Turkmenistan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu


Koordinate: 35°-43° SG Š, 52°-67° IGD

Turkmenistan
Türkmenistan
Түркменистан
Zastava Turkmenistana Grb Turkmenistana
Zastava Grb
Himna
Himna nezavisne, neutralne, države Turkmenistana
tkm. Garaşsyz, bitarap, Türkmenistanyň döwlet gimn
Položaj Turkmenistana
Glavni grad Ašhabad
Službeni jezik turkmenski
Državna religija {{{državna religija}}}
Oblik države Parlamentarna republika
 — Predsednik Kurbankuli Berdimuhamedov
Nezavisnost od Sovjetskog Saveza 
 — proglašena 27. oktobar 1991
 — priznata 8. decembar 1991
Površina  
 — ukupno 488.100 km² (52)
 — voda (%) 4,9
Stanovništvo  
 — 2014. 5,171,943 [1] (117)
 — gustina 9,9/km² (208.)
BDP (PKM) 2005 približno
 — ukupno $40,685 milijardi (86.)
 — po glavi stanovnika $8.098 (73.)
Valuta Manat (TMM)
Vremenska zona UTC +5
Internet domen .tm
Pozivni broj +993

Turkmenistan (turkmenski: Türkmenistan, Түркменистан), poznata i kao Turkmenija, je država u centralnoj Aziji[2]. Graniči se sa Avganistanom, Iranom, Kazahastanom, Uzbekistanom i izlazi na Kaspijsko more.

Istorija[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Istorija Turkmenistana

Teritorija Turkmenistana ima dugu i promenljivu istoriju, jer su armije raznih carstava prolazile kroz ovu zemlju na putu ka poželjnijim teritorijama.

Aleksandar Veliki je osvojio teritoriju u 4. veku pre nove ere, na svom putu ka Indiji. Nakon 150 godina, Persijsko carstvo je postavilo svoju prestonicu u Nisi, oblasti koja se nalazi u predgrađima današnjeg Ašhabada. U 7. veku nove ere, Arapi su osvojili region, i sa sobom doneli islam i bliskoistočnu kulturu. Otprilike u ovo doba je uspostavljen čuveni Put svile kao glavna trgovačka ruta između Azije i Evrope.

Oblast Turkmenistana je uskoro postala poznata kao prestonica Velikog Horasana kada je kalif Al-Mamun premestio svoju prestonicu u Merv.

Sredinom 11. veka, moćni Turci Seldžuci su skoncentrisali svoju snagu u teritoriji Turkmenistana u pokušaju da se prošire u Avganistan. Carstvo Seldžuka se srušilo u drugoj polovini 12. veka, i Turkmeni su izgubili svoju nezavisnost kada je Džingis-kan preuzeo kontrolu nad Kaspijskim morem na svom putu na zapad. U narednih sedam vekova, Turkmeni su živeli pod raznim carstvima i vodili konstantne među-plemenske ratove.

Do 1894. carska Rusija je preuzela kontrolu nad Turkmenistanom. Oktobarska revolucija 1917. i politički nemiri koji su usledili su doveli do proglašenja Turkmenske republike kao jedne od 15 republika Sovjetskog Saveza 1924. U ovo vreme su formirane moderne granice Turkmenistana.

Godine 1991, raspadom Sovjetskog Saveza, Turkmenistan je postao nezavisan. Bivši komunistički vođa, Saparmurat Nijazov, je ostao na vlasti sve do svoje smrti 2006. godine.

Politika[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Politika Turkmenistana
Predsednička palata u Ašhabadu

Doživotni predsednik Saparmurat Nijazov, bivši birokrata komunističke partije Sovjetskog Saveza, je vladao Turkmenistanom od 1985, kada je postao vođa lokalnog ogranka komunističke partije. Držao je apsolutnu kontrolu nad zemljom, toliko da je ceo državni budžet išao preko njegovih privatnih računa. Predsednikova Demokratska partija Turkmenistana (bivši komunisti), je jedina zakonom dozvoljena stranka, pa je opozicija u ilegali. Turkmenistanom dominira sveprožimajući kult ličnosti koji uzdiže predsednika Nijazova kao Turkmenbaši ("vođa svih Turkmena"). Njegov lik je oslikan po celoj državi, od novčanica do flaša votke. Logo turkmenske nacionalne televizije je njegov profil. Dve knjige koje je on napisao su obavezna lektira u školama, auto-klubovima i domovima. Institucije koje ne mogu biti nazvane po njemu su nazvane po njegovoj majci. Svi satovi moraju da nose njegov lik na sebi. Divovska pozlaćena statua, visoka 15 metara, stoji na rotirajućem postolju, tako da je licem uvek okrenuta prema suncu, i baca svetlo na prestonicu. Nijazov je inače veoma nizak, ima jedva 150 cm.

Među Turkmenima je popularan slogan "Halk! Watan! Türkmenbashi!" što znači „Narod! Otadžbina! Vođa!" i podseća na nacistički slogan "Ein Volk, ein Reich, ein Führer" (Jedan narod, jedna vlast, jedan vođa). Nijazov je napisao novu turkmensku himnu/odu samom sebi. Nacionalnu himnu/odu je osudilo nekoliko međunarodnih grupa koje se bave zaštitom ljudskih prava, jer njen tekst ohrabruje progon homoseksualaca.

Strane kompanije koje žele da eksploatišu velike izvore prirodnog gasa Turkmenistana su sarađivale sa Nijazovim. Njegovu knjigu Ruhnama, koja se u Turkmenistanu poštuje gotovo kao sveto pismo, su upravo zbog ovog razloga strani industrijalci preveli na mnoge jezike, uključujući poljski, mađarski i bantu.

Ljudska prava[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Ljudska prava u Turkmenistanu

Pitanja ljudskih prava u Turkmenistanu kao autoritarnoj državi, uključuju i pitanja verskih sloboda. Prema Forumu 18, uprkos međunarodnom pritisku, vlasti pažljivo motre na sve religijske grupe, a pravni okvir je toliko stegnut da se mnoge grupe odlučuju na delovanje u podzemlju umesto da prolaze kroz sve službene procese koji deluju poput barijera. Pristalice protestantizma su pogođene, kao i grupe poput Jehovinih svedoka i Hare Krišne. Pripadnicima Hare Krišne nije dopušteno da traže donacije na glavnom aerodromu.

Prema Svetskom indeksu slobode štampe Reportera bez granica za 2005, Turkmenistan ima treće po redu najlošije uslove za slobodu štampe u svetu. Nikome nije dopušteno da opisuje predsednika ili njegovu porodicu u negativnom svetlu. Takođe, nije dopušteno pominjanje da je predsednik veoma nizak čovek, niti da nosi tupe.

Pokrajine[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Pokrajine Turkmenistana

Turkmenistan je administrativno podeljen na 5 pokrajina ili vilajeta (welayat) i jedan nezavisni grad, Ašhabad.

TurkmenistanNumbered.png
Ime ISO 3166-2 Glavni grad Površina (km²) Stanovništvo (1995) Ključ
Ašhabad Ašhabad 604.000
Pokrajina Ahal TM-A Ašhabad 95.000 722.800 1
Pokrajina Balkan TM-B Balkanabat  138.000 424.700 2
Pokrajina Dašhovuz TM-D Dašoguz 74.000 1.059.800 3
Pokrajina Lebap TM-L Turkmenabat 94.000  1.034.700 4
Provincija Meri TM-M Meri 87.000 1.146.800 5

Geografija[uredi]

Mapa Turkmenistana
Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Geografija Turkmenistana

Turkmenistan ima približno 488.100 km². 90 % zemlje pokriva pustinja Karakum. Središtem zemlje dominiru depresija Turan i pustinja Karakum koje su mahom ravničarske. Planinski venac Kopet Dag duž jugozapadne granice dostiže 2.912 metara. Turkmenske balkanske planine na dalekom zapadu i venac Kugitang na dalekom istoku su jedina ostala primetna uzvišenja. Neke od reka su Amu Darja, Murgap, i Hari Rud.

Klime je suptropska, pustinjska, sa malo padavina. Zime su blage i suve, uz najviše padavina između januara i maja. Najveće padavine su u vencu Kopetdag.

Među ostalim značajnijim gradovima su: Turkmenbaši (ranije Krasnovodsk) i Dašoguz.

Privreda[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Privreda Turkmenistana
Spomenik nezavisnosti

Polovina navodnjene zemlje je pod pamukom, što Turkmenistan čini desetim najvećim proizvođačem u svetu; Turkmenistan poseduje 5. po redu najveće rezerve prirodnog gasa kao i značajne rezerve nafte. Godine 1994, Rusija je odbila da izvozi turkmenski gas na tržišta sa čvrstom valutom, a uz to su se gomilali dugovi glavnih potrošača u bivšem Sovjetskom Savezu. Ovo je doprinelo oštrom padu industrijske proizvodnje, i dovelo je do prelaska iz budžetskog suficita do blagog deficita.

Turkmenistan je oprezno prišao ekonomskoj reformi, u nadi da će prodajom gasa i pamuka održati svoju neefikasnu privredu. Privatizacija je ograničena. Između 1998. i 2002, Turkmenistan je patio od hroničnog nedostatka adekvatnih izvoznih ruta za prirodni gas, i od obaveza na osnovu velikog kratkoročnog spoljnjeg duga. Istovremeno je, međutim, vrednost ukupnog izvoza izrazito porasla usled viših međunarodnih cena nafte i gasa. Ekonomska očekivanja u bliskoj budućnosti su obeshrabrujuća usled raširenog siromaštva i tereta stranog duga.

Predsednik Nijazov je protraćio veliki deo bogatstva svoje zemlje na slavljenje samog sebe. Gradovi, Ašhabad posebno, su znatno renovirani, dok se ljudi izvan prestonice bore sa siromaštvom. Nijazov je obećao besplatnu vodu, struju i gas; međutim, nestašice su česte.

Demografija[uredi]

Turkmen u tradicionalnoj odeći, oko 1905. – 1915.

Većina građana Turkmenistana su Turkmeni.


Etnički sastav

Procena za 2006. godinu govori o 4.899.000 stanovnika, od čega na Turkmene otpada 3.936.000. Ostali narodi (ima ih 40) su: Uzbeci (443.000); Rusi (141.000); Kazasi (126.000); Tatari (50.000); Azeri (49.000); Beludži (40.000); Jermeni (20.000); Ukrajinci (12.000); Iranci (11.000); Lezgini (11.000). Manje od 10.000 broje: Karakalpaci (5.500); Tadžici (4.300); Belorusi (4.000); Korejci (3.500); Kurdi (2.900); Baškiri (2.600); Čuvaši (2.400); Nemci (2.200); Oseti (1.900); Paštuni (1.800); Moldavci (1.700); Mordvini (1.700); Braguji (1.600); Darginci (1.600); Lakci (1.600); Ujguri (1.400); Gruzini (1.000); Čečeni (700); Kirgizi (700); Poljaci (700); Avari (600); Bugari (600); Istočni Čeremisi (500); Grci (500); Jevreji (500); Letonci (300); Litvanci (200); Tabasarani (200); Udi (20).

Turkmenski je službeni jezik, mada je ruski i dalje u širokoj upotrebi kao „jezik među-etničke komunikacije“ (po ustavu iz 1992). Ime Turkmen verovatno potiče iz perioda kad su Rusi prvi put sreli ovaj narod, a znači verovatno Tūrk-men, ili „Ja sam Turk“ (Tūrk).

Obrazovanje je univerzalno i obavezno kroz sekundarni nivo, čija je ukupna dužina nedavno smanjena sa 11 na 9 godina.

Kultura[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak Kultura Turkmenistana

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

Dalja literatura[uredi]

  • Bradt Travel Guide: Turkmenistan Pol Brumel
  • Historical Dictionary of Turkmenistan Rafis Abazov
  • Lonely Planet Guide: Central Asia Pol Klamer, Majkl Kon i Bredli Mejhju
  • Tradition and Society in Turkmenistan: Gender, Oral Culture and Song Kerol Blekvel
  • Tribal Nation: The Making of Soviet Turkmenistan Ejdrijen Lin Edgar
  • Unknown Sands: Journeys Around the World's Most Isolated Country Džon Kropf

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :