Uprava državne bezbednosti
Uprava državne bezbednosti (skrać. UDB, verz. skrać. Udba; mkd. Управа за државна безбедност, sloven. Uprava državne varnosti) bila je obaveštajna služba socijalističke Jugoslavije od 1946. do 1966. godine.[1][2]
Formirana je 1946. reorganizacijom Odeljenja za zaštitu naroda (OZN) na civilni i vojni odsek. Tada je od Prvog i Drugog odseka Odeljenja za zaštitu naroda, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova FNRJ, formirana Uprava državne bezbednosti, dok je od Trećeg odseka, pri Ministarstvu narodne odbrane, formirana Kontraobaveštajna služba (KOS) Jugoslovenske armije.
Funkcionisala je na sličnim principima kao sovjetski Komitet državne bezbednosti (KGB). Kao civilna kontraobavještajna služba nalazila u sastavu Ministarstva unitrašnjih poslova (kasnije Savezni sekreterijat za unutrašnje poslove), i sastojala se od četiri glavna odseka koja su se bavili:
- unutrašnjim neprijateljem;
- emigracijom;
- stranim obavještajnim službama;
- tehnikom praćenja i prisluškivanja.
U prvim poratnim godinama, Udba se bavila eliminacijom neprijatelja nove vlasti, najčešće iz redova stranaka i političkih opcija poraženih u Drugom svetskom ratu. Od 1948. godine, jedan od glavnih zadataka Udbe bila je eliminacija „unutrašnjeg neprijatelja”, što je uključivalo čak i članove Komunističke partije Jugoslavije (KPJ), za koje se sumnjalo da podržavaju Rezoluciji Informbiroa i održavaju tajne veze sa Sovjetskim Savezom. Zahvaljujući tome, Udba je stekla ogromnu moć, koja je počela ugrožavati čak i samog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i dovela do Brionskog plenuma CK SKJ, jula 1966. godine, na kome je sa svih dotadašnjih funkcija smenjen Aleksandar Ranković.
Uprava državne bezbednosti je tada reorganizovana i ime joj je promenjeno u Služba državne bezbednosti (SDB), a od 1967. je federalizovana, odnosno, svaka republika je dobila vlastitu službu bezbednosti, dok je na federalnom nivu ostala Savezna služba državne bezbednosti, čija su se ovlašćenja sve više smanjivala.
Žrtve UDBE 1946—1966.[uredi | uredi izvor]
| Godina | Država | Ime ubijenog |
|---|---|---|
| 1946 |  Italija |
Ivo Protulipac, Andrej Uršič |
| 1948 |  Austrija |
Ilija Abramović |
| 1960 |  Argentina |
Dinka Domančinović |
| 1962 | Argentina |
Rudolf Kantoci |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Vojna enciklopedija 6 1973, str. 495.
- ^ Leksikon NOR 2 1980, str. 771.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Vojna enciklopedija tom VI. Beograd. 1973. COBISS.SR 168834823
- Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom II. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980. COBISS.SR 49300743
Obaveštajne službe Druge Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Civilne i vojne obaveštajne službe DFJ, FNRJ i SFRJ | ||
| 1944—1946. |
| .svg) |
| 1946—1966. |
| |
| 1966—1992. | ||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
