Tomas Robert Maltus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tomas Robert Maltus
Tomas Robert Maltus
Datum rođenja13/14. februar 1766.
Mesto rođenjaSari
 Velika Britanija
Datum smrti29. decembar 1834.(1834-12-29) (68 god.)
Mesto smrtiHejlejberi
 Ujedinjeno Kraljevstvo

Tomas Robert Maltus (engl. Thomas Robert Malthus; Sari, 13. februar 1766 — Hejlejberi, 23. decembar 1834),[1] poznat je kao Tomas Maltus, mada je lično više voleo da ga zovu „Robert Maltus“, bio je engleski demograf i ekonomista najpoznatiji po pesimističkim ali visoko uticajnim gledištima.[2]

U svojoj knjizi Esej o principu stanovništva iz 1798. godine, Maltus je primetio da povećanje proizvodnje hrane u jednoj naciji poboljšava blagostanje stanovništva, ali je poboljšanje bilo privremeno jer je dovelo do rasta stanovništva, što je zauzvrat vratilo prvobitni nivo proizvodnje po glavi stanovnika. Drugim rečima, ljudi su imali sklonost da iskoriste obilje za rast populacije, a ne za održavanje visokog životnog standarda, što je gledište koje je postalo poznato kao „maltuzijanska zamka“ ili „maltuzijanski bauk“. Populacija je imala tendenciju rasta sve dok niža klasa nije pretrpela teškoće, oskudicu i veću podložnost ratnoj gladi i bolesti, što je pesimistički pogled koji se ponekad naziva maltuzijanskom katastrofom. Maltus je pisao suprotno popularnom gledištu u Evropi 18. veka koje je smatralo da se društvo poboljšava i da je u principu savršeno.[3]

Maltus je smatrao da je rast populacije neizbežan kad god se uslovi poboljšaju, čime se onemogućava stvarni napredak ka utopijskom društvu: „Moć stanovništva je neograničeno veća od moći Zemlje da proizvode potporu za čoveka.“[4] Kao anglikanski sveštenik, on je video ovu situaciju kao božansko nametnutu da bi poučavala vrlinskom ponašanju.[5] Maltus je napisao da je „povećanje stanovništva nužno ograničeno opstajanjem“, „stanovništvo se uvek povećava kada se sredstva za život uvećavaju“, i „superiorna moć stanovništva potiskuje moralno ograničenje, porok i bedu“.[6]

Maltus je kritikovao zakone o siromašnima zbog toga što dovode do inflacije, i ne poboljšavaju blagostanje siromašnih.[7] On je podržavao poreze na uvoz žitarica (zakone o kukuruzu).[8] Njegovi stavovi su postali uticajni i kontroverzni u ekonomskoj, političkoj, društvenoj i naučnoj misli. Pioniri evolucione biologije su ga čitali, posebno Čarls Darvin i Alfred Rasel Volas.[9][10] Maltusov neuspeh da predvidi Industrijsku revoluciju bio je česta kritika njegovih teorija.[11]

Maltus je postavio „...teorijsku osnovu konvencionalne mudrosti koja je dominirala debatom, kako naučno tako i ideološki,[12] o globalnoj gladi i gladi tokom skoro dva veka.“[13] On je i dalje pisac o kome se mnogo raspravlja.

Život[uredi | uredi izvor]

Maltus je rođen u naprednoj porodici. Njegov otac Danijel je bio lični prijatelj filozofa skeptika Dejvida Hjuma i poznanik Žana Žaka Rusoa.[14] Mladi Maltus je upisao „Isusov koledž“ u Kembridžu 1784. godine. Osnovni predmet mu je bila matematika. Diplomirao je 1791, a izabran je za člana Isusovog koledža dve godine kasnije.[15] 1797. je postavljen za anglikanskog paroha. Maltus je sve do kraja života bio kreacionista.

Oženio se 1804. i imao je troje dece. 1805. postaje prvi britanski (moguće i prvi svetski) profesor političke ekonomije na univerzitetu Britanske istočnoindijske kompanije u Hajlejberiju u Hartfordširu. Maltus nije imao urađen ni jedan portret sve do 1833. godine jer se stideo zečje usne, čestog poremećaja u njegovoj familiji. Deformitet je bio dobro sakriven od strane slikara na ovom portretu.

Maltus je sahranjen u Bet Opatiji u Engleskoj.

Maltusove ideje[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Maltusova teorija
Essay on the principle of population, 1826

Maltus je osnivač demografije, koja pokušava da na utemeljen način govori o kretanju stanovništva.

Maltusovi pogledi na dinamiku stanovništva su bili katastrofički. Predviđao je da će stanovništvo rasti po eksponencijalnoj stopi, dok će ponuda hrane rasti znatno sporije, po linearnoj stopi. Na taj način će se, po Maltusu, u budućnosti pojaviti velika nestašica hrane i glad, čije će posledice biti katastrofalne po ljudski rod.

Potencijalne prepreke takvom razvoju događaja nalazio je u prirodnim uzrocima (smrti), bedi i gladi i, što je bio njegov predlog, uzdržavanju od rađanja.

Maltusova teorija bila je širiko prihvaćena tokom XIX veka, od Darvina nadalje. I u XX veku je vršio uticaj, na primer na Rimski klub tokom 1960-ih godina i na oficijelnu politiku Ujedinjenih nacija i celog sveta u pravcu kontrole rađanja sve do u 1970-e godine.

Ali, bilo je i kritičara, kao što je zarana bili Karl Marks i Džon Stjuart Mil, a u XX veku Džulijan Sajmon. Vrlo brzo je uočeno da je Maltus potpuno zanemario tehnološki progres, koji ne samo da postoji, već i omogućuje brz rast proizvodnih kapaciteta, znatno brži nego što je populacioni rast. I zaista, tokom poslednja dva veka ne samo da se nisu ostvarila Maltusova pesimistička previđanja, već je ishrana svetskog stanovništva, pa i u siromašnim zemljama, bitno povećana, a proizvodnja hrane znatno brže rasla od rasta stanovništva u svetskim razmerama.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Several sources give Malthus's date of death as 15 December 1834. See Meyers Konversationslexikon (Leipzig, 4th edition, 1885–1892), "Biography" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2013) by Nigel Malthus (the memorial transcription reproduced in this article). But article in „Malthus, Thomas Robert”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 17 (11 izd.). 1911. str. 515.  gives 23 December 1834.
  2. ^ Petersen 1979, str. 19
  3. ^ Geoffrey Gilbert, introduction to Malthus T.R. 1798. An Essay on the Principle of Population. Oxford World's Classics reprint. viii in Oxford World's Classics reprint.
  4. ^ Malthus, Thomas Robert (18. 1. 2010). An Essay on the Principle of Population. Oxfordshire, England: Oxford World's Classics. str. 13. ISBN 978-1450535540. 
  5. ^ Bowler, Peter J. (2003). Evolution: The History of an Idea. Berkeley, California: University of California Press. str. 104–05. ISBN 978-0-520-23693-6. 
  6. ^ Malthus 2010, str. 61 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMalthus2010 (help)
  7. ^ Malthus 2010, str. 39–45 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFMalthus2010 (help)
  8. ^ Malthus, p. xx.
  9. ^ Browne, Janet (1995). Charles Darwin: VoyagingNeophodna slobodna registracija. New York City: Random House. str. 385–390. ISBN 978-1407053202. 
  10. ^ Raby, Peter (2001). Alfred Russel Wallace: a LifeNeophodna slobodna registracija. Princeton, New Jersey: Princeton University Press. str. 21, 131. ISBN 0-691-00695-4. 
  11. ^ Weir D.R. (1987) Malthus’s Theory of Population. In: Palgrave Macmillan (eds) The New Palgrave Dictionary of Economics. Palgrave Macmillan, London. DOI-10.1057/978-1-349-95121-5_1062-1
  12. ^ Daoud, Adel. (2010) "Robbins and Malthus on scarcity, abundance, and sufficiency: The missing sociocultural element." American Journal of Economics and Sociology 69.4 (2010): 1206-1229.-Daoud citing Harvey, David. (1974). "Population, Resources, and the Ideology of Science". Economic Geography 50(3): 256–277.
  13. ^ Daoud, Adel. (2010) "Robbins and Malthus on scarcity, abundance, and sufficiency: The missing sociocultural element." American Journal of Economics and Sociology 69.4 (2010): 1206-1229.-Daoud citing Kutzner, Patricia L. (1991). World Hunger: A Reference Handbook. Santa Barbara: ABC-Clio.
  14. ^ Petersen, William. 1979. Malthus. Heinemann, London. 2nd ed., 1999. p. 21
  15. ^ „Malthus, Thomas Robert (MLTS784TR)”. Kembridž baza podataka alumnista. Univerzitet u Kembridžu. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томас_Роберт_Малтус&oldid=27550438”