Tomi Robredo Garses (šp.Tommy Robredo Garcés; rođen 1. maja 1982. u Ostalriku, Đironi) bivši je teniser iz Španije. Dobio je ime po rok operi grupe Hu (engl.The Who), jer je njegov otac veliki fan ove grupe. Njegov najbolji plasman u karijeri bilo je 5. mesto na ATP listi28. avgusta2006.
Počeo je profesionalno da se bavi tenisom 1998. godine. Njegov trener je bio Hose Manuel „Pepo“ Klavet, koji je bio trener i Fernandu Verdasku. Tomi smatra da je njegov najbolji udarac forhend, a omiljena podloga mu je crvena šljaka.
Robredo je počeo da trenira tenis kada je imao 5 godina. Trenirao ga je otac do 1996. godine kada je postao član Španske teniske federacije u centru d'Alt Rendiment ("Centar visokog učinka").
2000. Robredo je došao do juniorskog finala Roland Garosa i u pojedinačnoj konkurenciji i u parovima. U pojedinačnoj konkurenciji je izgubio od Pol-Anri Matjea, ali u konkurenciji parova je pobedio sa Lopezom. Takođe je osvojio titulu na juniorskom Otvorenom prvenstvu Australije u konkurenciji parova sa Nikolom Maijem. Iste godine je osvojio dva čelindžer turnira, igrao finale trećeg i osvojio titulu u parovima, sa Amerikancem Majklom Raselom, na četvrtom.
Godina 2001. bila je sezona proboja za Robreda: došao je do svog prvog ATP finala u Kazablanci i osvojio svoju prvu titulu na turniru u Sopotu. Stigao je do četvrtog kola na dva grend slema; izgubio je od Jevgenija Kafeljnikova na Rolan Garosu, i dobio je meč protiv tada petog tenisera sveta Huana Karlosa Ferera na Otvorenom prvenstvu SAD nakon čega je izgubio od Endija Rodika. Robredo je takođe došao do polufinala još tri turnira i završio sezonu kao drugi najmlađi teniser među prvih 30, iza Endija Rodika.
Za razliku od prethodne godine, 2002. Robredo nije uspeo da stigne do četvrte runde grend slema. Ipak, došao je do svog prvog četvrtfinala masters serije, na mastersu u Rimu, a ubrzo zatim i do svog prvog polufinala masters serije na mastersu u Hamburgu. Polufinala na još tri turnira (u Hertogenbosu, Baštadu i Stokholmu) i četvrtfinale u Štutgartu pomogli su Robredu da još jednu sezonu završi rankiran među 30 najboljih tenisera sveta. Ove sezone je Robredo prešao brojku od tri miliona dolara zarade od turnira i debitovao je u Dejvis kup reprezentaciji Španije protiv SAD.
2003. godine Robredo još jednom dospeva do četvrtfinala Roland Garosa. Na putu do četvrtfinala, Robredo je u pet setova pobedio tadašnjeg prvog tenisera sveta, Lejtona Hjuita, i trostrukog šampiona Gustava Kirtena. U četvrtfinalu je igrao još jedan meč od pet setova, u kojem ga je porazio branilac titule Albert Kosta. Pre meča sa Kostom Robredo je izjavio: "Pobedio sam asa, pobedio sam kralja", misleći na pobede nad Hjuitom i Kuertenom. "Sada treba da pobedim žandara, zar ne? Ako pobedim Kostu, pobedio sam celi špil karata." Iako nije dospeo do četvrtfinala nijednog mastersa u sezoni, dobri rezultati na ostalim turnirima omogućili su Robredu da se prvi put u svojoj karijeri nađe među 20 najboljih tenisera. Sezonu je završio na 21. mestu.
Ove godine Dejvis kup reprezentacija Španije, koju su sačinjavali Tomi Robredo, Rafael Nadal, Karlos Moja i Huan Karlos Ferero osvaja Dejvis kup. Iste godine Robredo je osvojio i prestižni turnir u Barseloni savladavši u finalu Argentinca Gastona Gaudija rezultatom 6:3, 4:6, 6:3, 3:6, 6:3. Meč je trajao tri časa i 46 minuta. Sezonu je prvi završio među prvih 20.
Najbolji rezultat u sezoni mu je finale turnira u Estorilu u aprilu. Takođe je stigao do polufinala turnira u Dubaiju u februaru i do četvrtfinala na Rolan Garosu, drugog u karijeri (prvi put je bilo 2003. godine). Došao je i do četvrtog kola na Otvorenom prvenstvu SAD drugu godinu za redom, koje je izgubio od Džejmsa Blejka. Završava sezonu među prvih 20 tenisera drugu godinu za redom [4], kao četvrti najbolje rangirani španski teniser (ostali su Nadal (2), Ferer (15), Ferero (18)).
Ova sezona bila je najbolja do sad za Robreda. Osvojio je svoju prvu (i za sada jedinu) titulu na turnirima masters serije - u Hamburgu.[5][6] savladavši Radeka Štjepaneka u finalu, i došao do 7. mesta na ATP listi. Zatim je u finalu turnira u Baštadu pobedio Davidenka i osvojio drugu titulu u sezoni. 2006. Robredo je dospeo do četvrte runde svih grend slemova, osim Vimbldona, do finala turnira u Barseloni, tri polufinala (uključujući dva na turnirima masters serije - u Sinsinatiju i Parizu), i tri četvrtfinala (uključujući i četvrtfinale na mastersu u Monte Karlu. Nakon što je kratko bio na najvišoj poziciji u svojoj karijeri - petom mestu [7], kvalifikovao se za tenis masters kup, na kojem nije stigao dalje od grupne faze.
Prvi put u karijeri Robredo dolazi do četvrfinala na Otvorenom prvenstvu Australije, u kojem gubi od prvog tenisera sveta Rodžera Federera. Izgubio je još jedno finale od Federera, na Roland Garosu. Te godine je osvojio i svoju prvu titulu u sezoni, na turniru u Sopotu, pobedivši u finalu Hosea Akasusa. Sezona je bila uspešna za Robreda na tvrdoj podlozi. Igrao je tri finala na tvrdoj podlozi: u Oklandu, Pekingu i Mecu, u kojem je osvojio drugu titulu u sezoni, pobedivši Endija Marija u finalu. Sezonu je završio na 10. mestu.
Sezona je bila loša za Robreda, na većini turnira gubio je u ranoj fazi takmičenja. Ipak je osvojio jednu titulu, u Baštadu, pobedivši u finalu Tomaša Berdiha. Ove sezone Robredo je imao uspeha u parovima, zajedno sa zemljakom Rafaelom Nadalom osvojio je titulu na mastersu u Monte Karlu. Sezonu je završio na 21. mestu.
Robredo je počeo sezonu u Sidneju, gde je izgubio od Marija Ančića 6:2, 6:1. Na Otvorenom prvenstvu Australije bio je postavljen za 21. nosioca. Stigao je do četvrtog kola, gde ga je porazio Endi Rodik u tri seta: 7:5, 6:1, 6:3. Osvojio je titulu i pojedinačno i u parovima na turniru u Kosta De Saipe u Brazilu na šljaci. Naredne sedmice osvojio je titulu u Buenos Ajresu, u Argentini. U maju je došao do četvrtfinala Roland Garosa, koje je izgubio u tri seta od del Potra, 6:3, 6:4, 6:2. Robredo je stigao do trećeg kola Vimbldona, na kojem je bio 15. nosilac. Na Otvorenom prvenstvu Švedske bio je branilac titule i prvi nosilac. U polufinalu ga je porazio Huan Monako 6:0, 6:2. Zatim je na tri turnira za redom poražen u drugom kolu. Na mastersu u Sinsinatiju je izgubio već u prvom kolu. Uprkos lošim rezultatima na poslednjih pet turnira (u kojima mu je odnos pobeda 1:5) našao je formu i stigao do 4. kola na Otvorenom prvenstvu SAD, pobedivši Donalda Janga, Giljerma Garsiju Lopeza i Džejmsa Blejka.
_(48002670528).jpg)
Radek Štjepanek
Rafael Nadal
Maheš Bupati
Mark Nouls
Danijel Nestor
Nenad Zimonjić
Giljermo Kanjas
Nikolaj Davidenko
Fernando Gonzalez
Endi Mari
Tomaz Beluči
Santijago Hiraldo
Kevin Anderson
Fabio Fonjini
Pablo Kuevas
Benoa Per
Donald Džonson
Jonatan Erlih
Mihal Mertinak
Johan Brunstrem
Stiven Has
Majkl Vinus
Olimpijske igre
Monte Karlo
Šangaj
Hamburg
