Trivundan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Sveti Trifun

Trivundan, Trivunjdan, Tripundan ili Tripunjdan proslavlja se 14. februara (1. februara po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Trifuna, na dan njegove smrti. Smatra se da je ovaj svetac zaštitnik vinove loze i vinogradarstva, pa time i vina, pa ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari.

Narodni običaji i simbolika[uredi]

Na Trivunjdan vinogradari odlaze u vinograde, orezuju po koju lozu i zalivaju vinom po neki čokot. Veruje se da će se tako vinogradu povratiti snaga posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće.[1]

Zbog običaja orezivanja vinove loze, u istočnoj Srbiji svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.[1]

Veruje se da sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi. Narod ponegde kaže: „Triša zab'o ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope." [1]

Veruje se da će biti kišna i rodna godina ako na Trivunjdan padne sneg, a ako je vedro – biće sušna.[1]

Hrišćanski smisao[uredi]

Pravoslavna crkva je ustanovila naročiti molitveni čin koji se vrši na njivama i baštama ako se dogodi šteta od insekata, miševa i drugih poljskih štetočina. Pri ovom činu se uzme zejtin iz kandila Svetog Trifuna i bogojavljenska vodica, pa sveštenik unakrst škropi njivu, baštu ili vinograd i čita molitvu.[1]

Praznik Svetog Trifuna[uredi]

Na Trifundan, 1835. godine, na inicijativu dramskog pisca Joakima Vujića i novčanu pomoć kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu je osnovan Knjaževsko-srpski teatar, prvo pozorište u Srbiji.

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g d Mirjana Kandić, 2003.

Literatura[uredi]

  • Mirjana Kandić: Sveti mučenik Trifun, Srpske slave i običaji, 13. deo, Smederevska sedmica br. 246, 14.2.2003. [1]
  • Đorđe Randelj: Svetačnik: slave i verski običaji kod Srba, Ljubitelji knjige, Novi Sad, 2006.
  • Milan Vuković: Narodni običaji, verovanja i poslovice kod Srba, Beograd, 1985.

Spoljašnje veze[uredi]