Trgovina

Štand sa voćem.

Trgovina je proces razmene robe i/ili usluga. Naziv potiče od slovenske reči trg, po nekima od grčke reči trgos što bi u prevodu značilo prevara.

Trgovina nije jedini nosilac robnog prometa, kojim se takođe bave i sami proizvođači, a donekle i sami potrošači (potrošačko zadrugarstvo).

Trgovina, kao posebna privredna delatnost, ima zadatak da svojim posredovanjem u prometu organizuje redovnu razmenu između proizvodnje i potrošnje. Svojom aktivnošću ona treba da obezbedi ponudu robe i usluga u količinama i asortimanu koje tržište traži, u vreme kada se traži i po cenama i drugim uslovima koje su kupci spremni da prihvate.

Krajem 19. i početkom 20. veka u litaraturi su egzistirala dva pojam trgovine. Prvi pojam se vezuje za engleske i francuske ekonomiste koji su polazili od socijalno-ekonomskih funkcija trgovine, a drugi za nemačku komercijalno-pravnu školu koju su privlačili pravni odnosno privatno-ekonomski elementi (kupovina i prodaja robe u cilju postizanja dobiti).

Istorija

Za više informacija pogledajte članak Istorija trgovine

Veruje se da se trgovina odvijala tokom većeg dela ljudske istorije. Postoje dokazi o trampi obsidijana (vulkanskog stakla) i kremena u kamenom dobu. Materijalima korištenim za pravljenje nakita trgovalo se u Egiptu još 3000. godine p. n. e. Duge trgovačke rute pojavile su se u trećem milenijumu pne, kada su Sumeri u Mesopotamiji trgovali sa Harapan civilizacijama. Feničani su bili čuveni pomorski trgovci, koji su putovali širom Mediterana, kao i na sever čak do Britanije u potrazi za izvorima kalaja za proizvodnju bronze. U tu svrhu oni su osnovali trgovačke kolonije koje su Grci nazivali Emporije.

Od nastanka grčke civilizacije pa sve do pada rimskog carstva u 5. veku, unosna trgovina je donosila vredne začine u Evropu sa dalekog istoka, uključujući i Kinu. Rimska trgovina omogućila je carstvu da se razvije i traje. Takođe prostrano carstvo stvorilo je stabilnu i sigurnu transportnu mrežu koja je omogućila prevoz robe bez prevelikog straha od pirata.

Pad rimskog carstva, i nastupajuće mračno doba doneli su nesigurnost u zapadnu Evropu i skori kolaps trgovačke mreže. Pa ipak nekakva trgovina se ipak odvijala. Pa tako, Redhaniti, srednjovekovni esnaf ili grupa (tačno značenje reči nije poznato) jevrejskih trgovaca trgovala je između hrišćana iz Evrope i muslimana sa Bliskog istoka. Od 8. do 11. veka, Vikinzi su trgovali na svojim putovanjima od Skandinavije do zapadne Evrope. Hanzeatska liga je bila savez trgovačkih gradova koji je držao monopol na većim delom severne Evrope i Baltika, od 11. do 17. veka.

Vasko da Gama ponovo je pokrenuo evropsku trgovinu začinima 1498. godine. Pre nego što je on oplovio Afriku, priliv začina u Evropu kontrolisale su islamske sile, naročito Egipat. Trgovina začinima bila je od presudnog ekonomskog značaja i predstavljala je podsticaj za Doba Istraživanja. Začini doneseni u Evropu iz dalekih zemalja bili su jedna od najvrednijih roba.

U 16. veku Holandija je bila centar slobodne trgovine, ne namećući nekakva ograničenja razmeni i zagovarajući slobodan protok roba.

Trgovinom u Istočnim Indima u 16. veku dominirao je Portugal, u 17. veku Holandija, a u 18. veku Britanija.

Adam Smit objavio je 1776. godine rad An Inquiry into the Nature and Causes of the Wealth of Nations u kom je kritikovao Merkantilizam, i smatrao da ekonomska specijalizacija može koristiti narodima koliko i kompanijama.

S obzirom da je podela rada bila ograničena veličinom tržišta, smatrao je da države sa pristupom većem tržištu mogu bolje izvršiti podelu rada i tako postati produktivnije.

Takođe racionalizovanje kontrole uvoza i izvoza nazivao je naivnošću, koja šteti trgovačkoj državi na račun pojedinih industrija.

Holandska Istočno Indijska Kompanija, nekada najveća svetska kompanija, bankrotirala je 1799. godine, delom i zbog narastajuće konkurentske slobodne trgovine.

David Rikardo, Džejms Mil i Robert Torens, pokazali su 1817. godine može koristiti slabim koliko i industrijski jakim državama, u čuvenoj teoriji komparativnih prednosti.

Džon Stjuart Mil dokazao je da država sa monopolom u određivanju cena na međunarodnom tržištu može manipulisati uslovima trgovanja kroz uvođenje tarifa, a da odgovor na ovo može biti reciprocitet u trgovinskoj politici. Rikardo i drugi su ovo sugerisali i ranije. I to je uzeto kao dokaz protiv univerzalne doktrine o slobodnoj trgovini, jer je verovano da će veći deo ekonomskog viška u trgovini pripasti državi koja sledi recipročnu', nego politiku slobodne trgovine.

Ovo je, nakon nekoliko godina, pratio scenario o mladim industrijama koji je razvio Mil u svojoj Novoj Teoriji Trgovine zalažući se za teoriju po kojoj vlada ima obavezu da štiti mlade industrije, mada samo u kratkom vremenskom periodu koji im je potreban da se razviju do punog kapaciteta. Ovo je postala zvanična politika u mnogim državama koje su pokušavale da se industrijalizuju i nadmaše engleske izvoznike.

Velika depresija predstavljala je veliku ekonomsku recesiju, koja je trajala od 1929. godine pa do kraja 1930-tih. Tokom ovog perioda došlo je do velikog pada u trgovini i drugim ekonomskim indikatorima.

Izostanak slobodne trgovine smatran je za glavni uzrok depresije. Tek tokom Drugog svetskog rata recesija se završila u SAD-u. Takođe tokom rata, 1944. godine, 44 države potpisale su Bretonvudski sporazum, namenjen smanjenju nacionalnih trgovinskih barijera, kako bi se izbegla depresija. Sporazum je postavio pravila i institucije u cilju regulisanja međunarodne političke ekonomije: Međunarodni Monetarni Fond i Međunarodnu Banku za Obnovu i Razvoj (kasnije podeljenu na Svetsku Banku i Banku za Međunarodna Poravnjanja). Institucije su sa radom počele 1946. godine nakon što je dovoljan broj država ratifikovao sporazum. A 1947. godine, 23 države potpisale su Opšti sporazum o tarifama i trgovini u cilju promovisanja slobodne trgovine.

Slobodna trgovina razvila se još više krajem 20-tog veka i početkom 2000-tih:

• 1992. Evropska unija podigla je zabranu na unutrašnji slobodan protok robe i radne snage.
• NAFTA je krenula sa radom 1. januara 1994.
• 1994 GATT-ov Sporazum iz Marakeša postavio je okvire za stvaranje STO -a.
• 1. januara 1995. osnovana je STO u cilju olakšanja slobodne trgovine, zagovarajući obostrani status najpovlašćenije nacije među svim potpisnicama.
• 2005. godine, potpisan je Centralno Američki Sporazum o slobodnoj trgovini; koji je uključivao SAD i Dominikansku Republiku

Razvoj novca

Za više informacija pogledajte članak Istorija novca

Prvi primeri novca bili su predmeti koji su imali sopstvenu vrednost. Ovo se naziva robni novac i uključuje bilo koju opšte rasprostranjenu robu sa sopstvenom vrednosti. Istorijski primeri uključuju svinje, retke morske školjke, kitove zube, i stoku. U srednjevekovnom Iraku, hleb je korišten kao rani oblik novca, a u Meksiku pod Montezuminom vlašću zrna kakaa su korištena kao novac.

• [1]

rimski novac

Valuta je uvedena kao standardizovani novac kako bi se olakšala veća razmena roba i usluga. Ovaj prvi stadijum razvoja novca, gde su metali su korišteni za predstavljanje uskladištene vrednosti, a simboli za predstavljanje roba, činio je osnovu trgovine osnovu trgovine u Plodnom Luku preko 1500 godina.

Numizmatičari imaju primere novčića iz najranijih civilizacija, iako su to u početku bili neobeleženi grumeni vrednih metala.

Drevna Sparta je kovala novac od gvožđa kako bi odvratila svoje građane od međunarodne trgovine.

Sistem robnog novca u mnogim slučajevima razvio se u sistem reprezentativnog novca. U ovom sistemu materijal od kog je napravljen ima veoma malu sopstvenu vrednost, ali postiže značajnu tržišnu vrednost kroz retkost ili kontrolisanu nabavku.

Međunarodna trgovina

Za više informacija pogledajte članak Međunarodna trgovina

Međunarodna trgovina predstavlja razmenu robe i usluga preko državnih granica. U većini zemalja čini značajan deo BDP-a. Iako je međunarodna trgovina bila prisutna tokom istorije, njen ekonomski, socijalni i politički značaj se povećao u zadnjih nekoliko vekova, uglavnom zbog industrijalizacije, razvoja transporta, globalizacije i multinacionalnih korporacija. U stvari, rastuća međunarodna trgovina je ono što se uglavnom podrazumeva pod pojmom globalizacija.

Empirijski dokazi o uspehu trgovine mogu se videti u kontrastu između država kao Južna Koreja, koja je prihvatila politiku izvozno orijentisane industralizacije, i Indije, koja je istorijski imala zatvoreniju politiku (iako je od 2005. godine počela da se otvara). Južna Koreja je, prema ekonomskim standardima, prošla mnogo bolje od Indije u zadnjih 50 godina, mada je njen uspeh delom rezultat efektivnih državnih institucija.

Trgovinske sankcije protiv pojedinih država mogu se uvesti, kako bi se ta država kaznila zbog nekog poteza. Embargo, oštriji oblik nametnute izolacije, je blokada celokupne trgovine jedne države od strane druge. Npr, američki embargo protiv Kubi traje već 40 godina.

Premda uglavnom ima malo trgovinskih restrikcija među državama, međunarodna trgovina je obično regulisana vladinim kvotama, i često oporezovana tarifama. Tarife se obično uvode na uvoznu robu, ali države mogu primeniti i izvozne tarife ili subvencije. Sve ove mere se nazivaju trgovačkim barijerama.

Pokret slobodne trgovine, promoviše upotrebu radnih, ekoloških i socijalnih standarda u proizvodnji roba, naročito onih koje se izvoze iz zemalja trećeg i drugog sveta u zemlje prvog sveta.

Vodeći UVOZNICI u svetskoj trgovini, podaci STO-a, 2004
Rang	Država	Vrednost ml US$	Udeo %	godišnji % promena
1	Sjedinjene Američke Države	1525,5	16,1	17
2	Nemačka	716,9	7,6	19
3	Kina	561,2	5,9	36
4	Francuska	465,5	4,9	17
5	Ujedinjeno Kraljevstvo	463,5	4,9	18
6	Japan	454,5	4,8	19
7	Italija	351,0	3,7	18
8	Holandija	319,3	3,4	21
9	Belgija	285,5	3,0	22
10	Kanada	279,8	2,9	14

Vodeći IZVOZNICI u svetskoj trgovini, podaci STO-a, 2004
Rang	Država	Vrednost ml US$	Udeo %	godišnji % promena
1	Nemačka	912,3	10,0	21
2	Sjedinjene Američke Države	818,8	8,9	13
3	Kina	593,3	6,5	35
4	Japan	565,8	6,2	20
5	Francuska	448,7	4,9	14
6	Holandija	358,2	3,9	21
7	Italija	349,2	3,8	17
8	Ujedinjeno Kraljevstvo	346,9	3,8	13
9	Kanada	316,5	3,5	16
10	Belgija	306,5	3,3	20

Uvozne kompanije se mogu dobrovoljno pridržavati standarda ili im oni mogu biti nametnuti od strane države kroz kombinaciju radnog i trgovinskog zakona.

Organizacija

Obrasci organizacije i administriranja trgovine uključuju:

• Državnu kontrolu - trgovina centralno kontrolisana državnim planom.
  • Zakone koji regulišu trgovinu kao što su zakon o trgovini, tarife, podrška intelektualnoj svojini.
• Esnafska kontrola - trgovina kontrrolisana od strane privatnih poslovnih asocijacija koje imaju ili de facto ili s državnom dozvolom pravo da isključe ulazak novih učesnika.
  • U današnje vreme, u mnogim državama osoba se ne može baviti inženjerstvom, pravom, medicinom, raditi u obrazovanju ili policiji ukoliko nema diplomu fakulteta ili odgovarajuću licencu.
• Slobodnu inicijativu - trgovina bez značajnije državne kontrole; učesnici na tržištu se uključuju u trgovinu na osnovu sopstvene procene rizika i dobiti, i mogu ući ili napustiti tržište relativno neometano.
• Infrastrukturu - kao podršku trgovini kao što su bankarstvo i berza.
• Tehnologiju - kao podršku trgovini kao što su elektronska trgovina i automati.

Međunarodne organizacije

• Evropska Zajednica
• GATT = Opšti sporazum o tarifama i trgovini
• G8
• MMF = Međunarodni Monetarni Fond
• OPEK = Organizacija zemalja izvoznica nafte

Slobodne carinske zone

• Organizacije slobodne trgovine ili slobodne carinske zone
  • Evropska asocijacija slobodne trgovine
  • Slobodne carinske zone Amerika
  • NAFTA = Sporazum o Slobodnoj Trgovini u Severnoj Americi
  • Južno Američka Zajednica Država

United Nations umbrella

• UNKTP = Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju
• STO = Svetska Trgovinska Organizacija

Vidi još

• Lizing

Spoljašnje veze

Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Trgovina