Убиство је лако

Ubistvo je lako
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	Murder Is Easy
Autor	Agata Kristi
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	krimi
Izdavanje
Datum	5. jun 1939.
Broj stranica	256
Tip medija	tvrdi povez
Hronologija
Prethodnik	Božić Herkula Poaroa
Naslednik	Zagonetka regate

Ubistvo je lako je detektivski roman britanske književnice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji od strane izdavačke kuće "Collins Crime Club" 5. juna 1939. i u SAD od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" u septembru iste godine pod naslovom Ubiti je lako. Kristin epizodni lik nadzornik Betl se na kraju na kratko pojavljuje, ali ne igra nikakvu ulogu ni u rešavanju zagonetke ni u hapšenju zločinca. Britansko izdanje se prodavalo po ceni od sedam šilinga i šest penija, a izdanje u SAD po ceni od 2 dolara.

Roman se odnosi na napore policajca u penziji Luka Ficvilijama da otkrije identitet serijskog ubice koji ubije u selu Vičvud pod Ešom. On saznaje da su za niz smrtnih slučajeva meštani pogrešno mislili da su nesreće dok mesni plemić lord Vitfild većinu smrti pripisuje božanskoj pravdi.

Radnja

Po povratku u Englesku nakon posla u policiji u inostranstvu, Luk Ficvilijam deli vagon za London sa Lavinijom Pinkerton. Ona razgovara sa njim o svom razlogu da otputuje u Skotland Jard, nadajući se sporazumu. Ona planira da prijavi nizng ubicu u svom selu i govori mu ko je ubijen i ko će sledeći biti ubijen. Ejmi Gibs, Tomi Pirs i Hari Karter su pobijeni, a sledeća žrtva će biti dr. Džon Hamblbi. Ova žena Luka podseća na omiljenu tetku pa on ljubazno odgovara i seća se šta je rekla.

Kada je pročitao o smrti gospođice Pinkerton sledećeg dana, a zatim i o smrti dr. Hamblbija koji je umro od sepse, Luk ne miruje nego putuje u selo Vičvud pod Ešom. On se predstavlja kao pisac koji traži materijal za pronalazak knjige o verovanjima u vradžbine i sujeverje dok istražuje. On ostaje u kući Gordona Raga zvanog lord Vitfild (Isterfild u američkom izdanju) i tvrdi da je brat od tetke Vitfildove verenice Bridžit Konvej i rođak njegovog dobrog prijatelja. On i Konvejeva dobijaju pomoć Onorije Vejnflet, žene za koju veruju da poznaje osobu koja stoji iza smrti. Luk razgovara sa seljanima kako bi saznao priče o nedavnim ubistvima, među kojima je i gospodin Abot, zastupnik koji je dao otkaz Tomiju Pirsu, prečasni gospodin Vejk, mesni sveštenik, gospodin Elsvorti, vlasnik starinarnice koji izgleda kao da je psihički neuravnotežen i dr. Tomas, Hamblbijev mlađi ortak. Ljudi u selu na smrt gledaju kao na nesreću. Ejmi Gibs je umrla pošto je greškom popila boju za šešir u mraku umesto leka za kašanj, Tomi Pirs je pao sa prozora sa gornjeg sprata u biblioteci dok je čistio prozore, Hari Karter je pao sa mosta u pijanom stanju i udavio se u blatu, a Hamblbi je umro od posekotine koja se zarazila. Luk saznaje da je gospođa Lidija Horton bila još jedna žrtva ovih nesreća — ona se oporavljala od akutnog gastritisa i bilo je bolje pre nego što je imala iznenadni recidiv i umrla.

Luk veruje da je Elsvorti ubica zbog njegove psihičke neuravnoteženosti, a to što je Elsvorti viđen kako se vraća kući sa krvlju na rukama samo je doprinelo ovoj slici. Kasnije tog dana, Luk i gospođica Vejnflet su svedočili kako se Vitfild svađao sa svojim vozačem Riversom koji je odvezao njegov Rols-Rojs da se provoza. Luk pronalazi Riversa mrtvog, ubijenog ukrasnim kamenom. Luk i Bridžit shvataju da su zaljubljeni jedno u drugo, a Bridžit govori Gordonu o svojoj odluci da raskine veridbu. Kad je razgovarao sa Lukom, Gordon je dao čudnu izjavu. On tvrdi da Bog ubija ljude koji mu nanose štetu, deleći božansku pravdu nad grešnicima. Vitfild pominje da se gospođa Horton svađala sa njim, Tomi Pirs je napravio podrugljive utiske o njemu, Hari Karter je vikao na njega dok je bio pijan, Ejmi Gibs je bila drska prema njemu, Hamblbi se nije složio sa njim u vezi sa vodosnabdevanjem u selu, a Rivers je koristio njegova kola bez dozvole a zatim mu je govorio bez poštovanja i svi su ubrzo potom pomrli. Vitfild predviđa da će i Luk i Bridžit, pošto su mu naneli nepravdu, uskoro dočekati istu sudbinu.

Luk se predomislio o tome ko je odgovoran za smrt, smatrajući Vitfilda ubicom. On se posavetovao sa gospođicom Vejnflet koja je potvrdila njegove sumnje i rekla mu kako je znala da je lud: kada su bili mlađi, ona i Vitfild su bili vereni, ali jedne večeri, Vitfild je ubio kanarinca kog je ona imala kao kućnog ljubimca i izgledao je kao da uživa u tome. Ona je onda raskinula veridbu.

Luk i Bridžit su odlučili da ona napusti Vitfildovo imanje i ostane u kući Onorije Vejnflet. Luk je uzeo njihov prtljag i spremio se za odlazak dok su Bridžit i Onorija šetale šumom. Onorija otkriva da je ubica. Tokom veridbe sa Vitfildom, Onorija je ubila svog kućnog ljubimca pošto ju je kljucnuo što je navelo Gordona da odustane od veridbe. Ona se zaklela da će se osvetiti Gordonu i odlučila je da mu smesti zločine koje nije počinio. Podsticala ga je u verovanju da Bog traži trenutnu odmazdu za one koji ga ne poštuju.

Likovi

Glavni

• Luke Ficvilijam – bivši policajac iz Indije koji u vozu za London upoznaje Laviniju Pinkerton, usedelicu tipa gospođica Marpl koja pokreće zaveru čak i pošto je ubijena. On je istražitelj početnik koji otkriva ubicu, ali skoro prekasno
• Bridžit Konvej - sestra od ujaka Džimija Lorimera
• Lord Vitfild (Isterfild u američkom izdanju) – Gordon Rag, milioner koji je stekao sve sa svojih deset prstiju i Bridžitin verenik. On je vlasnik vile "Eš"
• Onorija Vejnflet – usedelica koja je bila verena za Gordona Raga

Osumnjičeni

• Gospodin Elsvorti – vlasnik starinarnice koji izvodi okultne obrede
• Dr. Džefri Tomas – seoski lekar (i ortak pokojnog dr. Hamblbija)
• Major Horton – udovac koji poseduje buldoge
• Gospodin Abot – mesni zastupnik koji je zaposlio Tomija Pirsa
• Gospodin Vejk – mesni rektor

Sporedni likovi

• Gospođa Anstruter – Bridžitina tetka
• Džimi Lorimer - Lukov prijatelj i Bridžitin brat od tetke
• Gospođa Črč - tetka Ejmi Gib
• Gospođa Pirs – Tomijeva majka, ima prodavnicu duvana i papira
• Gospođa Džesi Hamblbi – udovica dr. Hamblbija i Rouzina majka
• Rouz Hamblbi - ćerka dr. Hamblbija
• Nadzornik Betl - inspektor iz Skotland Jarda koji pomaže da se zatvori slučaj i hapsi osumnjičenog.
• Ser Vilijam Osington – Bili Koska, Lukov prijatelj iz Skotland Jarda

Žrtve

• Hari Karter – stanodavac „Sedam zvezda“ i pijandura
• Ejmi Gibs – služavka
• Gospođa Lidija Horton – supruga majora Hortona
• Dr. Hamblbi - mesni lekar
• Tomi Pirs – dosadni mladić
• Gospođica Lavinija Pinkerton - usedelica
• Gospodin Rivers - vozač lorda Vitfilda

Književni značaj i prijem

Časopis Književni dodatak je 10. juna 1939. objavio je recenziju knjige Morisa Persija Ešlija zajedno sa knjigom I smrt je došla Ričarda Hala koju je počela ovako: „Nedelja u kojoj se pojavljuju novi romani gospodina Hala i gospođe Kristi trebalo bi da bude nedelja crvenog pisma za poznavaoce detektivskih romana. Mora se, međutim, nerado priznati da nijedan od njih nije u potpunosti na nivou."

Nakon što je u izolaciji razmotrio roman I smrt je došla, gospodin Ešli je skrenuo pažnju na Ubistvo je lako i počeo: „Gospođa Kristi je napustila mesje Herkula Poaroa u svom novom romanu, ali mora se priznati da je njegovom pomoćniku Luku Ficvilijamu, policajcu u penziji iz države Majange, posebno nedostaju 'male sive ćelije'. Poaro je možda nedavno postao, sa napredovanjem godina, beznačajan, ali odsustvo čini da mu srce raste." Nakon što je izložio osnove radnje i romantična zanimanja glavnog lika, gospodin Ešli je zaključio: "On (Luk) je manje delotvoran detektiv nego ljubavnik, što i nije iznenađujuće jer ni on ni čitalac nemaju jasnih tragova koji upućuju na fantastično uspešnog ubicu. Ljubavno zanimanje jedva da nadoknađuje nedostatak detekcije i likovi su na ivici karikature. Nije Ficvilijam u stanju da dovoljno živo uhvati okolnosti ranijih ubistava.“

Za časopis Pregled knjige njujorškog Vremena 24. septembra 1939. Kej Irvin je rekla da je knjiga „jedan od najboljih zagonetnih romana Agate Kristi, priča očaravajuća po svojoj radnji, pametna i živahna u svojim likovima i sjajna u svojoj tehnici“. Ona je zaključila: „Zanimanje priče je nepokolebljivo, a kraj donosi uzbuđenje kao i iznenađenje.

Vilijam Blant iz časopisa Posmatrač 4. juna 1939. postavio je pitanje u vezi sa Kristinim sposobnostima da piše ne-krimi romane, što pokazuje da njen pseudonim Meri Vestmakot još nije bio poznat javnosti: „Ne bih voleo da moram da kažem pod zakletvom za koju priču Agate Kristi mislim da je najbolja, ali mislim da mogu da kažem da je ova dobrano u prvih šest. Humor i ljudskost su njene pojedinosti koje postavljaju pitanje na koje samo jedna osoba može dati odgovor. Agata Kristi se navikla da svoj vez radi na crnoj pozadini. Da li je mogla ili nije mogla da izostavi smrt i otkrivanje i da vez i na zelenoj pozadini. „Verujem da je ona jedan od retkih detektivskih romanopisaca koji bi to mogli. Kada bi dozvolila sebi da pokuša samo iz zabave, verujem da bi to bilo veoma zabavno i za druge ljude."

E. R. Panšon u izdanju časopis ČUvar od 11. jula 1939. rekao je da „čitaocima može nedostajati skoro natprirodna Poaroova lukavost, ali onda kada bi Luk takođe zavisio od čuvenih 'malih sivih ćelija', on bi bio samo još jedan Poaro umesto da ima svoje sopstvene greške, neposredne, ali na kraju delotvorne metode." Gospodin Panšon je sabrao utiske rekavši da priča „mora da se smatra još jednim dokazom neiscrpne domišljatosti gospođe Kristi“.

Meri Del iz časopisa Dnevno ogledalo napisala je 8. juna 1939. godine: „Nateraće vas da nagađate da li je ova najnovija knjiga iz pera jednog od najboljih pisaca trilera ikada“.

Neimenovani recenzent časopisa Dnevne zvezda Toronta 2. decembra 1939. rekao je: „Anemična nit romantike preti da se povremeno prekine, ali zagonetka je zadovoljavajuća i puna neizvesnosti“.

Robert Barnard: „Arhetipska priča o Mejhem Parvi sa svim najboljim sastojcima: selo u stilu Krenforda sa 'oko šest žena za svakog muškarca'. Lekari, zastupnici, pukovnici u penziji i trgovci starinama. Sumnje na crnu magiju i, kao po mogućstvu dodatni sastojak, nezaboravno užasan lord. I naravno velikodušan dodatak, oštra stara usedelica. Drugačije nego u većini detektivskih romana je možda to što je rešenje na samom kraju u osnovi početničko. Jedan od klasika."

Prilagođavanja

Pozorište

Roman je prilagodio kao pozorišnu predstavu 1993. godine Klajv Ekston.

Film

Roman je ekranizovan kao filmu u Sjedinjenim Državama 1982. godine. Između ostalih, glumačku postavu činili su Bil Biksbi (Luk), Lesli-En Daun (Bridžit), Olivija de Havilend (Onorija) i Helen Hejs (Lavinija). Ekranizacija je verno urađena romanu, a jedine razlike su to što Luk nije policajac u penziji već profesor sa MTI-ja na odmoru i što se nadzornik Betl ne pojavljuje.

Televizija

Roman je ekranizovan 2009. godine uz uključivanje gospođice Marpl (koju glumi Džulija Makenzi) kao epizode četvrte sezone serije Marpl. Ekranizacija je značajno odstupila od romana uklanjanjem nekih likova u njemu, dodavanjem nove i menjanjem onih koji su ostali. Uvedene su novi podzapleti, a promenjena je i pobuda ubice:

• Gospođica Marpl upoznaje Laviniju Pinkerton u vozu, a ne Luk i od nje saznaje za njene sumnje o smrti u selu i njenim planovima da ode u Skotland Jard.
• Pinkertonova je stradala u padu niz pokretne stepenice na londonskoj stanici (o čemu je Marplova pročitala u novinama), a ne u gaženju kolima dok je išla za Skotland Jard.
• Prve dve žrtve - seoski sveštenik i starija žena koja je pravila kućne lekove - umiru drugačije. Sveštenik je ubijen tako što je ubica petljao sa njegovom maskom za pčelarstvo zbog čega je udisao smrtonosna isparenja prilikom prskanja, a žena je umrla pošto je unela otrov. Otrovne pečurke su krišom ubačene u lonac sa čorbom koja se krčkala na ringli.
• Gospođica Marpl upoznaje Luka Ficvilijama (Benedikt Kamberbač) u selu. On nije penzioner, već aktivni policijski detektiv i bavi se imovinom preminulog rođaka. Oboje prepoznaju međusobne istražne sklonosti i zajedno rade na rešavanju ubistava.
• Gordon Vitfild i Džajls Elsvorti se ne pojavljuju. Zbog toga je za Onoriju rečeno da je nekad bila verena za Hjua Hortona umesto za lorda Vitfilda.
• Dva nova podzapleta vrte se oko ubistva. Jedna je politička kampanja u selu u kojoj je jedan od kandidata znao za smrt Onorijinog brata i zbog toga je bio ucenjen, a drugi se usredsređuje na Bridžit. Bridžit je Amerikanka koja je došla u selo kako bi saznala za neobične okolnosti svog rođenja (pronađena je u blizini sela u korpi puštenoj niz reku). U romanu, Bridžit je već bila dobro uspostavljena u selu i zapravo je bila verena za lorda Vitfilda dok je Luk tek stigao u selo i dogovarao se da dođe i istraži tejenstvene smrti pod izgovorom da je Bridžitin brat od tetke.
• Ejmi Gibs postala je rođaka jedne od žrtava (u epizodi se zove Flori) i živi sa Onorijom.
• Onorija Vejnflet (Širli Henderson) prikazana je kao podjednako poremećena, ali mnogo mlađa žena sa pobudom drugačijom od one koja joj je data u romanu. Otkriveno je da je njena nova pobuda za ubistva potreba da sakrije istinu iza događaja između nje i njenog brata sa smetnjama u razvoju koji ju je silovao pošto je probao viski i bio podučen „životnim činjenicama“ . Onorija je priznala da je prepustila svoju ćerku sudbini kad ju je ostavila da pluta u korpi na istoj reci u koju je nekoliko meseci ranije gurnula svog brata u smrt. Kada se njeno davno izgubljeno dete Bridžit vratilo da traži odgovore, Onorija je bila primorana da pobije sve one koji su znali istinu o njenim postupcima.

Roman je ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2015. godine.

Radio

Roman je za Bi-Bi-Si radio 4 u tri dela prilagodio Džoj Vilkinson, a režirala Meri Pit. U glumačkoj postavili bili su Patrik Baladi kao Luk Ficvilijam, Lidija Leonard kao Bridžit Konvej, Majkl Kokrejn kao lord Vitfild, Marša Voren kao Onorija Vejnflet, Marlin Sidavej kao gospođica Pinkerton i Patrik Brenan kao Bili Koska i Rivers.