Tutmos III

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tutmos III
Statua Tutmosa III
Lični podaci
Hijeroglifsko ime
G26F31S29
Đehuti-mes
Datum rođenja1486. p. n. e.
Datum smrti4. mart 1425. p. n. e.
GrobnicaKV34 Dolina kraljeva
Porodica
SupružnikSatia, Maritre-Hatšepsut
RoditeljiTutmos II
Izis
Vladavina
Period vladavine1486. p. n. e. do 1425. p. n. e. (Osamnaesta dinastija)
PrethodnikHatšepsut
NaslednikAmenhotep II
Prestono ime
N5Y5L1
Men-heper-re

Tutmos III je šesti faraon XVIII dinastije. Vladao je Egiptom od 1479. godine p. n. e. do 1425. godine p. n. e. Sin Tutmosa II i majke, kraljice Aset ili Isis.[1]

Zvanično je Tutmos III vladao Egiptom skoro 54 godine, verovatno od 24. aprila 1479. godine p. n. e. do 11. marta 1425. godine p. n. e. Tu su ubrojane 22 godine u kojima je bio koregent žene-faraona Hatšepsut, svoje maćehe i strine. Tokom poslednje dve godine vladavine, imenovao je svoga sina Amenhotepa II kao mladog suvladara. Tutmos III je sahranjen u Dolini kraljeva, kao i ostali faraoni iz ovog perioda istorije starog Egipta.

Imao je osam žena: Meritre - Hatšepsut, Sitijah, Nebtu, Nefruru, Menvi, Merti, Menhet, Nebsemi, pet kćerki: Nefertiri, Nebetiunet, Baketamun, Izet, Merjetamun i četiri poznata sina:

Imena[uredi | uredi izvor]

Menheper-re Thutmose Neferkheperu[2]

  • Menheper-re - Trajna je objava Ra
  • Tutmose - Tot je rođen
  • Neferheperu - Oblikovan u lepoti

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tutmos III
i kraljica Hatšepsuta

Kada je, 1470. godine p. n. e. faraon Tutmos II umro, Tutmos III je bio dečak, pa je njegova maćeha, a bila mu je i strina - Hatšepsut postala regent. Hatšepsut je bila regent samo dve godine, a onda je 1472. godine p. n. e. sebe proglasila kraljicom i vladala je sve do 1477. godine. p. n. e. Za vreme njene vladavine, mladi Tutmos III je bio u senci svoje tetke, i najverovatnije je, a to je dokazao svojim vojnim veštinama kada je stupio na presto Egipta, najveći deo svoje mladosti proveo sa vojskom, jer je u to vreme Egipat bio uzdrman unutrašnjim sukobima - veliki broj lokalnih velmoža je potpao pod uticaj velikog Mitanskog kraljevstva, i borbama sa susednim kraljevstvima - gubitak kontrole nad teritorijom Libana i Sirije.

Hatšepsut je, dok je vladala Egiptom, uvek bila odevena kao muškarac, a njena vladavina je obeležena miroljubivom spoljnom politikom i izuzetnim građevinskim poduhvatima. Hatšepsut je vodila i pomorsku ekspediciju u Punt, a sa tog putovanja je u Egipat dovela mnoge egzotične životinje i biljke - majmune, tamijan...

Posle njene smrti na presto dolazi njen posinak Tutmos III, 1479. godine p. n. e. koji je bio najveći ratnik u egipatskoj istoriji, osvajač, organizator i general koji nikada nije izgubio bitku, tako da su ga egiptolozi nazivali i Napoleon drevnog Egipta. Za vreme njegove vladavine egipatsko carstvo je postalo najveće u svojoj istoriji, a on je, svoje najznačajnije bitke islikao u Svečanoj dvorani hrama u Karnaku.

Tutmosovi ratni pohodi[uredi | uredi izvor]

Teritorija Novog kraljevstva za vreme Tutmosa III
Obelisk Tutmosa III
Hipodrom u Konstantinopolju

Tutmos III, koga istoričari smatraju vojnim genijem, sproveo je najmanje 16 kampanja u 20 godina.[3] On je bio aktivni ekspanzionistički vladar, ponekad nazivan najvećim osvajačem Egipta ili „egipatskim Napoleonom.“[4] Zabeleženo je da je tokom svoje vladavine zauzeo 350 gradova i tokom poznatih vojnih kampanja osvojio veliki deo Bliskog istoka od Eufrata do Nubije. On je bio prvi faraon nakon Tutmosa I koji je prešao Eufrat, čineći to tokom kampanje protiv Mitanija. Zapisi njegove kampanje prepisani su na zidove hrama Amona u Karnaku i sada su prepisani u Urkunden IV. On se konzistentno smatra jednim od najvećih egipatskih faraona ratnika koji je Egipat pretvorio u međunarodnu velesilu stvarajući carstvo koje se protezalo od azijskih regiona južne Sirije i Kanana na istoku, do Nubije na jugu.[5] Manje je poznato da li je Egipatsko carstvo pokrivalo još više područja. Stariji egiptolozi, i nedavno Ed Mejer, verovali su da je Tutmos takođe pokorio ostrva Egejskog mora.[6] Ovo se u današnje vreme više ne može podržati. Potčinjavanje Mesopotamije je nezamislivo; a da li su danci Alašije (Kipra) bili više od povremenih poklona, ostaje upitno.[7] U većini njegovih pohoda, njegovi neprijatelji su poražavani od grada do grada sve dok se ne bi potčinili. Preferentna taktika bila je potčinjavanje jednog mnogo slabijeg grada ili države, što je rezultiralo predajom svake frakcije dok se ne bi postigla potpuna dominacija.

Prva kampanja[uredi | uredi izvor]

Tutmos III ubija svoje neprijatelje. Reljef na sedmom pilonu u Karnaku

Kada je Hatšepsut umrla 10. dana šestog meseca 21. godine Tutmosa III, prema informacijama iz jedne stele iz Armanta, kralj Kadeša je pokrenuo svoju vojsku ka Megidu.[8] Tutmos III je okupio svoju vojsku i napustio Egipat, prošavši kroz graničnu tvrđavu Tjaru (Sile) 25. dana osmog meseca. Tutmos je marširao sa svojim trupama kroz obalsku ravnicu sve do Jamnije, zatim u unutrašnjost do Jehema, malog grada blizu Megida, do kojeg je stigao sredinom devetog meseca iste godine.[9] Bitka kod Megida koja je usledila verovatno je bila najveća bitka od 17 Tutmosovih pohoda. Greben planina koji strši u unutrašnjost od planine Karmel stajao je između Tutmosa i Megida, i postojala su tri potencijalna prolaza.[10] Severni i južni prolaz, koji su oba obilazili planinu, njegovo ratno veće je ocenilo kao najsigurnije, ali Tutmos je, na delu velike hrabrosti (ili se bar tako hvalio, pri čemu je takvo samohvalisanje bilo normalno u egipatskim tekstovima), optužio savet za kukavičluk i krenuo opasnim putem[11] kroz planinski prevoj Aruna, za koji je tvrdio da je bio dovoljno širok samo da vojska prođe „konj za konjem i čovek za čovekom“.[9]

Uprkos pohvalnoj prirodi Tutmosovih anala, takav prolaz zaista postoji, iako ne tako uzak kao što Tutmos ukazuje,[12] i njegova odluka je bio briljantan strateški potez jer kada je njegova vojska izašla iz prolaza, oni su se nalazili na ravnici Esdralona, direktno između poleđine Hananskih snaga i samog Megida.[10] Iz nekog razloga, hananske snage ga nisu napale kad se njegova vojska pojavila,[11] i njegova vojska ih je odlučno razbila.[10] Veličinu ove dve sile je teško odrediti, ali ako se, kao što Redford sugeriše, vreme potrebno za kretanje vojske kroz prolaz može koristi za određivanje veličine egipatskih snaga, i ako se broj zaplenjenih ovaca i koza mogu koristiti za određivanje veličine hananskih snaga, tada su obe vojske imale oko 10.000 ljudi.[13] Većina naučnika smatra da je egipatska vojska bila brojnija. Prema Hali analima Tutmosa III u Amonovom hramu u Karnaku, bitka se odigrala „23. godine, I Šemu [dan] 21, tačnog dana praznika mladog meseca“,[14] lunarnog datuma. Ovaj datum odgovara 9. maju 1457. p. n. e. na osnovu pristupanja Tutmosa III 1479. p. n. e. Posle pobede u bici, njegove trupe su se zaustavile da opljačkaju neprijatelja i neprijatelj je uspeo da pobegne u Megido.[15] Tutmos je bio prinuđen da opseda grad, ali je konačno uspeo da ga osvoji posle opsade od sedam ili osam meseci (pogledajte bitku kod Megida (15. vek pne)).[15]

Datumi i dužina vladavine[uredi | uredi izvor]

Gornji deo statue Tutmosa III

Tutmos III je vladao od 1479. p. n. e. do 1425. p. n. e. prema nižoj hronologiji starog Egipta. To je bila konvencionalna egipatska hronologija u akademskim krugovima od 1960-ih,[16] iako se u nekim krugovima preferiraju stariji datumi od 1504. p. n. e. do 1450. p. n. e. iz više hronologije Egipta.[17] Ovi datumi, baš kao i svi datumi Osamnaeste dinastije, su otvoreni za spor zbog neizvesnosti oko okolnosti beleženja helijakalnog uspona Sotisa u vreme vladavine Amenhotepa I.[18] Papirus iz perioda vladavine Amenhotepa I beleži ovo astronomsko zapažanje koje bi se teoretski moglo koristiti za savršenu korelaciju egipatske hronologije sa modernim kalendarom; međutim, da bi se to uradilo, mora se znati i geografska širina na kojoj je obavljeno posmatranje.

Dužina vladavine Tutmosa III je poznata zahvaljujući informacijama pronađenim u grobnici vojnog komandanta Amenemeb-Mahua.[19] Amenemeb-Mahu beleži smrt Tutmosa III do 54. godine vladavine svog gospodara,[20] 30. dana trećeg meseca Pereta.[21] Poznato je da je dan kada je Tutmos III stupio na vlast, četvrti dan I Šemu, a astronomska posmatranja mogu se koristiti za utvrđivanje tačnih datuma početka i kraja kraljeve vladavine (pod pretpostavkom niže hronologije) od 28. aprila 1479. p. n. e. do 11. marta 1425. p. n. e., respektivno.[22]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Campbell, Edward Fay Jr. The Chronology of the Amarna Letters with Special Reference to the Hypothetical Coregency of Amenophis III and Akhenaten. pp. 5. Baltimore, The Johns Hopkins Press, 1964.
  2. ^ Leprohon, Ronald (2013), Denise Doxey, editor, The Great Name: Ancient Egyptian Royal Titulary, Atlanta: Society of Biblical Literature
  3. ^ Lichtheim, Miriam (2019). Ancient Egyptian Literature (na jeziku: engleski). University of California Press. str. 340. ISBN 9780520305847. Pristupljeno 22. 10. 2019. 
  4. ^ J.H. Breasted, Ancient Times: A History of the Early World; An Introduction to the Study of Ancient History and the Career of Early Man. Outlines of European History 1. Boston: Ginn and Company, 1914, pp. 85
  5. ^ page v–vi of the Preface to Thutmose III: A New Biography, University of Michigan Press, 2006
  6. ^ „Ancient Egypt's Greatest Warrior: TuthmosIs The 3rd - Egypt's Napoleon (Full History Documentary)”. dokus4free (na jeziku: engleski). 18. 3. 2019. Pristupljeno 30. 3. 2019. 
  7. ^ „Google Translate”. translate.google.com. Pristupljeno 30. 3. 2019. 
  8. ^ Redford, Donald B. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. p. 156. Princeton University Press, Princeton NJ, 1992.
  9. ^ a b Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 53. University of Chicago, 1942.
  10. ^ a b v Redford, Donald B. Egypt, Canaan, and Israel in Ancient Times. p. 157. Princeton University Press, Princeton NJ, 1992.
  11. ^ a b Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 54. University of Chicago, 1947.
  12. ^ Gardiner, Alan. Egypt of the Pharaohs. p. 192 Oxford University Press, 1964
  13. ^ Redford 2003, str. 197
  14. ^ Urkunden der 18. Dynastie 657.2
  15. ^ a b Steindorff, George; and Seele, Keith. When Egypt Ruled the East. pp. 55. University of Chicago, 1942.
  16. ^ Campbell, Edward Fay Jr. The Chronology of the Amarna Letters with Special Reference to the Hypothetical Coregency of Amenophis III and Akhenaten. pp. 5. Baltimore, The Johns Hopkins Press, 1964.
  17. ^ Lipinska, Jadwiga. "Thutmose III," pp. 401. The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt. Ed. Donald Redford. Vol. 3, pp. 401–403. Oxford University Press, 2001.
  18. ^ Grimal, Nicolas. A History of Ancient Egypt. pp. 202. Librairie Arthéme Fayard, 1988.
  19. ^ Redford, Donald B. The Chronology of the Eighteenth Dynasty. Journal of Near Eastern Studies, Vol 25, No 2. pp. 119. University of Chicago Press, 1966.
  20. ^ Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, Vol. II p. 234. University of Chicago Press, Chicago, 1906.
  21. ^ Murnane, William J. Ancient Egyptian Coregencies. pp. 44. The Oriental Institute of the University of Chicago, 1977.
  22. ^ Jürgen von Beckerath, Chronologie des Pharaonischen Ägypten. Mainz, Philipp von Zabern, 1997. pp. 189

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Eloise Jarvis McGraw, "Mara, Daughter of the Nile"
  • Redford, Donald B. (2003). The Wars in Syria and Palestine of Thutmose III. Culture and History of the Ancient Near East 16. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12989-4. 
  • Der Manuelian, Peter, Studies in the Reign of Amenophis II, Hildesheimer Ägyptologische Beiträge(HÄB) Verlag: 1987
  • Cline, Eric H. and O'Connor, David. Thutmose III : A New Biography. University of Michigan Press. 2006. ISBN 0-472-11467-0. , incorporates a number of important new survey articles regarding the reign of Thutmose III, including administration, art, religion and foreign affairs
  • Reisinger, Magnus, Entwicklung der ägyptischen Königsplastik in der frühen und hohen 18. Dynastie, Agnus-Verlag, Münster. 2005. ISBN 3-00-015864-2.
  • Breasted, James Henry. Ancient Records of Egypt, [Volume Two, The Eighteenth Dynasty], University of Illinois Press. 2001. ISBN 0-252-06974-9.
  • River God by Smith, Wilbur along with the rest of his Egyptian series of historical fiction novels are based in a large part on Thutmose III's time along with his story and that of his mother through the eyes of his mother's vizier mixing in elements of the Hyksos' domination and eventual overthrow.
  • C. Lilyquist: The Gold Bowl Naming General Djehuty: A Study of Objects and Early Egyptology, In: Metropolitan Museum Journal, Vol. 23, 1988 (1988), pp. 5-68
  • N. Reeves: The Ashburnham ring and the burial of General Djehuty: In: Journal of Egyptian Archaeology 79 (1993), pp. 259-261

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tutmos III na Vikimedijinoj ostavi.


Egipatski faraon
Osamnaesta dinastija
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тутмос_III&oldid=27553723”