Tupoljev Tu-22M

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tupoljev Tu-22M
Tupoljev Tu-22M3
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1971
Dužina42,4
Razmah krila23,30 (65°) do 34,28 (20°)
Visina11,05
Površina krila175,80 do 183,60
Prazan54.000
Normalna poletna124.000
Maks. masa pri uzletanju126.400 kg
Maks. spoljni teret3.000 kg
Turbo-mlazni motor2 x Kuznjecov NK-25 turbofan motori
Potisak TMM2 x 245,2 kN
Maks. brzina na Hopt2.300 km/h
Maks. brzina na H=0800 km/h
Taktički radijus kretanja2.410 km
Dolet7.000 km
Plafon leta13.300 m
Brzina penjanja900 m/min

Tupoljev Tu-22M (rus. Туполев Ту-22М; NATO klasifikacija Backfire) je strategijski supersonični bombarder sa promenljivom geometrijom krila konstruisan u Sovjetskom Savezu. Trenutno se nalazi u ruskom i indijskom ratnom vazduhoplovstvu.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

A.N.Tupoljev (1944.)
Tupoljev Tu-22m1 sistem za dopunjavanje gorivom u letu

Nakon uspešnog testiranja bombardera Tupoljev Tu-22 i uočenih nedostataka kod ovog aviona, sovjetski naučnici i inženjeri iz OKB 156 Tupoljev (Opitni Konstrukcioni Biro - Tupoljev) su počeli sa razvojem novog bombardera na bazi prethodnog. Glavni cilj je bio postići maksimalnu brzinu od +2.2 maha i dolet od 7000 km tako da su se konstruktori odlučili da primene tehniku promenljive geometrije krila. Ovo omogućava avionu kombinaciju kratkog poletanja i sletanja, dobre performanse pri krstarenju (pre svega ekonomičnost) ali i isto tako dobre karakteristike pri letu na velikim brzinama. Ovaj avion je bio namenjen za konvencionalan nuklearni napad, napad na velike površinske brodove i izviđačke misije. S obzirom da je mogao da leti veoma nisko i da iz tog položaja raketama srednjeg ili dugog dometa ili krstarećim raketama napadne ciljeve pre nego što i sam bude otkriven, svrstao ga je u red mnogo opasnijeg protivnika nego što su to bili njegovi prethodnici Tu-16 i Tu-22.

Razvoj ovog aviona ima svoju predistoriju koja počinje 1962. godine sa nizom predprojekata aviona sličnih karakteristika ali različitih konstruktivnih rešenja, ali ozbiljan rad je počeo 1967. godine a prvi prototip je poleteo 30. avgusta 1969. godine i pokazao se kao uspešan. Usledila su dalja istraživanja i testovi koji su doveli do pojave čak 4 verzije. Bombarderu su se postepeno povećavali radijus (7.000km bez punjenja), brzina (2.300km/h) i nosivost (24.000kg).[1]

Da bi povećali domet aviona Sovjeti su ugradili sistem za dopunu goriva u vazduhu. Uz pomoć ovog sistema Tu-22m je mogao da dejstvuje po ciljevima na površini cele Azije, Afrike i Severnoameričkog kontinenta izuzev Floride i Meksika. Faktički na taj način je ovaj avion dobio interkontinentalna svojstva.[2]

Nakon mnogobrojnih pregovora i potpisanih ugovora sa SAD (Start1, Salt1, Salt2), Sovjeti su bili prinuđeni da uklone sistem za dopunu goriva u vazduhu sa aviona Tu-22M i tako mu smanjili radijus kako ne bi mogao da dejstvuje po ciljevima duboko u unutrašnjosti SAD tako da je Tu-22m počeo da služi za neutralizaciju strateški važnih ciljeva u zapadnoj Evropi i Aziji.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Tupoljev Tu-22M je bombarder dugog dometa sa dva turbomlazna motora. Niskokrilac sa krilima promenljive geometrije strelastog oblika, u sklopljenom položaju krila, avion ima minimalnu površinu krila a ugao nagiba krila iznosi 65° pri maksimalnoj otvorenosti i površini krila ugao nagiba krila iznosi 20°. Stajni trap je sistema tricikl, na prednjoj nosnoj nozi imao je dva točka blizanca a dve osnovne noge koje su se nalazile ispod krila imale si po 4 točka tako da avion ima ukupno 10 točkova, što mu olakšava sletanje i poletanje sa različito pripremljenih poletno sletnih staza. Zadnje osnovne noge stajnog trapa se uvlače u krila a prednja nosna noga u trup aviona. Dva turbomlazna motora NK-25 potiska 245 kN su postavljeni u unutrašnjosti repnog dela aviona. Trup aviona se sastoji od dva dela prvi do uvodnika za vazduh motora je okruglog poprečnog preseka dok je drugi deo koji se prostire od uvodnika za vazduh do izduvnika motora je pravougaonog poprečnog preseka. U prednjem delu, koje izgleda kao vrh koplja, nalazi se kabina pilota. Gotovo svi operativni avioni su snabdeveni sistemom za dopunu gorivom u letu. Avion je trosed, posadu sačinjavaju pilot, navigator i operator oružar koji je ujedno i radio operater.[3][4]

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Tu-22M0: Prva serija bombardera, proizvedeno 9 primeraka, brzo povučena iz upotrebe i poslata u sektor za obuku pilota
  • Tu-22M1: Prva verzija mornaričkog Tu-22M-a, proizvedeno 9 primeraka.
  • Tu-22M2: Prvi modifikovani Tu-22M. Pojačani motori NK-22 povećan dolet na 5.100 km i maksimalna brzina na 1800 km/h. Mogao je da nosi 3 projektila Kh-22 vazduh-zemlja velikog dometa. Prvi je uveden u naoružanje 1976. godine, a proizvedeno ih je ukupno 211. Proizvodili su se do 1983. godine. Poslednje serije su imale motore NK-23. Ova verzija nije imala radar za praćenje situacije na terenu, ali je mogao da prodire pri maloj visini.
  • Tu-22M2Je: Ugrađeni poboljšani motori NK-25, ali nisu ispunili očekivanja.
  • Tu-22M3: Produžen nos, povećani usisnici vazduha i povećan ugao krila do 65 stepeni koji je omogućavao veću maksimalnu brzinu. Avion je uključen u sastav mornaričke avijacije Sovjetskog Saveza. Uveden je u upotrebu 1983. Brzina aviona se povećala na 2.300km/h, a domet na 6.900 km i povećana je nosivost za 100%. Avion je mogao da nosi 3 projektila Kh-22 ili 10 Kh-15 projektila kratkog dometa. Mogao je da nosi i nuklearno naoružanje kao i konvencionalne bombe proizveden u 268 primeraka.
  • Tu-22MR: Izviđačka verzija Tu-22 velikog dometa. Uveden je u operativnu upotrebu 1985. godine.
  • Tu-22ME: Poboljšane letne i borbene karakteristike. Uveden u naoružanje 1990. godine.

Ukupno je proizvedeno 497 aviona, a proizvodnja je obustavljena 1993. godine.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Tupoljev Tu-22m3 naoružan raketama Kh-22
  • Top: 1 h 23mm GŠ-23 za samoodbranu ugrađen na repu sa daljinskim upravljanjem,
  • 3 h rakete Kh-22,
  • 6 h rakete MKU-6-1 na rotacionom lanseru u unutrašnjosti aviona plus 4 rakete na dva podvesna nosača ispod krila aviona,
  • 1 h raketa Kh-55 krstareća raketa dugog doleta,
  • slobodno padajuće bombe 69 h FAB 250 ili 8 h FAB 1500.

Operativna upotreba[uredi | uredi izvor]

Tu-22M je ulazio u sastave sovjetske mornaričke avijacije i strategijskih snaga. Bombarderi u sastavu mornarice su služili za dalekometne patrole u Tihom i Severnom okeanu kao i za neutralizaciju brodova NATO pakta. Zbog mogućnosti da se dopunjava gorivom u vazduhu Tu-22m je mogao da prevaljuje ogromne razdaljine što je navelo NATO komandante na brigu i stvaranje kontramera protiv ovakve opasnosti. Najveću opasnost su predstavljali projektili Kh-22 koji su mogli da potope gotovo svaki brod i protiv njih nije bilo, a ni danas nema odbrane.

Bombarderi u sastavu strategijskih snaga su bili raspoređeni u Ukrajini, Belorusiji i na sovjetskom Dalekom istoku. Nakon raspada Sovjetskog Saveza bombarderi na teritoriji Ukrajine i Belorusije su ušli u sastav snaga novoformiranih država dok je u Rusiji ostalo oko 250 bombardera. Prvo ratno angažovanje je imao u Avganistanu od 1987. do 1989. godine. Tu-22m je korišćen za dejstvo po nepristupačnim talibanskim štabovima u planinama Avganistana pri čemu je izbacivao veliku količinu konvencionalnih bombi. Leteo je u formaciji sa lovcima presretačima MiG-31 koji su pružali zaštitu. Avion je takođe angažovan u Čečeniji u oba rata gde je bombardovao grad Grozni. Korišćen je i u Gruziji 2008. godine prilikom čega je oboren jedan Tu-22m3 od strane gruzijske armije. Posle ovog incidenta, ruske snage su preispitale korišćenje ovog aviona za bombardovanje taktičkih ciljeva, dok u te svrhe avijatičari preferiraju Suhoj Su-34.

Raspad Sovjetskog Saveza[uredi | uredi izvor]

Sečenje ukrajinskih aviona Tupoljev Tu-22m

Pred raspad Sovjetskog Saveza SSSR je imao oko 300 aviona Tu-22m različitih verzija. Najviše aviona ovog tipa bilo je stacionirano u Rusiji (oko 250). Ostatak se nalazio u Ukrajini (oko 50) i Belorusiji (nekoliko). Nakon raspada Sovjetskog Saveza avioni su ušli u sastav novoformiranih država na čijoj su se teritoriji nalazili.

Ukrajina[uredi | uredi izvor]

Tu-22m se nalazio u bazama u Poltavi i u bazi Užin kod Kijeva gde su oformljene nove bombarderske jedinice sačinjene od ovih bombardera. Ukrajinsko ministarstvo odbrane je u početku nameravalo da zadrži bombardere Tu-22m za razliku od Tu-95 i Tu-160 čija je eliminacija počela još 1998. godine. Ukrajinski Tu-22m su učestvovali na međunarodnim sajmovima aviona gde su osvajali nagrade. Pošto ukrajinska vlada nije imala dovoljno novca da održava avione kojima je polako isticao rok upotrebe i bila je potrebna modernizacija Ukrajina se odlučila što zbog ranije potpisanih ugovora (CTR, Start1,...), što zbog pritisaka sa Zapada i što zbog teške ekonomske situacije da se reši svih bombardera Tu-22m. Avioni su bili postepeno povlačeni iz upotrebe da bi poslednji bio uništen u Julu 2004. godine. Neki avioni su sačuvani i nalaze se u muzejima.

Belorusija[uredi | uredi izvor]

O beloruskim Tu-22m se malo zna. Pre raspada Sovjetskog Saveza na teritoriji Beloruske SSR je postojala jedna baza u kojoj se nalazilo nekoliko Tu-22m koji su služili za eventualne napade na ciljeve u Zapadnoj Evropi. Nakon osamostaljenja Belorusije pretpostavlja se da su avioni za sada prizemljeni zbog nedostatka delova i novca kao i zbog različitih vojnih i strateških interesa nekadašnjeg Sovjetskog Saveza i današnje Belorusije. Jedino je sigurno to da u Belorusiji nema nuklearnog naoružanja još od 1996. godine kada su sve bojeve glave kao i krstareće rakete prenete u Rusiju na osnovu ranije potpisanih i usvojenih sporazuma sa Rusijom.

Zemlje koje koriste ili su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Tupoljev Tu-22m3 u tri projekcije

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tu-22M BACKFIRE (TUPOLEV)”. www.globalsecurity.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tu-22M BACKFIRE (TUPOLEV) - Russian and Soviet Nuclear Forces”. www.fas.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Tupolev Tu-22M2”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Tupolev Tu-22M - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Madouš, Dušan; Bajović, Milan (septembar 2000). „Tupoljev Tu-22M”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). 21: 9—11. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir (1998). Tupalev Tu-22 "Blinder" Tu-22M "Backfire" (na jeziku: (jezik: engleski)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-065-4. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Rendall, David (1999). Jane`s Aircraft Recognition Guide 2nd ed. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Harper Collins Publishers. str. 108. 
  • Winchester, Jim (2006). „Tupolev Tu-22M "Backfire"”. Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. str. 236—237. 
  • Zaloga, Steven (1998). Tupolev Tu-22 Blinder and Tu-22M Backfire (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Aerospace Publishing. ISBN 978-1-86184-015-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tupoljev Tu-22M na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-22M&oldid=27555754”