Tunis (grad)
| Tunis تونس | |
|---|---|
 Kolaž gradskih znamenitosti Tunisa | |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Tunis |
| Pokrajina | Vilajet Tunis |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — 2013. | 651.183 [1] |
| — gustina | 3.062,52 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 36° 48′ 03″ S; 10° 10′ 48″ I / 36.800833° S; 10.18° I |
| Aps. visina | 4 m |
| Površina | 212,63 km2 |
  Tunis Tunis na karti Tunisa | |
| Ostali podaci | |
| Gradonačelnik | Seifalah Lasram |
| Poštanski broj | 1000 |
| Pozivni broj | 71 |
| Veb-sajt | |
| commune-tunis.gov.tn | |
Tunis (arap. تونس [
Tūnis], franc. Tunis) je glavni i najveći grad države Tunis. Po rezultatima popisa iz 2004. ima 728.453 stanovnika. U širem gradskom području živi 2.412.500 stanovnika, što je oko 20% stanovništva zemlje.
Geografija[uredi | uredi izvor]
Grad se nalazi na jezeru Tunis, a novim delom grada izlazi na zaliv Tunis, u Mediteranu. Nalazi se na 36°50' sever, 10°9' istok (36.8333, 10.15). Grad je u obliku potkovice oko jezera.
Klima[uredi | uredi izvor]
Tunis doživljava vlažne i blage zime i vruća i suva leta. Sneg i mraz su izuzetno retki, ali sredinom leta donosi neprijatno visoke temperature. Tunis ima mediteransku klimu vruću, letnju koja se karakteriše toplim i suvim periodom i blagim zimama sa umerenim padavinama. Na lokalnu klimu donekle utiče i geografska širina grada, umereni uticaj Mediteranskog mora i teren brda.
| Klima Tunisa (Tunis-Kartagina međunarodni aerodrom) 1981–2010, ekstremi 1943–sadašnjost | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Pokazatelj \ Mesec | Jan. | Feb. | Mar. | Apr. | Maj | Jun | Jul | Avg. | Sep. | Okt. | Nov. | Dec. | God. |
| Apsolutni maksimum, °C (°F) | 25,1 (77,2) |
28,5 (83,3) |
36,5 (97,7) |
33,1 (91,6) |
41,4 (106,5) |
47,0 (116,6) |
47,4 (117,3) |
46,6 (115,9) |
44,4 (111,9) |
40,0 (104) |
30,5 (86,9) |
29,6 (85,3) |
47,4 (117,3) |
| Maksimum, °C (°F) | 16,1 (61) |
16,8 (62,2) |
19,0 (66,2) |
21,7 (71,1) |
26,1 (79) |
30,6 (87,1) |
33,8 (92,8) |
34,1 (93,4) |
30,4 (86,7) |
26,5 (79,7) |
21,2 (70,2) |
17,3 (63,1) |
24,47 (76,04) |
| Prosek, °C (°F) | 11,6 (52,9) |
11,9 (53,4) |
13,8 (56,8) |
16,2 (61,2) |
20,2 (68,4) |
24,3 (75,7) |
27,2 (81) |
27,7 (81,9) |
24,7 (76,5) |
21,1 (70) |
16,3 (61,3) |
12,8 (55) |
18,98 (66,18) |
| Minimum, °C (°F) | 7,6 (45,7) |
7,7 (45,9) |
9,2 (48,6) |
11,4 (52,5) |
14,8 (58,6) |
18,6 (65,5) |
21,3 (70,3) |
22,2 (72) |
20,1 (68,2) |
16,8 (62,2) |
12,2 (54) |
8,9 (48) |
14,23 (57,63) |
| Apsolutni minimum, °C (°F) | −2,0 (28,4) |
−1,1 (30) |
1,0 (33,8) |
1,7 (35,1) |
6,0 (42,8) |
10,0 (50) |
13,0 (55,4) |
11,7 (53,1) |
12,0 (53,6) |
6,0 (42,8) |
0,8 (33,4) |
0,0 (32) |
−2,0 (28,4) |
| Količina padavina, mm (in) | 63,1 (2,484) |
49,2 (1,937) |
39,2 (1,543) |
38,5 (1,516) |
23,6 (0,929) |
12,9 (0,508) |
4,0 (0,157) |
7,1 (0,28) |
56,3 (2,217) |
47,7 (1,878) |
54,8 (2,157) |
75,2 (2,961) |
471,6 (18,567) |
| Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) | 8,6 | 8,1 | 8,0 | 5,5 | 3,1 | 1,7 | 0,6 | 1,3 | 3,5 | 6,1 | 5,9 | 8,1 | 60,5 |
| Relativna vlažnost, % | 76 | 74 | 73 | 71 | 68 | 64 | 62 | 64 | 68 | 72 | 74 | 77 | 70 |
| Sunčani sati — mesečni prosek | 145,7 | 159,6 | 198,4 | 225,0 | 282,1 | 309,0 | 356,5 | 328,6 | 258,0 | 217,0 | 174,0 | 148,8 | 2.802,7 |
| Sunčani sati — dnevni prosek | 4,7 | 5,7 | 6,4 | 7,5 | 9,1 | 10,3 | 11,5 | 10,6 | 8,6 | 7,0 | 5,8 | 4,8 | 7,7 |
| Izvor #1: Institut National de la Météorologie (precipitation days/humidity/sun 1961–1990)[2][3][4][note 1] | |||||||||||||
| Izvor #2: NOAA (precipitation days/humidity/sun 1961–1990),[6] Meteo Climat (record highs and lows)[7] | |||||||||||||
Istorija[uredi | uredi izvor]
Grad Tunis se nalazi nedaleko od feničanske prestonice Kartagina.
U doba dinastije Hafsida (12.-16. vek) Tunis je bio jedan od najvećih i najrazvijenijih gradova islamskog sveta.
Francuzi su osvojili grad 1881. i bili u njemu do nezavisnosti Tunisa 1956. Tokom Drugog svetskog rata, Tunis su držali Nemci od novembra 1942, do maja 1943, i taj grad je bio njihova poslednja baza u Africi. Posle Proglašenja nezavisnosti Tunisa Tunis postaje glavni grad.
Stanovništvo[uredi | uredi izvor]
![[ikona]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Ovaj odeljak bi trebalo proširiti. Možete pomoći dodavanjem sadržaja. |
| Godina |
|---|
| Stanovništvo |
Društvo[uredi | uredi izvor]
Pomoć udruženjima[uredi | uredi izvor]
Nekoliko udruženja u kulturnom ili društvenom predmetu stoga su profitirale iz javnih prostora, od kojih su posebno stare stambene zgrade i zgrade sa visokom istorijskom vrijednošću, imovinom gradske vijećnice ili države nakon rada na restauraciji. Kao primer možete citirati:
Instalacija Udruženja zaštitnika Medine (ASM) sa Dar Lasramom i klubom Tahar Hadadom sa dodatnom zgradom.
Stvaranje kuće za verske organizacije u Medersa El Ačoria.
Stvaranje kuće za medicinska udruženja u Medersa El Selimania
Kupovina Dar Ben Ačura i instalacija javne biblioteke, lokalne kancelarije penzionera i udruženja muzike za mlade u svojim krilima.
Postavljanje drugih prostora na profit klubova mladih ljudi, sedišta udruženja u društvenim stvarima.
Ova orijentacija je ojačana u odgovoru na poziv predsednika republike u vreme proslave nacionalnog dana udruženja 23. aprila 1998. godine podstiču opštine da kreiraju kuće za udruženja i da doprinesu promociji života zajednice.
Shodno tome, Gradska većnica Tunisa napravila je stav stavljanja na raspolaganje određenim udruženjima i nekim aktivnim klubovima nekoliko zgrada kako bi im omogućili rad pod najboljim uslovima je suštinska osnova općinske akcije u pogledu života zajednice.
Pomoć mladim ljudima[uredi | uredi izvor]
Intervencije kroz udruživanje produktivne porodične i društvene akcije:
Pored davanja školskih pomoći i pretplate školskog prevoza (skoro 70 primaoca) na početku školske godine, udruženje nastavlja svoje akcije u korist mladih tokom cele godine. Osigurava kurseve podrške učenicima u koledžima ili preko studenata koje podržava udruženje (skoro 50 primaoca). Paralelno, Klub mladih iz grada El Mehtel u El Agbi osigurava kurseve podrške profitu učenika u saradnji sa studentima i diplomcima koji
podržava udruženje. Učenici koji su prestali studije profitirali su od intervencije udruženja kako bi im se obezbedila formacija prilagođena njihovim kapacitetima i potrebama. Od ove pomoći je 22 učenika koristilo oko 2.500 dinara.
Globalno koverto od oko 70000 dinara godišnje nudi se u vreme povratka na univerzitet na 70 učenika, čime se uklanja.
Privreda[uredi | uredi izvor]
Čistoća je glavni prioritet opštinske akcije. To je od velikog značaja u pristupu upravljanja dnevnim novinama stanovništva.
Mesto koje je datoovom sektoru podstaklo je opštinu Tunis da mu posveti obim investicija od najvažnijih u cilju jačanja svojih materijalnih kapaciteta i njegove specifične opreme.
Saobraćaj[uredi | uredi izvor]
Povećanje stanovništva Tunisa, proširenje urbanizovanog prostora, povećanje stanovništva zapošljavanja, rast voznog parka i administrativna koncentracija komplikovana su tiraža unutar grada.
Okolina[uredi | uredi izvor]
Hidro-borba protiv zagađenja[uredi | uredi izvor]
Zahvaljujući glavnoj liniji čišćenja dostupnog gradu Tunisu, stopa priključenja stanova na javnu mrežu čišćenja dostigla je 100% za mali pojas Tunisa. Samo sa periferijom Tunisa, postoje određeni okružnici osnovnog staništa koji su lišeni mreža čišćenja i koji evakuišu svoje odbacivanja na otvoreno nebo.
U okviru nove politike industrijskih odnosa integracije popularnih četvrti u urbanu dinamiku kapitala, kako bi se svojim stanovnicima osigurali bolji kvalitet života i okruženja i visoka oštrina uzastopnih problema do područja nesanosti, rođenih iz okruga spontanog staništa, grad Tunis angažovan je na akciji rehabilitacije ovih okruga, koja je profitirala iz nove infrastrukture čišćenja otpadnih voda i odvodnje kišne vode.
Ove akcije su omogućile potpunu komunalnu perimetar urbaniziranu od Tunisa javne mreže čišćenja prije 2004. godine i tretirati celu otpadnu vodu sakupljenu prije 2006. godine i to zahvaljujući instalaciji poslednjeg postrojenja za prečišćavanje sa jugoistočnim delom, zapadno od Tunisa (okruga Sidi Hasine esijoumi).
Pored toga, pokrenuta su dve operacijske skale: jedna za čišćenje i obnovu obala južnog jezera Tunisa, dok se druga odnosi na instalaciju stare luke Tunis na savremenom mestu užitka.
Štaviše, grad Tunis vrši kontrolu nad zagađivačkim odbacivanjem vodonika u prijemnom mediju (kanali), koji proizilaze iz proizvodnih objekata koji su lišeni stanice prefere i nisu povezani sa javnom mrežom čišćenja.
Neophodno je napomenuti da se, prema direktivama opštinskog veća grada Tunisa, industrijska borba protiv zagađenja vrši i uzvodno. Tada se daje prioritet izdatim industrijama i visokim tehnologijama u kojima Tunis želi da se specijalizuje.
Partnerski gradovi[uredi | uredi izvor]
Znamenitosti[uredi | uredi izvor]
- Ruševine Kartagine se nalaze u neposrednoj blizini Tunisa
- Medina u Tunisu je pod zaštitom UNESKOa od 1979. godine
- U centru grada se nalazi katolička katedrala napravljena u vizantijskom stilu, kao i ruska pravoslavna crkva
- U samom centru grada, paralelno sa glavnom gradskom ulicom (ulicom Habiba Burgibe) se nalazi ulica Jugoslavije
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
grad noću -
Hotel u gradu Tunisu
Napomene[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Tunisia: Governorates, Major Cities, Communes & Urban Agglomerations”. Population Statistics, Maps, Charts, Weather and Web Information. 30. 3. 1984.
- ^ „Les normales climatiques en Tunisie entre 1981 2010” (na jeziku: francuski). Ministère du Transport. Arhivirano iz originala 19. 12. 2019. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ „Données normales climatiques 1961-1990” (na jeziku: francuski). Ministère du Transport. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ „Les extrêmes climatiques en Tunisie” (na jeziku: francuski). Ministère du Transport. Arhivirano iz originala 21. 12. 2019. g. Pristupljeno 3. 2. 2020.
- ^ „Réseau des stations météorologiques synoptiques de la Tunisie” (na jeziku: francuski). Ministère du Transport. Pristupljeno 19. 12. 2019.
- ^ „Tunis-Carthage Climate Normals 1961–1990”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Pristupljeno 18. 12. 2018.
- ^ „Station Tunis” (na jeziku: francuski). Météo Climat. Pristupljeno 18. 12. 2018.
- ^ a b Coopération internationale (Municipalité de Tunis)
- ^ „Lisboa – Geminações de Cidades e Vilas” [Lisbon – Twinning of Cities and Towns]. Associação Nacional de Municípios Portugueses [National Association of Portuguese Municipalities] (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 20. 05. 2020. g. Pristupljeno 2013-08-23.
- ^ „Acordos de Geminação, de Cooperação e/ou Amizade da Cidade de Lisboa” [Lisbon – Twinning Agreements, Cooperation and Friendship]. Camara Municipal de Lisboa (na jeziku: portugalski). Arhivirano iz originala 2013-10-31. g. Pristupljeno 2013-08-23.
- ^ a b „بوابة مدينة تونس”. Commune-tunis.gov.tn. Pristupljeno 2020-05-29.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Messikh, Mohamed Sadek (2000). Tunis: la mémoire. Paris: Du Layeur. ISBN 9782911468445.
- Sebag, Paul (1998). Tunis: Histoire d'une ville. Histoire et Perspectives Méditerranéennes. Paris: L'Harmattan. ISBN 9782738466105.
- Turki, Sami Yassine; Zhioua, Imène Zaâfrane (2006). Analyse de la répartition spatiale et de l'aménagement des espaces verts programmés par les documents d'urbanisme dans le Grand Tunis (PDF). Actes du séminaire « Étapes de recherches en paysage » (na jeziku: francuski). 8. Versailles: École nationale supérieure du paysage. Arhivirano iz originala (PDF) 2006-11-24. g.
- Jellal Abdelkafi, La médina de Tunis, éd. Presses du CNRS, Paris, 1989
- Alia Baccar-Bournaz [sous la dir. de], Tunis, cité de la mer (acte d'un colloque de 1997), éd. L'Or du temps, Tunis, 1999
- Philippe Di Folco, Le goût de Tunis, éd. Mercure de France, Paris, 2007
- Faouzia Ben Khoud, Tunis. Architectural Guide. Berlin 2020, ISBN 978-3-86922-676-7.
- Abdelwahab Meddeb, Talismano, éd. Christian Bourgois, Paris, 1979
- Horst-Günter Wagner, Die Altstadt von Tunis. Funktionswandel von Handwerk und Handel 1968–1995. (The Medina of Tunis. Functional change of handicraft and commerce 1968–1995). Petermanns Geographische Mitteilungen 140, 1996, 5/6, S. 343–365.
- M.M. Noah (1819), „(Tunis)”, Travels in England, France, Spain, and the Barbary States, New-York: Kirk and Mercein, OCLC 1338665, hdl:2027/nyp.33433081557641
- Josiah Conder (1830), „Tunis”, The Modern Traveller, London: J.Duncan
- Ernest von Hesse-Wartegg (1882), Tunis: the Land and the People, New York: Dodd, Mead, and Company, OL 24641383M
- R. Lambert Playfair (1895), „City of Tunis”, Handbook for Travellers in Algeria and Tunis (5th izd.), London: J. Murray, OCLC 4443952
- Frances E. Nesbitt (1906), „Tunis”, Algeria and Tunis, London: A. and C. Black
- „Tunis”, Jewish Encyclopedia, 12, New York, 1907
- „Tunis”, Southern Italy and Sicily (15th izd.), Leipzig: Karl Baedeker, 1908, OCLC 1648449
- Graham Petrie (1908), Tunis, Kairouan & Carthage, London: W. Heinemann, OL 23351574M
- „Tunis”, Encyclopædia Britannica (11th izd.), New York, 1910, OCLC 14782424 — preko Internet Archive
- „Tunis”. Encyclopaedia of Islam. E.J. Brill. 1936. str. 837+.
- Noelle Watson, ur. (1996). „Tunis”. International Dictionary of Historic Places: Middle East and Africa. UK: Routledge. str. 708—710. ISBN 978-1884964039.
- Paul Tiyambe Zeleza; Dickson Eyoh, ur. (2003). „Tunis, Tunisia”. Encyclopedia of Twentieth-Century African History. Routledge. ISBN 978-0415234795.
- Kevin Shillington, ur. (2005). „Tunis”. Encyclopedia of African History. Fitzroy Dearborn. ISBN 978-1-57958-245-6.
- Michael R.T. Dumper; Bruce E. Stanley, ur. (2008), „Tunis”, Cities of the Middle East and North Africa, Santa Barbara, US: ABC-CLIO
- Gabor Agoston and Bruce Alan Masters, ur. (2009). „Tunis”. Encyclopedia of the Ottoman Empire. Facts on File. str. 573. ISBN 978-1-4381-1025-7.
- Ch. Brossard, ur. (1906). „Tunisie: Description des villes: Tunis”. Colonies françaises. Géographie pittoresque et monumentale de la France (na jeziku: francuski). Paris: Flammarion. hdl:2027/mdp.39015005579753.
- Abdesslem Ben Hamida (2002). „Cosmopolitisme et colonialisme: Le cas de Tunis”. Cahiers de l'URMIS (na jeziku: francuski). 8 — preko Revues.org.
- Pierre-Arnaud Barthel (2003). „Les lacs de Tunis en projets, reflets d'un nouveau gouvernement urbain” [Developing the lakes of Tunis: a new approach in urban governance]. Annales de géographie (na jeziku: francuski). 112 (633): 518—536. doi:10.3406/geo.2003.966 — preko Persee.fr.
- Moez Bouraoui (2003). „L'agriculture urbaine en Tunisie: espace relictuel ou nouvelle composante territoriale? Le cas du Grand Tunis” [Urban agriculture in Tunisia: residual space or a new territorial component? The case of Greater Tunis]. Revue de géographie alpine (na jeziku: francuski). 91 (4): 43—54. doi:10.3406/rga.2003.2261.
- Habib Dlala (2011). „L'émergence métropolitaine de Tunis dans le tournant de la mondialisation” [Emergence of metropolitan Tunis in the face of globalization]. Méditerranée (na jeziku: francuski). 116 (116): 95—103. doi:10.4000/mediterranee.5416 — preko Revues.org.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Zvanični veb-sajt
- The Municipality of Tunis official website
- The Municipality of Tunis official website
- The Municipality of Tunis official website
- Lexicorient Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. novembar 2010)
- TunisForum:Guide ou sortir en Tunisie
- Video tour of the Bardo Museum
- Video of Tunis Medina
- Old maps of Tunis Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. avgust 2021), Historic Cities Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2022) site
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Geografske | |
| Ostale | |
