Tuf

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zavareni tuf na Golden Gatu u Jeloustonu
Zidni tuf

Tuf je vrsta vulkanoklastičnih stena koji nastaje taloženjem sitnijeg vulkanoklastičnog materijala.[1][2] Ime su dobili po italijanskoj reči tufo – meka, rastresita, peskovita masa (stena). Obično se javljaju u slojevima, i pošto su daleko transportovani, u basenima gde se talože mešaju se delimično sa terigenim materijalom. Tuf je izgrađen od uglastih fragmenata stena, minerala izgrađivača stena i/ili od fragmenata vulkanskog stakla. Ime nosi prema prirodi stena koja je fragmentirana. Na osnovu sadržaja fragmenata stakla, kristalastih stena ili fragmenata minerala, tufove delimo na: vitroklastične, litoklastične, kristaloklastične i mešovite. Vezivanje tufova najčešće se vrši zbijanjem čestica pod pritiskom viših masa. Vrlo se često, međutim, može desiti da se vezivanje vrši slepljivanjem čestica usled prelivanja tufa novodošlom lavom. Stena koja sadrži više od 75% pepela smatra se tufom, dok se stena koja sadrži 25% do 75% pepela opisuje kao sedra (na primer, tufasti peščar).[3]

Tuf je relativno meka stena, te se od davnina koristio za gradnju.[4] Tuf je izobilan u Italiji, te su ga Rimljani često koristili za gradnju.[5] Narod Rapa Nui ga je koristio za izradu većine moai statua na Uskršnjem ostrvu.[6]

Pojave[uredi | uredi izvor]

Tuf ima potencijal da se taloži svuda gde se dešava eksplozivni vulkanizam, i stoga ima široku rasprostranjenost po lokaciji i starosti.[7]

Visoko-silicijumski vulkanizam[uredi | uredi izvor]

Riolitski tufovi sadrže plavućaste, staklaste fragmente i male skorije sa kvarcom, alkalnim feldspatom, biotitom itd. Island,[8] Lipari,[9] Mađarska,[10] basen i lanac američkog jugozapada, i Novi Zeland[11] spadaju u oblasti gde su takvi tufovi istaknuti. U drevnim stenama Velsa,[12] Čarnvudu,[13] itd, poznati su slični tufovi, ali u svim slučajevima su u velikoj meri promenjeni silifikacijom (koja ih je ispunila opalom, kalcedonom i kvarcom) i devitrfikacijom.[14] Često prisustvo zaobljenih korodiranih kristala kvarca, kakvi se javljaju u riolitskim lavama, pomaže da se pokaže njihova prava priroda.[15]

Zavareni ignimbriti mogu biti veoma obimni, kao što je tuf Lava Krika koji je eruptirao iz Jeloustonske kaldere u Vajomingu pre 631.000 godina. Ovaj tuf je imao prvobitnu zapreminu od najmanje 1.000 km3 (240 cu mi).[16] Poznato je da je tuf Lava Krika najmanje 1000 puta veći od naslaga erupcije planine Sent Helens 1980. godine i da je imao indeks vulkanske eksplozivnosti (VEI) od 8, veći od bilo koje erupcije poznate u poslednjih 10.000 godina.[17] Tufovi pepela pokrivaju 7.000 km2 (2.700 sq mi) Severnog ostrva Novog Zelanda i oko 100.000 km2 (39.000 sq mi) Nevade. Tufovi od pepela su jedini vulkanski proizvod čija je zapremina jednaka količinama poplavnih bazalta.[11]

Tioga bentonit na severoistoku Sjedinjenih Država varira u sastavu od kristalnog tufa do tufastog škriljaca. Taložen je kao pepeo nošen vetrom koji je pao preko mora i taložio se na dno. Devonske je starosti i verovatno potiče iz otvora u centralnoj Virdžiniji, gde tuf dostiže svoju maksimalnu debljinu od oko 40 m (130 ft).[18]

Alkalni vulkanizam[uredi | uredi izvor]

Trahitni tufovi sadrže malo ili nimalo kvarca, ali mnogo sanidina ili anortoklaza i ponekad oligoklasnog feldspata, sa povremenim biotitom, augitom i rožnatim hornblendom. Vremenom se često menjaju u meke crvene ili žute glinene kamene, bogate kaolinom sa sekundarnim kvarcom.[15] Noviji trahitni tufovi nalaze se na Rajni (kod Zibengebirge),[19] u Iskiji[20] i blizu Napulja.[21] Trahit-karbonatitni tufovi su identifikovani u istočnoafričkom riftu.[22] Alkalni kristalni tufovi su prijavljeni iz Rio de Žaneira.[23]

Srednji vulkanizam[uredi | uredi izvor]

Andezitski tufovi su veoma česti. Javljaju se duž celog lanca Kordiljera[24][25] i Anda,[26] u Zapadnoj Indiji, Novom Zelandu,[27] Japanu,[28] itd. U Jezerskom distriktu,[29] Severnom Velsu, Lorni, Pentland Hils, Čeviots i mnoge druge oblasti Velike Britanije, drevne stene potpuno slične prirode su izobilne. Po boji su crvene ili braon boje; njihovi fragmenti skorija su svih veličina od ogromnih blokova do sitno zrnaste prašine. Šupljine su ispunjene mnogim sekundarnim mineralima, kao što su kalcit, hlorit, kvarc, epidot ili kalcedon; u mikroskopskim presecima, međutim, priroda originalne lave se skoro uvek može razaznati iz oblika i svojstava malih kristala koji se javljaju u razloženoj staklastoj bazi. Čak i u najsitnijim detaljima, ovi drevni tufovi imaju potpunu sličnost sa modernim slojevima pepela u Kotopaksiju, Krakatui i Mont Peleu.[15]

Mafički vulkanizam[uredi | uredi izvor]

Dijamantska glava, konus od tufa
Većina moaisa na Uskršnjem ostrvu isklesana je od toleitnog bazaltnog tufa.

Mafički vulkanizam obično ima oblik havajskih erupcija koje su neeksplozivne i proizvode malo pepela.[30] Međutim, interakcija između bazaltne magme i podzemne ili morske vode rezultira hidromagmatskim eksplozijama koje proizvode obilje pepela. Ovi nastaju taložne kupe pepela koje kasnije mogu postati cementirane u kupe od tufa. Dijamanska glava, Havaji, je primer kupa od tufa, kao i ostrvo Kaula. Staklasti bazaltni pepeo proizveden u takvim erupcijama brzo se menja u palagonit kao deo procesa litifikacije.[31]

Iako konvencionalni mafički vulkanizam proizvodi malo pepela, takav pepeo koji se formira može se lokalno akumulirati kao značajne naslage. Primer je pepeo Pahala sa ostrva Havaji, koji je lokalno debeo čak 15 m (49 ft). Ove naslage se takođe brzo menjaju u palagonit, i vremenom u laterit.[32]

Ultramafični vulkanizam[uredi | uredi izvor]

Ultramafični tufovi su izuzetno retki; njihova karakteristika je obilje olivina ili serpentina i nedostatak ili odsustvo feldspata i kvarca.[33]

Kimberliti[uredi | uredi izvor]

Pojave ultramafičnog tufa uključuju površinske naslage kimberlita na marima u poljima dijamanata južne Afrike i drugih regiona. Glavni varijetet kimberlita je tamno plavičasto-zelena breča bogata serpentinom (plavo tlo) koja, kada se temeljno oksidira i istroši, postaje krhka smeđa ili žuta masa („žuta zemlja“).[15] Ove breče su postavljene kao mešavine gasa i čvrste supstance i obično se čuvaju i kopaju u dijatremima koji formiraju intruzivne strukture nalik cevima. Na dubini, neke kimberlitne breče prelaze u korenske zone nasipa napravljenih od nefragmentiranih stena. Na površini, ultramafični tufovi se mogu pojaviti u naslagama mara. Pošto su kimberliti najčešći magmatski izvori dijamanata, detaljno su proučavani prelazi od mara do dijatrema do nasipa u korenskoj zoni. Dijatremsko-facijski kimberlit se pravilnije naziva ultramafična breča, a ne tuf.

Komatiti[uredi | uredi izvor]

Komatitni tufovi se nalaze, na primer, u pojasevima zelenog kamena u Kanadi i Južnoj Africi.[34][35]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fisher, Richard V.; Schmincke, H.-U. (1984). Pyroclastic rocks. Berlin: Springer-Verlag. str. 89–90. ISBN 3540127569. 
  2. ^ Schmincke, Hans-Ulrich (2003). Volcanism. Berlin: Springer. str. 138. ISBN 9783540436508. 
  3. ^ Schmidt, R. (1981). „Descriptive nomenclature and classification of pyroclastic deposits and fragments: recommendations of the IUGS Subcommission on the Systematics of Igneous Rocks” (PDF). Geology. 9: 41—43. S2CID 128375559. doi:10.1007/BF01822152. Pristupljeno 27. 9. 2020. 
  4. ^ Dolan, S.G.; Cates, K.M.; Conrad, C.N.; Copeland, S.R. (14. 3. 2019). „Home Away from Home: Ancestral Pueblo Fieldhouses in the Northern Rio Grande”. Lanl-Ur. 19-21132: 96. Pristupljeno 29. 9. 2020. 
  5. ^ Jackson, M. D.; Marra, F.; Hay, R. L.; et al. (2005). „The Judicious Selection and Preservation of Tuff and Travertine Building Stone in Ancient Rome*”. Archaeometry. 47 (3): 485—510. doi:10.1111/j.1475-4754.2005.00215.x. 
  6. ^ Richards, Colin (2016). „Making Moai: Reconsidering concepts of riskin the construction of megalithic architecture in Rapa Nui (Easter Island)”. Rapa Nui : Easter Island Cultural and Historical Perspectives. Berlin [Germany]. str. 160—161. ISBN 9783732902651. Pristupljeno 29. 7. 2021. 
  7. ^ Philpotts & Ague 2009, str. 73.
  8. ^ Jónasson, K. (decembar 1994). „Rhyolite volcanism in the Krafla central volcano, north-east Iceland”. Bulletin of Volcanology. 56 (6–7): 516—528. Bibcode:1994BVol...56..516J. S2CID 129012636. doi:10.1007/BF00302832. 
  9. ^ Crisci, G. M.; Rosa, R.; Lanzafame, G.; et al. (septembar 1981). „Monte guardia sequence: a late-pleistocene eruptive cycle on Lipari (Italy)”. Bulletin Volcanologique. 44 (3): 241—255. Bibcode:1981BVol...44..241C. S2CID 128627430. doi:10.1007/BF02600562. 
  10. ^ Zelenka, Tibor; Balázs, Endre; Balogh, Kadosa; Kiss, János (decembar 2004). „Buried Neogene volcanic structures in Hungary” (PDF). Acta Geologica Hungarica. 47 (2–3): 177—219. doi:10.1556/ageol.47.2004.2-3.6. 
  11. ^ a b Philpotts & Ague 2009, str. 77.
  12. ^ Howells, M. F.; Reedman, A. J.; Campbell, S. D. G. (maj 1986). „The submarine eruption and emplacement of the Lower Rhyolitic Tuff Formation (Ordovician), N Wales”. Journal of the Geological Society. 143 (3): 411—423. Bibcode:1986JGSoc.143..411H. S2CID 129147300. doi:10.1144/gsjgs.143.3.0411. 
  13. ^ Carney, John (2000). „Igneous processes within late Precambrian volcanic centres near Whitwick, northwestern Charnwood Forest” (PDF). Mercian Geologist. 15 (1): 7—28. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 09. 2022. g. Pristupljeno 1. 10. 2020. 
  14. ^ McArthur, A. N.; Cas, R. A. F.; Orton, G. J. (30. 11. 1998). „Distribution and significance of crystalline, perlitic and vesicular textures in the Ordovician Garth Tuff (Wales)”. Bulletin of Volcanology. 60 (4): 260—285. Bibcode:1998BVol...60..260M. S2CID 128474768. doi:10.1007/s004450050232. 
  15. ^ a b v g  Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Tuff”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press. 
  16. ^ Matthews, Naomi E.; Vazquez, Jorge A.; Calvert, Andrew T. (avgust 2015). „Age of the Lava Creek supereruption and magma chamber assembly at Yellowstone based on 40 Ar/ 39 Ar and U-Pb dating of sanidine and zircon crystals: AGE OF THE LAVA CREEK SUPERERUPTION”. Geochemistry, Geophysics, Geosystems. 16 (8): 2508—2528. S2CID 131340369. doi:10.1002/2015GC005881. 
  17. ^ „What is a supervolcano? What is a supereruption?”. Natural Hazards. United States Geological Survey. Pristupljeno 30. 9. 2020. 
  18. ^ Dennison, J. M.; Textoris, D. A. (mart 1970). „Devonian tioga tuff in Northeastern United States”. Bulletin Volcanologique. 34 (1): 289—294. Bibcode:1970BVol...34..289D. S2CID 129708915. doi:10.1007/BF02597791. 
  19. ^ Lippolt, H. J. (1983). „Distribution of Volcanic Activity in Space and Time”. Plateau Uplift: 112—120. ISBN 978-3-642-69221-5. doi:10.1007/978-3-642-69219-2_15. 
  20. ^ Gillot, P-Y.; Chiesa, S.; Pasquaré, G.; Vezzoli, L. (septembar 1982). „<33,000-yr K–Ar dating of the volcano–tectonic horst of the Isle of Ischia, Gulf of Naples”. Nature. 299 (5880): 242—245. Bibcode:1982Natur.299..242G. S2CID 4332634. doi:10.1038/299242a0. 
  21. ^ Giannetti, Bernardino; De Casa, Giancarlo (mart 2000). „Stratigraphy, chronology, and sedimentology of ignimbrites from the white trachytic tuff, Roccamonfina Volcano, Italy”. Journal of Volcanology and Geothermal Research. 96 (3–4): 243—295. Bibcode:2000JVGR...96..243G. doi:10.1016/S0377-0273(99)00144-4. 
  22. ^ Macdonald, R.; Kjarsgaard, B. A.; Skilling, I. P.; Davies, G. R.; Hamilton, D. L.; Black, S. (jun 1993). „Liquid immiscibility between trachyte and carbonate in ash flow tuffs from Kenya”. Contributions to Mineralogy and Petrology. 114 (2): 276—287. Bibcode:1993CoMP..114..276M. S2CID 128821707. doi:10.1007/BF00307762. 
  23. ^ Motoki, Akihisa; Geraldes, Mauro Cesar; Iwanuch, Woldemar; Vargas, Thais; Motoki, Kenji Freire; Balmant, Alex; Ramos, Marina Nascimento (mart 2012). „The pyroclastic dyke and welded crystal tuff of the Morro dos Gatos alkaline intrusive complex, State of Rio de Janeiro, Brazil”. Rem: Revista Escola de Minas. 65 (1): 35—45. doi:10.1590/S0370-44672012000100006 Slobodan pristup. 
  24. ^ Donnelly-Nolan, Julie M.; Nolan, K. Michael (1. 10. 1986). „Catastrophic flooding and eruption of ash-flow tuff at Medicine Lake volcano, California”. Geology. 14 (10): 875—878. Bibcode:1986Geo....14..875D. doi:10.1130/0091-7613(1986)14<875:CFAEOA>2.0.CO;2. 
  25. ^ Nokleberg, Warren J.; Jones, David L.; Silberling, Norman J. (1. 10. 1985). „Origin and tectonic evolution of the Maclaren and Wrangellia terranes, eastern Alaska Range, Alaska”. GSA Bulletin. 96 (10): 1251—1270. Bibcode:1985GSAB...96.1251N. doi:10.1130/0016-7606(1985)96<1251:OATEOT>2.0.CO;2. 
  26. ^ Grunder, Anita L. (1987). „Low ?18O silicic volcanic rocks at the Calabozos caldera complex, southern Andes: Evidence for upper-crustal contamination”. Contributions to Mineralogy and Petrology. 95 (1): 71—81. S2CID 128952431. doi:10.1007/BF00518031. 
  27. ^ Cronin, Shane J.; Neall, Vincent E.; Palmer, Alan S. (januar 1996). „Geological history of the north-eastern ring plain of Ruapehu volcano, New Zealand”. Quaternary International. 34-36: 21—28. Bibcode:1996QuInt..34...21C. doi:10.1016/1040-6182(95)00066-6. 
  28. ^ Tatsumi, Yoshiyuki; Ishizaka, Kyoichi (april 1982). „Magnesian andesite and basalt from Shodo-Shima Island, southwest Japan, and their bearing on the genesis of calc-alkaline andesites”. Lithos. 15 (2): 161—172. Bibcode:1982Litho..15..161T. doi:10.1016/0024-4937(82)90007-X. 
  29. ^ Oertel, G. (1970). „Deformation of a Slaty, Lapillar Tuff in the Lake District, England”. Geological Society of America Bulletin. 81 (4): 1173. Bibcode:1970GSAB...81.1173O. doi:10.1130/0016-7606(1970)81[1173:DOASLT]2.0.CO;2. 
  30. ^ Macdonald, Gordon A. (1983). Volcanoes in the sea : the geology of Hawaii (2nd izd.). Honolulu: University of Hawaii Press. str. 9. ISBN 0824808320. 
  31. ^ Macdonald 1983, str. 17–20.
  32. ^ Macdonald 1983, str. 349–353.
  33. ^ Milidragovic, D.; Joyce, N.L.; Zagorevski, A.; Chapman, J.B. (2015). „Petrology of explosive Middle-Upper Triassic ultramafic rocks in the Mess Creek area, northern Stikine terrane”. Geological Fieldwork: 2016—1. Pristupljeno 27. 7. 2021. 
  34. ^ Richan, Lindsay; Gibson, Harold L.; Houlé, Michel G.; Lesher, C. Michael (2015). „Mode of emplacement of Archean komatiitic tuffs and flows in the Selkirk Bay area, Melville Peninsula, Nunavut, Canada”. Precambrian Research. 263: 174—196. Bibcode:2015PreR..263..174R. doi:10.1016/j.precamres.2015.03.004. 
  35. ^ Huber, M.S.; Byerly, G.R. (2018). „Volcanological and petrogenetic characteristics of komatiites of the 3.3 Ga Saw Mill Complex, Weltevreden Formation, Barberton Greenstone Belt, South Africa”. South African Journal of Geology. 121 (4): 463—486. S2CID 56281060. doi:10.25131/sajg.121.0031. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Tuf na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak u vezi sa geologijom je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Туф&oldid=26687569”