Torinski kraljevski kanon
Torinski kraljevski kanon ili Torinska lista kraljeva je svitak papirusa, koji predstavlja najkompletniju poznatu hroniku egipatskih faraona. Zapisan je hijeratskim pismom u vreme Ramzesa II (Devetnaesta dinastija, 13. vek p.n.e) na poleđini evidencije o porezima.
Ovaj dokument se često neprecizno naziva kanon. Torinska lista je neformalna hronološka lista kraljeva od najstarijih vremena do kraljeva Novog carstva sa označenom dužinom vladavine za svakog vladara.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Ovaj svitak papirusa kupio je u Tebi (grad Luksor) italijanski diplomata i sakupljač starina Bernardino Droveti (ital. Bernardino Drovetti) oko 1820. godine. Veruje se da je svitak u to vreme bio neoštećen. Godine 1824. stigao je u Egipatski muzej u Torinu (ital. Museo Egizio). Kada je kutija sa papirusom otvorena u Italiji, otkriveno je da se svitak raspao u mnoštvo delića (oko 300 fragmenata). Žan-Fransoa Šampolion ga je ispitao, ali je uspeo da dešifruje samo neka imena faraona sa većih neoštećenih fragmenata. Saksonski istraživač i Šampolionov rival Gustav Zejfart (1796–1885) načinio je kompletniju reskonstrukciju originalnog papirusa koristeći analizu biljnih vlakana. Alan Gardiner je 1959. objavio savremenu rekonstrukciju ovog dokumenta[2]. Najbolju rekonstrukciju do sada objavio je 1997. egiptolog Kim Rajholt, u kojoj je ispravio greške u odeljku o Četrnaestoj dinastiji[3]. I pored rekonstrukcije, oko 50% papirusa nedostaje.
Godine 2009. u skladištu muzeja pronađena je kutija sa još neupotrebljenim fragmentima kraljevskog kanona.[4].
Opis[uredi | uredi izvor]
Dimenzije papirusa su 1,7 m sa 0,42 m. Izrađen je od drugorazrednog papirusa. Ovaj papirus je prvobitno bio evidencija o prikupljenom porezu, a spisak vladara je ispisan na njegovoj poleđini crnim i crvenim mastilom.[5] Sastoji se iz 11 stubaca, a u svakom od njih ima 25-31 red. Kraj papirusa je davno odsečen u segmentu gde je prestao zapis o porezu. Smatra se da je tu postojala još jedna kolona, čija je čista poleđina upotrebljena za novi zapis. Posledlja opisana dinastija u sačuvanim kolonama je Šesnaesta. Papirus je spisak imena preko 300 vladara, godina života, dužine vladavine u godinama, a za neke još i u mesecima i danima. Spisak je bio sastavljen kao kopija podataka iz više izvora. Neka imena vladara ili dužina njihove vladavine su nedostajali u izvorima, tako da je pisar označio ova mesta sa „nije poznato”. U nekim slučajevima vladari su grupisani po porodicama, što približno odgovara dinastijama po Manetonu. Spisak obuhvata i imena marginalnih vladara koji su vladali malim teritorijama, i koje drugi izvori uglavnom ignorišu. Pominju se i kraljevi iz Petnaeste dinastije, Hiksi, koji su vladali Donjim Egiptom i deltom Nila, iako se na listama vladara stranci obično izostavljaju.
Spisak vladara počinje mitskim kraljevima, poput bogova, polubogova i duhova. Činjenica da je spisak ispisan na poleđini starijeg papirusa je verovatno indikacija da ovaj spisak nije imao formalni značaj za autora. Verovatno je trebalo da služi kao pomoćno sredstvo u administraciji. Stoga ovaj papirus nije pristrasan protiv nepopularnih vladara i smatra se da sadrži spisak svih vladara Egipta do kraja 16. dinastije.
- Prva i druga kolona su posvećene mitskim bogovima, polubogovima i duhovima
- Kolone 3 i 4 posvećene su vladarima I do V dinastije
- Peta kolona sadrži kraljeve VI do VIII dinastije
- Vladari IX i X dinastije predstavljeni su od kraja 5. i na početku 6. kolone
- Ostatak 6. kolone sadrži XI dinastiju i početak XII dinastije
- Sedma kolona sadrži spisak ostalih vladara XII dinastije, i nekih vladara XIII dinastije
- Preostali kraljevi XIII dinastije su u 8. koloni
- Vladari XIV dinastije su u 9. i na početku 10. kolone
- U 10. koloni su faraoni XV dinastije
- Kraljevi XVI dinastije su na kraju 10. kolone i početku 11. kolone
- Jedanasesta kolona sadrži još imena 15 vladara nepoznate dinastije (XVII dinastija?)
Osim Torinskog kanona, značajni dokumenti koji pominju imena kraljeva Egipta su Abidoski popis kraljeva (takođe 19. dinastija) i Manetonova „Egiptika” (Αἰγυπτιακά, Aigyptiaka) iz Ptolomejskog perioda (rani 3. vek p.n.e).
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Political Situation in Egypt during the Second Intermediate Period, c. 1800–1550 B.C. (Carsten Niebuhr Institute Publications. Vol. 20, ISSN 0902-5499). Copenhagen . 1997. ISBN 87-7289-421-0. str. 9.
- ^ GARDINER, Alan H. "The Royal Canon of Turin", Oxford : Printed for the Griffith Institute at the University by V. Ridler, 1959.
- ^ Ryholt, Kim. "The Turin King-List." Ägypten und Levante 14, 2004, pp. 135-155.
- ^ 3,000-year-old papyrus fragments found, Pristupljeno 25. 4. 2013.
- ^ Ryholt, str. 135–155
