Tupoljev ANT-6

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev ANT-6/Tupoljev TB-3
Tupoljev ANT-6
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje20. februar 1931. god
Uveden u upotrebu1932.
Povučen iz upotrebe1939. ali se koristio sve do 1945. god.
Statusneoperativan
Prvi korisnikSovjetsko VV i Aeroflot
Broj primeraka800
Dužina24,4
Razmah krila41,80
Visina8,50
Površina krila234,50
Prazan11.200
Normalna poletna19.300
Maks. masa pri uzletanju24.500 kg
Maks. spoljni teret2.000 do 5.000 kg
Klipno-elisni motor4 x Mikulin M-17F V-12 tečnošću hlađen motor
Snaga4 x 525 kW
Brzina krstarenja196 km/h
Maks. brzina na Hopt230 km/h
Taktički radijus kretanja2.000 km
Plafon leta4.800 m
Brzina penjanja110 m/min

Tupoljev ANT-6 / Tupoljev TB-3 (rus. Туполев АНТ-6 / ТБ-3) je bio sovjetski teški četvoromotorni bombarder iz perioda 1930-ih godina i samog početka Drugog svjetskog rata. Projektovao ga je OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev), a proizvođen je u tri značajno različite i stalno poboljšavane verzije, tip 1932, tip 1934 i tip 1936.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
Vladimir Petljakov - bista

Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo je 1925. godine postavilo zahtev CAGI institutu za projekt teškog bombardera sa ukupnom snagom od 2.000 KS. OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) je počeo rad na projektu 1926. a završio ga je 1929. godine. Vođa projektnog tima kod Tupoljeva je bio V. M. Petljakov.[1] ali je avion zadržao oznaku Tupoljev i posle promene oznaka. Osnova za projekt je bio avion ANT-4/TB-1 koji je kroz svoju upotrebu već dokazao svoje kvalitete. Za motore su odabrani motori Mikulin M-17F koji je proizvođen u Sovjetskom Savezu po licenci BMW-VI. Prvi let prototipa je izveden 22. decembra 1930. godine (pilot M. Gromov[1]), a avion je ušao u serijsku proizvodnju već februara meseca 1932. godine. U toku svoga veka avion je stalno usavršavan tako da su postojale 3 osnovne, a ukupno 10 varijanti ovih aviona. Po svojim karakteristikama avion ANT-6/TB-3 predstavlja prvi strateški avion na svetu u pravom smislu te reči[2]
.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-6/TB-3 je niskokrilni jednokrilni četvoromotorni avion potpuno metalne konstrukcije (noseća struktura od čeličnih profila i cevi a oplata od talasastog aluminijumskog lima, oplata od talasastog lima daje dodatnu torzionu krutost avionu), konstrukcija krila i trupa je veoma slična onoj kod aviona ANT-4/TB-1sa razlikom u dimenzijama. Na svakom krilu su smeštena po dva klipno elisna motora, svaki motor je ispočetka imao drvene dvokrake elise sa fiksnim korakom, koje su u kasnijim serijama zamenjene prvo trokrakim a kasnije četvorokrakim metalnim elisama. Na ANT-6 su ugrađeni motori Mikulin M-17F snage 525 kW/715 KS, linijski motori V rasporeda hlađeni tečnošću. Ovi motori su u kasnijim serijama zamenjivani jačim motorima sa reduktorima i turbopunjačima. Avion ima fiksni (neuvlačeći) stajni trap sistema tricikl sa po dva točka, jedan iza drugog (sistem tandem) sa svake strane smeštana ispod krila aviona, treća oslona tačka je točak koji se nalazi na repu aviona. U kasnijim serijama tandem točkovi su zamenjeni jednim točkom većih dimenzija. Umesto točkova zimi su se na noge stajnih trapova montirale skije. Trup aviona je pravougaonog poprečnog preseka. Avion je opremljen duplim komandama, a piloti su sedeli jedan pored drugog u otvorenom kokpitu. Strelci su takođe stajali u otvorenim turelama jedan u nosu aviona a druga dvojica između kabine pilota i repa aviona u kasnijim serijama aviona ugrađivane su zatvorene turele. Avion je tako konstruisan da se može lako rastaviti u podsklopove (trup, krila, rep) i prevoziti železnicom.[2]

Varijante aviona Tupoljev ANT-6[uredi | uredi izvor]

  • TB-3 4M-17F - proizvodni model prve serije, koja brojčano iznosi polovinu svih proizvedenih aviona ANT-6/TB-3, sa motorima Mikulin M-17F (licenca BMW-VI),
  • TB-3 4M-34 - proizvodni model sa motorima Mikulin M-34 (poboljšanje hladnjaka za vodu i dodato hlađenje ulja), napravljeno nekoliko desetina primeraka,
  • TB-3 4M-34R - proizvodni model sa motorima Mikulin M-34R sa reduktorom (smanjenjem broja obrtaja elise povećava se njena efikasnost), poboljšane letne karakteristike,
  • TB-3 4M-34RD - proizvodni model sa motorima Mikulin M-34R sa povećanim doletom, prvi put ugrađene metalne trokrake elise, korišćen za let Moskva, Varšava, Pariz, Rim 1933—1934. god.
  • TB-3 4M-34RN - prototip iz 1935. godine, sa znatno poboljšanim motorima Mikulin M-34RN, na unutrašnje motore ugrađene četvorokrake metalne elise, na spoljnim motorima ostale drvene dvokrake elise, izmenjen stajni trap, ugrađene zatvorene turele sa mitraljezima, maksimalna brzina povećana na 288 km/h na visini od 4.400 m, plafon leta povećan na 7.740 m, nije se proizvodio,
  • TB-3 4M-34FRN - proizvodni model sa motorima Mikulin M-34FRN sa povećanom snagom, na sve motore ugrađene četvorokrake metalne elise, na stajnim trapovima ugrađene kočnice, maksimalna brzina povećana na 300 km/h,
  • TB-3D - prototip sa dizel-motorom Čaromoski AN-1 (740 KS), povećan radijus na 4.280 km, ostale karakteristike lošije od modela TB-3 4M-34RN, nije se serijski proizvodio,
  • T-2 - civilna verzija aviona ANT-6, dobijena konverzijom modela TB-3 4M-17F i TB-3 4M-34 u putničke ili teretne avione za potrebe Aeroflota, za vreme rata su služili i za prevoz sumpora,
  • ANT-6-4M-34R „Aviaarktika - civilna verzija aviona ANT-6, pet aviona TB-3 4M-34R modifikovana za potrebe ekspedicija za Severni pol 1937. godine, sa zatvorenim kokpitom i trokrakim metalnim elisama.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Ukrcavanje padobranaca u Tupoljev ANT-6/TB-3
Karakteristika ANT-6/TB-3 (1932) ANT-6/TB-3 (1934) ANT-6/TB-3 (1936)
Posada 8-10 6 6
Dužina 24,40 m 25,10 m 25,10 m
Visina 8,50 m 8,50 m 8,50 m
Razmah krila 39,50 m 41,80 m 41,80 m
Površina krila 230,00 m² 234,50 m² 234,50 m²
Masa praznog aviona 11.000 kg 11.200 kg 12.000 kg
Maksimalna masa 19.300 kg 19.300 kg 18.877/24.500 kg
Vrsta motora klipni-linijski klipni-linijski klipni-linijski
Motori 4 × Mikulin M-17F 4 × Mikulin M-34R 4 × Mikulin M-34RN/M-34RNF
Snaga 4 × 535 kW 4 × 662 kW 4 × 700/941 kW
Maksimalna brzina 215 km/h 232 km/h 288/300 km/h
Plafon leta 3.600 m 4.800 m 7.740 m
Radijus 2.200 km 2.000 km 3.000 km
Brzina penjanja 110 m/min 110 m/min 110 m/min
Masa bombi / torpeda 3.000 kg 3.000 kg 2.000-5.000 kg

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • Streljačko: (tip 1932) 10 mitraljeza 7.62 mm DA u parovima u pozicijama: nos, dvije pod krilima, i dvije na leđima. Kasnije 3-4 ŠKAS mitraljeza 7.62 mm.
  • Bombe: do 5800 kg nošene na 26 nosača u trupu i 12 nosača pod krilima

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-6/TB-3 sa lovcima I-16 okačenim ispod krila

Avion Tupoljev ANT-6/TB-3 je proizveden u 800 primeraka, proizvodnja je trajala od 1931. do 1938. godine u Fabrici aviona No22 „Gorbunov“ iz Moskve i Fabrici aviona No39 iz Voronježa. U zavisnosti od namene i godine proizvodnje ovi avioni su imali 8 ili 6 članova posade.

Iako arhaičnog izgleda - konstrukcija aviona datira iz 1926. ANT-6/TB-3 je bio veliki i izuzetno koristan avion sa sposobnostima koje su prevazilazile bombardere svih drugih zemalja u vreme nastanka. Koristio se kako za vojne tako i za civilne potrebe. Za vojne potrebe se koristio u strateškoj i pomorskoj avijaciji kao teški bombarder, za prevoz trupa ili kao desantni avion za izbacivanje padobranaca (mogao je da preveze 35 padobranaca sa punom ratnom spremom), za izviđanje, patroliranje i spašavanje. Prevozio je lake tenkova T-27, T-38 i T-38, bio je takođe i nosač aviona lovaca (mogao je da ponese pet lovaca I-16)[3], služio je i kao leteća cisterna za dopunjavanje aviona gorivom u letu. Anjroflot je konvertovane verzije ovog aviona koristio za prevoz putnika, tereta i poštanski saobraćaj. Specijalna organizacija „Aviaarktik“ je imala pet aviona ovog tipa (ANT-6-4M-34R) opremljeni skijama, koji su služili za saobraćaj, patroliranje i spašavanje na arktičkom prostoru.

Pilot Vodopjanov je sleteo 21. maja 1937. godine četvoromotornim avionom ANT-6, 18 km od Severnog pola, jer na samom Polu nije našao pogodan teren za sletanje na ledenu santu. Iz aviona je iskrcana devetočlana ekipa meteorologa, na čelu sa profesorima Šmitom i Papanjinom, koja je posedovala snažnu radio-stanicu. Cilj ekspedicije bio je da, pored naučnih ispitivanja vremenskih uslova i debljine leda na Polu, pruži podršku i pomoć posadama aviona koje je trebalo da na putu od Moskve do SAD prelete preko severnog pola (1. prelet: avion ANT-25, pilot V. Čkalov 20-22. juna 1937, 2. prelet: avion ANT-25, pilot M. Gromov 12-14. 07. 1937) Ekspedicija se na Arktiku zadržala 6 meseci i sve vreme je snabdevana avionima ANT-6 iz sastava specijalne organizacije „Aviarktika“.[4]

TB-3 je upotrebljavan u akcijama protiv Japana (Halhin Gol) u toku 1938. i 1939. godine, Poljske 1939, i Finske u Zimskom ratu 1939—1940. godine.

Korišćenje u Drugom svetskom ratu[uredi | uredi izvor]

Poštanska marka sa avionom Tupoljev ANT-6/TB-3

U Drugom svjetskom ratu kada je Njemačka napala SSSR avioni Tupoljev ANT-6/TB-3 su bili locirani u središnjem delu Sovjetskog Saveza i time bili van domašaja Luftvafe. Tako je na dan napada 22. juna 1941. vazdušne snage Sovjetskog Saveza imale 516 operativnih TB-3, a pomorsko vazduhoplovstvo još 25 primeraka. U prvih mesec dana ratnih operacija sovjetsko vojno vazduhoplovstvo je pretrpelo ogromne gubitke tako da su u avgustu mesecu 1941. avioni ANT-6/TB-3 po broju predstavljali 25% bombarderskih resursa, iako su ovi avioni izbačeni iz vojne upotrebe još 1939. počelo je njihovo ponovno operativno korišćenje. S obzirom da je avion bio zastareo i jako ranjiv u sistemu protivvazdušne odbrane kakvu je imala Luftvafe, avion se kao bambarder koristio uglavnom kao noćni bombarder. Učestvovao je kao bombarder u svim velikim bitkama na prostoru Sovjetskog Saveza, bitka kod Smolenska, bitka za Moskvu, bitka za Staljingrad, opsade Lenjingrada i Kurske bitke. Avioni ANT-6/TB-3 iz sastava crnomorske flote su bombardovali ciljeve u Rumuniji (most na Dunavu)[5], Ukrajini i Belorusiji. Iz bombarderskih operacija je isključivan u toku 1942 i 1943. godine kako su pristizali moderni bombarderi Petljakov Pe-2, Petljakov P-8/Tupoljev ANT-42/TB-7 i Iljušin Il-2.

Tokom rata razoružani avioni TB-3 i ranije konvertovani u transportni avioni T-2 su prebačeni u 5. desantno transportni korpus gde su ovi avioni služili sve do 1944. kao transportni avioni i desantni avioni za bacanje padobranaca, radi ilustracije za prvih 5 meseci rata ovim avionima je prevezeno 2.787 tona tereta i 2.300 osoba. Pomoću njih su vršeni desanti u pozadinu neprijatelja, vršeno je snabdevanje opkoljenih jedinica Crvene armije, vršeno snabdevanje i evakuacija iz opkoljenog Lenjingrada a nije zanemarljiv doprinos ovog aviona u obuci pilotskog i navigacionog kadra za bombardersku stratešku aviaciju. Na kraju rata tj. 1. jula 1945. 18. vazdušna divizija je imala je u svom naoružanju 10 avionalj tipa Tupoljev ANT-6/TB-3. U vojnoj paradi održanoj u Moskvi 18. juna 1945. učestvovala su tri aviona ANT-6/TB-3 u znak priznanja za njihov doprinos pobedi u Otadžbinskom ratu. Danas ne postoji ni jedan sačuvani primerak ovog aviona.[6][7]

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ a b „ANT-6 (TB-3) — Tupolev[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 16. 06. 2013. g. Pristupljeno 28. 04. 2017.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  3. ^ Janić 2003, str. 81.
  4. ^ Janić 2003, str. 89.
  5. ^ „TB-3/SPB - zveno Vahmistrova”. www.airpages.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ [https://web.archive.org/web/20090420001457/http://ef.1939-1945.net/002_tb3_01.shtml Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. april 2009)
  7. ^ [https://web.archive.org/web/20090513113426/http://ef.1939-1945.net/002_tb3_02.shtml Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. maj 2009)]]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb. 
  • Šavrov, V. B. (2002). „Tяželый bombardirovщik TB-3 (ANT-6)”. Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR do 1938 gg (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. str. 455—461. ISBN 978-5-217-03112-2. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. str. 70—79. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). „ANT-40, SB”. Tupolev Aircraft since 1922 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Naval Institute Press. str. 89. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). „ANT-6/TB-3”. Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. str. 42—47. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev ANT-6 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_АНТ-6&oldid=27555726”