Tomas Džeferson
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tomas Džeferson (13. april 1743. - 4. jul 1826), veliki zagovornik slobode, rođen je u Virdžiniji, 1743. u porodici plantažera. Studirao je na Univerzitetu Vilijam i Mari. Godine 1771. oženio je udovicu Martu Skelton i sa njom otišao da živi u planini, u delimično završenoj kući u Montičelu.
Bio je izvanredan u pisanoj reči, ali slab govornik. U 33. godini je napisao Deklaraciju nezavisnosti, a kasnije i Zakon o religijskim slobodama, koji je stupio na snagu 1786. Džeferson je nasledio Bendžamina Frenklina na mestu ministra u Francuskoj, 1785. Njegove simpatije prema Francuskoj revoluciji dovele su ga do sukoba sa Aleksandrom Hamiltonom, dok je Džeferson bio državni sekretar u vreme predsednika Vašingtona. Godine 1793. Džeferson podnosi ostavku.
U to vreme jačaju dve političke stranke, federalisti i demokrati-republikanci. Džeferson je podržavao republikance zalažući se za veća prava država, a manja federalna ovlašćenja. Godine 1800. republikanski elektori su, u nameri da iz vlastite partije imenuju i predsednika i potpredsednika, dali jednak broj glasova Džefersonu i Aronu Beru. Nakon dugih rasprava zastupnički dom je rešio slučaj i Džeferson je postao predsednik. Taj slučaj je uticao na kasniju izmenu izbornih zakona kod izbora predsednika.
Nakon dva mandata, Tomas Džeferson se povukao u penziju u Montičelo gde je i umro 4. jula 1826. godine.
