali tu su veoma dopadljive i ranjive poruke iz Nešvila. The New Yorker veruje da njena muzika sadrži tradicije iz Nešvila jer ona piše narativne pesme sa melodičnom jasnoćom i dramatičnim pričama - baš kao što je i Nešvil. Gardijan je izjavio da Sviftova sastavlja melodije sa nemilosrdnom efikasnošću. Isto tako, Roling stoun je zapazio da njene melodije podsećaju na švedske pop kraljeve doktora Luka i Maks Martina.

Njen glas je opisan kao sladak ali mekan. Los Angeles Times definiše Tejlorin glas kao liniju koja klizi kao zadovoljan uzdah ili poput podignute obrve, dajući joj osobine voljene devojke i njene privatnosti. Roling stoun, je jednom prilikom izjavio: ”Njen glas je toliko neizveštačen da može da maskira njenu profesionalnost; ona snizi svoj glas kako bi dočarala osećanja stidljive devojke koja pokušava da zvuči tvrdo”. The Village Voice je zapazio da je fraziranje prvo bilo blago i smušeno, ali se kasnije sve promenilo. Ona i dalje može može da zvuči zategnuto i tanko, a često odluta u visinu koja izluđuje ljude; ali je naučila da reči zvuče baš onako kakvo im je i značenje. Slate je opisao Sviftovu kao tehnički lošu pevačicu: „Stvara se utisak da ona svojim frazama želi da maskira svoj glas (način na koji se podsmeva Gleda me kao da sam neki trend/A ona ga je već prevazišla, u pesmi Better Than Revenge je veoma upadljiv), Sviftova u svakom svom albumu ima nešto loše”. Tokom nastupa, prema ”The Hollywood Reporter”, „Sviftova daje sve od sebe, ali sigurno ne može da se poredi sa pevačicama kao što su Kristina Agilera ili Keri Andervud”. Njen glas tokom nastupa je opisan kao „ravan, tanak a ponekad kao glas tek novorođenog magarca”. Kako god, Sviftova je dobijala i dosta pohvala zbog odbijanja korišćenja auto-tjuna. U jednom intervjuu za The New Yorker, Sviftova je sebe okarakterisala kao ozbiljnog tekstopisca: ”Ja pišem pisme, a moj glas je samo način da te tekstove iskažem”. Skot Boršeta iz Big Machine Records je izjavio da Sviftova nema baš najbolju tehniku u pevanju ali je opisuje kao najboljeg komunikatora. Njen glas je nešto što je stalno brine i ona ulaže mnogo truda kako bi ga usavršila. U 2010. godini ona je još uvek išla na časove pevanja. Rekla je da je veoma nervozna tokom nastupa jer „nisam sigurna šta publika u tom trenutku misli o meni, baš kao na dodelama nagrada”.

Glumačka karijera

Glumački debi Sviftove bio je u epizodi Si-Bi-Es-ove serije Mesto zločina iz 2009, gde je igrala buntovnu tinejdžerku. Njujork tajms je primetio da je lik omogućio Sviftovoj da bude malo nevaljala, i to verodostojno. Roling stoun je smatrao da je bila uspešna i da joj dobro ide sa scenarijom dok je Čikago tribjun rekao da se dobro držala. Kasnije te godine, Sviftova je bila i voditelj i muzički gost u jednoj epizodi emisije Subotnje veče uživo. Entertainment Weekly ju je opisao kao najboljeg voditelja 'Subotnje večeri uživo' ove sezone, primetivši da je uvek bila spremna za izazov, izgleda da se zabavljala i pomogla je ostatku glumaca da naprave odličan završetak. Dokazavši da može da se prilagodi veoma različitim ulogama u skečevima, Sviftova je udahnula više ženske osećajnosti, devojačke u najboljem smislu, emisiji nego što je prikazano još od dana Tine Fej i Ejmi Poehler.

Sviftova je debitovala na filmu u komediji Dan zaljubljenih iz 2010. godine, igrajući rasejanu devojku srednjoškolskog sportiste. "The Los Angeles Times" je smatrao da njeno izvođenje upućuje na „ozbiljni potencijal za komedije”, dok je San Francisco Chronicle smatrao da je bila vrlo smešna. Time je smatrao da je Sviftova predstavila lik šarmantno. The Boston Globe ju je opisao kao slatko luckastu. Salon je tvrdio da je jedna od par glumaca koji nisu uzaludno u Danu zaljubljenih. Njen živahni izgled i čudne, razdvojene oči čine da je pomalo Merilin i pomalo Lusil Bol: Stvorena je za komediju. Ipak, Variety je smatrao da je potpuno neusmerena. Mora da nađe veštog reditelja koji će je smiriti i kanališe njenu očigledno obilnu energiju. The Daily News je opisao njeno izvođenje kao bolno nezgodno dok je Slate smatrao da ju je nemoguće gledati. 2012, Sviftova je pozajmila glas Odri, zaljubljeniku u drveće, u animiranom filmu Loraks. Direktor Big Machine Skot Boršeta je rekao da je samo pitanje vremena kada će pravi film naići.

Filantropija

Muzička karijera Sviftove i rezultat karijere, bogatstvo, doveli su do ovoga: „Mogu da se brinem o ljudima koje volim, a volim i da to širim dalje.” Kao što moj otac kaže: „Ne možeš da ga poneseš sa sobom kad odeš”. Njene filantropske napore su primetili nagrade Uradi nešto, Fond za vraćanje i pomoć za katastrofe u severozapadnom Tenesiju. Godine 2012, Mišel Obama je Sviftovoj uručila nagradu za veliku pomoć zbog njene „posvećenosti u pomaganju drugima” i „inspirisanje drugim svojim postupcima”. U decembru 2012, Etel Kenedi će uručiti Sviftovoj nagradu za pomoć Centra za pravdu i ljudska prava Roberta F. Kenedija zbog njene posvećenosti proparanju iako je veoma mlada.

Privatni život

Glavno prebivalište Sviftove je stan na dva sprata u potkrovlju jedne zgrade u centru Nešvila, u Tenesiju. Takođe ima rezidenciju u Beverli Hilsu u Kaliforniji. Uz to, poseduje kuću, koju je kupila svojim roditeljima, u Brentvudu, u Tenesiju. Prema Forbsovoj listi 100 zvezda, koja izlazi svake godine u maju, Sviftova je zaradila 18 miliona dolara 2009, 45 miliona 2010. i 2011. i 57 miliona 2012. godine.

Veze

Sviftova je bila u vezi sa pevačem Džoom Džonasom od jula do oktobra 2008. i sa poznatim glumcem Tejlorom Lautnerom od oktobra do decembra 2009. Povezivali su je sa muzičarem Džonom Mejerom od kraja 2009. do početka 2010. nakon što su snimili duet, Half of My Heart, krajem 2009. Sviftova je bila u vezi sa glumcem Džejkom Džilenholom od oktobra do decembra 2010. 9. decembra 2010, Džilenhol je pozvao policiju u pomoć, nakon što je veliki broj fotografa pratio auto para u Los Anđelesu. Nakon raskida su viđeni zajedno u januaru i februaru 2011. Sviftova je zatim ušla u vezu sa Konorom Kenedijem, najstarijim sinom Roberta F. Kenedija mlađeg i preminule Mari Ričardson Kenedi. Kasnije je bila sa Herijem Stajlsom, članom grupe 'One direction'. Zatim je bila sa poznatim didžejem Kalvinom Harisom do juna 2016. Nakon toga, više godina je bila u vezi sa glumcem Džoom Alvinom. Trenutno je u vezi sa američkim fudbalerom Travisom Kelsijem.

Politika

Na njen osamnaesti rođendan, prva stvar koju je Sviftova uradila bila je registrovanje za glasanje. Tokom predsedničke kampanje tokom 2008, podržavala je kampanju „Svaka žena se računa” koja je imala za cilj da uključi žene u politiku, i bila je jedna od mnogo kantri zvezda koje su snimile reklamu za kampanju „Glasajte za svoju zemlju” (engl. kantri). Izjavila je: „Mislim da uticanje na ljude kako da glasaju nije moj posao”. Nakon inauguracije predsednika Obame, rekla je časopisu Roling stoun: „Nikada nisam videla ovu zemlju tako srećnu zbog političke odluke tokom celog svog života. Tako mi je drago što su ovo bili moji prvi izbori”. 2009. nakon što je Kanje Vest prekinuo govor Sviftove na dodeli VMA nagrada, predsednik Obama je opisao Vestovo ponašanje kao veoma neprikladno. „Mlada dama izgleda kao veoma dobra osoba. Prima svoju nagradu. Šta on tu radi? Budala je”. Bivši predsednik SAD Džimi Karter je rekao da je Vestov prekid bio „potpuno nepotreban”.

Godine 2010, bivši predsednik SAD, Džordž H. V. Buš, je prisustvovao snimanju televizijskog specijala o Sviftovoj u Kenebunkportu, u Mejnu, i kasnije opisao Sviftovu kao nerazmaženu i veoma simpatičnu. 2012, Sviftova je primila nagradu dečje publike kao priznanje njenog dobrotvornog rada od Mišel Obame, koja ju je pohvalila rečima da je neko ko je skočio na vrh muzičke industrije ali i dalje stoji sa obe noge na zemlji, neko ko je prevazišao očekivanja o onome šta 22-godišnjakinja može da ostvari. Sviftova je kasnije opisala prvu damu kao „uzor”. U intervjuu 2012. godine, Sviftova je rekla da je bila veoma pažljiva s korišćenjem svog javnog profila u političke svrhe, dodajući da se nada da će polako postati otvorenija: „Ne znam dovoljno u ovom trenutku”. Pričala je o svom zanimanju za knjige o američkoj istoriji.

Sviftova je prijatelj porodice Kenedi. „Divan je prijatelj svima nama”, rekla je Rori Kenedi. „Super je i volimo je”. Pevačica je pričala o svom divljenju Etel Kenedi a, kada su je pitali za prijateljstvo sa Sviftovom, Etel je odgovorila: „Ona je divna! Tako dobro društvo”. Rori je rekla: „Postoji obostrano divljenje između moje majke i Tejlor Svift koje mi se jako sviđa! Mislim da to govori mnogo o Tejlor - ona ima mogućnost da se poveže sa drugim generacijama. Divna je i tako dobar uzor za mlade devojke, za sve žene u stvari. Tako je radoznala i zainteresovana”. Sviftova je upoznala Etel 2011. i bila u Juti u januaru 2012. na festivalu Sandens, na premijeri HBO-ovog dokumentarca „Etel”. Pevačica je viđena kako se drži za ruke sa Etel dok su ulazile u bioskop. Kasnije iste godine, proslavila je četvrti jul sa porodicom Kenedi u Hajanis Portu u Masačusetsu. Centar za pravdu i ljudska prava Roberta F. Kenedija će joj dodeliti nagradu na gala večeri u decembru 2012.

Diskografija

Glavni članak: Diskografija Tejlor Svift

Studijski albumi

• Taylor Swift (2006)
• Fearless (2008)
• Speak Now (2010)
• Red (2012)
• 1989 (2014)
• Reputation (2017)
• Lover (2019)
• Folklore (2020)
• Evermore (2020)
• Midnights (2022)
• The Tortured Poets Department (2024)

Reizdanja

• Fearless (Taylor's Version) (2021)
• Red (Taylor's Version) (2021)
• Speak Now (Taylor's Version) (2023)
• 1989 (Taylor's Version) (2023)

Videografija

Filmografija

Televizija

Godina	Srpski naziv	Izvorni naziv	Uloga	Napomena
2009.	Mesto zločina	CSI: Crime Scene Investigation	Hejli Džouns	— epizoda: "Turn, Turn, Turn"
2009.	Uživo subotom uveče	Saturday Night Live	voditelj	Takođe je bila muzički gost

Film

Godina	Srpski naziv	Izvorni naziv	Uloga	Napomena
2009.	Braća Džonas: 3D koncert	Jonas Brothers: The 3D Concert Experience	Ona	Kameo
2009.	Hana Montana: film	Hannah Montana: The Movie	Ona	Kameo
2010.	Dan zaljubljenih	Valentine's Day	Feliša	Debi na filmu
2012.	Loraks	The Lorax	Odri	Samo glas
2014.	Davalac	The Giver	Rozmari
2019.	Mačke	Cats	Bombalurina
2020.	Američka gospođica	Miss Americana	Ona
2022.	Amsterdam	Amsterdam	Elizabet Mikins

Muzički spotovi

Spot	Godina	Režiser
Tim McGraw	2006	Trej Fandžoj
Teardrops on My Guitar	2007	Trej Fandžoj
Our Song	2007	Trej Fandžoj
Picture to Burn	2008	Trej Fandžoj
Change	2008	Šon Robinson
Love Story	2008	Trej Fandžoj
White Horse	2009	Trej Fandžoj
You Belong With Me	2009	Roman Vajt
Fifteen	2009	Roman Vajt
Best Days of Your Life	2009	Roman Vajt
Mine	2010	Tejlor Svift, Roman Vajt
Back to December	2011	Joan Lemon
Mean	2011	Deklan Vajtblum
The Story of Us	2011	Nobl Džons
Ours	2011	Deklan Vajtblum
Safe & Sound	2012	Filip Andelman
Both of Us'	2012	Džejk Nava
We Are Never Ever Getting Back Together	2012	Deklan Vajtblum
Begin Again	2012	Filip Andelman
I Knew You Were Trouble	2012	Antoni Mandler
22	2013	Antoni Mandler
Highway Don't Care	2013	Šejn Drejk
Everything Has Changed	2013	Filip Andelman
Shake It Off	2014	Mark Romanek
Blank Space	2014	Džozef Kan
Style	2015	Kajl Njuman
'Bad Blood	2015	Džozef Kan
Wildest Dreams	2015	Džozef Kan
Out of the Woods	2016	Džozef Kan
I Don't Wanna Live Forever	2017	Grant Singer
Look What You Made Me Do	2017	Džozef Kan
...Ready for It?	2017	Džozef Kan
End Game	2018	Džozef Kan
Delicate	2018	Džozef Kan
ME!	2019	Dejv Majers, Tejlor Svift
You Need To Calm Down	2019	Dru Kirš, Tejlor Svift
Lover	2019	Dru Kirš, Tejlor Svift
The Man	2020	Tejlor Svift
cardigan	2020	Tejlor Svift
willow	2020	Tejlor Svift
The Best Day (Taylor's Version)	2021	Tejlor Svift
All Too Well : The Short Film	2021	Tejlor Svift
I Bet You Think About Me (Taylor's Version) (From The Vault)	2021	Blejk Livli, Tejlor Svift
Anti-Hero	2022	Tejlor Svift
Bejeweld	2022	Tejlor Svift
Karma	2023	Tejlor Svift
I Can See You (Taylor's Version) (From The Vault)	2023	Tejlor Svift

Turneje

• Fearless Tour (2009–2010)
• Speak Now World Tour (2011–2012)
• The Red Tour (2013–2014)
• The 1989 World Tour (2015)
• Reputation Stadium Tour (2018)
• The Eras Tour (2023—2024)

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt
• Tejlor Svift na sajtu AllMusic (jezik: engleski)
• Tejlor Svift na sajtu Discogs (jezik: engleski)
• Tejlor Svift na sajtu IMDb (jezik: engleski) 
• Tejlor Svift na sajtu MusicBrainz (jezik: engleski)