Triceratops

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Triceratops
Istorija grupe: kasna kreda (perioda)
skelet triceratopsa
skelet triceratopsa
Status ugroženosti:
fosilni takson
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Sauropsida
nadred: Dinosauria
red: Ornithischia
podred: Cerapoda
infrared: Ceratopsia
porodica: Ceratopsidae
potporodica: Ceratopsinae
rod: Triceratops
Marsh, 1889
Vrste
  • T. horridus (tipska vrsta)
  • T. prorsus Marsh, 1890
Ekologija taksona
Životna forma:
herbivor

Triceratops je najpoznatiji rod dinosaurusa iz grupe ceratopsida iz perioda gornje krede (pre oko 65 miliona godina).

Izgled[uredi]

Bio je div među svojim srodnicima, sa deset tona telesne mase i do 9 metara maksimalne dužine. Samo mu je glava bila dužine do 3 metra, pa je ogromnim čeljustima na njoj mogao da se hrani i najčvršćim biljem. Imao je najveću glavu u poređenju sa svim drugim dinosaurusima. Na glavi je imao tri roga po čemu je i dobio ime „Trorogi“. Dva velika roga, dužine preko jednog i po metra, su mu se nalazila iznad očiju, a manji na sredini iznad nozdrva u prednjem delu lobanje. Imao je koštane izbočine na zadnjem delu lobanje koje su mu štitile vrat. Čitav glaveni štit je bio impozantnih razmera, a činile su ga masivne kosti. Moguće je da je, zajedno sa rogovima, imao ulogu i u termoregulaciji kada je za to postojala potreba. Na nekim lobanjama pronađenih fosila mogu se uočiti značajne povrede, što ukazuje na mogućnost žestokih borbi, najverovatnije između mužjaka u doba parenja. Takođe je imao debelu krljušt koja je zadavala probleme mnogim mesojedima. Rep mu nije bio izrazito dug tako da ga najverovatnije nije koristio u samoodbrani.[1]

Polno odabiranje[uredi]

Pretpostavka je da su rogovi triceratopsa i drugih ceratopsida imali isključivo ulogu zaštite od velikih predatora. Međutim, savremenim istraživanjem i upoređivanjem sa načinima života današnjih vrsta, postoje teorije prema kojima je glaveni štit predstavljao ukras kojim su se mužjaci udvarali ženkama. Takođe je moguće i da je predstavljao statusni simbol među pripadnicima iste vrste. Naime, radi se o polnom odabiranju, koje ima za posledicu evoluciju, odnosno prekomeran razvitak pojedinih delova tela važnih za udvaranje i razmnožavanje. Na ovo ukazuju i nađeni fosili gde je veličina glavenog štita veća kod mužjaka, ali se takođe i razlikuje od jedinke do jedinke. Triceratops, je međutim, primer kako polno odabiranje može imati i negativne posledice, odnosno kada prekomeran razvitak glavenog štita više nije predstavljao prednost, već nedostatak. Triceratops je naime, morao da troši ogromne količine energije kako bi mogao da nosi toliki teret.[1]

Nalazište fosila[uredi]

U zapadnom delu Severne Amerike je pronađeno na stotine fosila. Brojnost fosila ukazuje da se ovaj ogromni biljojed kretao u krdima.[1]

Vidi još[uredi]


Reference[uredi]

  1. ^ a b v Berni D. 2001. Velika enciklopedija dinosaurusa. Zmaj. Novi Sad.

Spoljašnje veze[uredi]