Ulrih Cvingli

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ulrih Cvingli
Ulrih Cvingli, švajcarski crkveni reformator, portret u ulju koji je 1531. izradio Hans Aspen. Danas se ovaj portret čuva u Muzeju umetnosti u švajcarskom gradu Vinterturmu.
Datum rođenja(1484-01-01)1. januar 1484.
Mesto rođenjaWildhaus
Datum smrti11. oktobar 1531.(1531-10-11) (47 god.)
Mesto smrtiKappel am Albis
SupružnikAnna Reinhart

Ulrih Cvingli (nem. Ulrich Zwingli; , 1. januar 1484 — , 11. oktobar 1531) je bio vođa reformacije u Švajcarskoj.[1] Rođen je u vreme kada se rađao švajcarski patriotizam i kada je kritikovan švajcarski sistem najamnika. Školovao se na univerzitetima u Beču i Bazelu, centrima humanizma.[2] Dok je služio kao pastor u Glarusu i kasnije u Ajnsidelnu nastavio je da izučava dela humanista a na njega je naročiti utisak ostavilo delo Erazma Roterdamskog.

Godine 1519. postao je sveštenik u Grosminsteru u Cirihu gde je propovedao ideje o reformi katoličke crkve.[3] U prvoj javnoj kontroverzi 1522. godine kritikovao je neke elemente prakse katolika tokom uskršnjeg posta.[4] U svojim radovima napadao je korumpiranost u crkvenoj hijerarhiji, svešteničke brakove i postojanje likovnih predstava u bogoslužbenim objektima. Godine 1525. uveo je nov način vršenja liturgije umesto dotadašnje mise.[1] Sukobljavao se sa radikalnim reformatorskim krilom koje su oličavali anabaptisti.

Reformacija se proširila Švajcarskom ali su se neki kantoni usprotivili ostajući verni katolicizmu. Cvingli je oformio ligu reformatorskih kantona koja je podelila Konfederaciju po verskom principu. Godine 1529. rat između dve strane je izbegnut u poslednjem trenutku. U međuvremenu Cvinglijeve ideje privukle su pažnju Martina Lutera u drugih reformista.[1] Oni su se sastali na Marburškom sastanku ali nisu uspeli da se u potpunosti usaglase.

Godine 1531. Cvinglijeva alijansa je izvela neuspešnu blokadu katoličkih kantona. Ovi kantoni su odgovorili napadom u trenutku kada Cirih nije bio spreman. Cvingli je poginuo u borbi kada mu je bilo 47 godina.[3] Njegovo učenje odigralo je veliku ulogu u formiranju reformatorskih teoloških načela i danas je bitan element protestantizma.

Život[uredi | uredi izvor]

Rane godine (1484–1518)[uredi | uredi izvor]

Kuća u kojoj je Cvingli rođen u Vildhausu u današnjem kantonu Sankt Galen.

Ulrih Cvingli rođen je 1. januara 1484. u Vildhausu, u dolini Togenburg u Švajcarskoj, u porodici seljaka, kao treće dete od devetoro dece. Njegov otac, Ulrih, imao je vodeću ulogu u administraciji zajednice (Amtman ili glavni lokalni sudija).[5] Cvinglijevu osnovnu obrazovanje obezbedio je njegov ujak, Bartolomej, sveštenik u Vesenu, gde je verovatno upoznao Katarinu fon Zimern.[6] Sa deset godina, Cvingli je poslat u Basel da stekne srednješkolsko obrazovanje, gde je učio latinski pod magistratom Gregori Binzlijem. Nakon tri godine u Bazelu, kratko je boravio u Bernu kod humaniste, Henrija Volflina. Dominikanci u Bernu pokušali su da ubede Cvinglija da se pridruži njihovom redu i moguće je da je primljen kao iskušenik.[7] Međutim, njegov otac i ujak nisu odobravali takav kurs i on je napustio Bern ne završivši studije latinskog jezika.[8] Upisao se na Bečki univerzitet u zimskom semestru 1498. godine, ali je, prema evidenciji univerziteta, isključen. Međutim, nije izvesno da je Cvingli zaista izbačen, jer se on ponovo upisao u letnjem semestru 1500. godine; njegove aktivnosti 1499. su nepoznate.[9] Cvingli je nastavio studije u Beču do 1502. godine, nakon čega je prešao na Univerzitet u Bazelu gde je 1506. godine magistrirao umetnost.[10]

Cvingli je zaređen u Konstancu, sedištu lokalne biskupije, a svoju prvu misu obavio je u svom rodnom gradu, Vildhausu, 29. septembra 1506. Kao mladi sveštenik studirao je malo teologije, ali se to tada nije smatralo neobičnim. Njegovo prvo crkveno mesto bilo je pastirstvo grada Glarusa, gde je ostao deset godina. U Glarusu, čiji su vojnici korišteni kao plaćenici po Evropi, Cvingli se uključio u politiku. Švajcarska konfederacija bila je umešana u razne kampanje sa susedima: Francuzima, Habsburgovcima i Papskom državom. Cvingli se čvrsto postavio na stranu Rimske stolice. Zauzvrat, papa Julije II počastio je Cvinglija tako što mu je obezbedio godišnju penziju. On je preuzeo ulogu kapelana u nekoliko kampanja u Italiji, uključujući bitku kod Novare 1513. Međutim, odlučujući poraz Švajcaraca u bici kod Marinjana izazvao je promenu raspoloženja u Glarusu u korist Francuza, a ne pape. Cvingli, papski partizan, našao se u teškom položaju i odlučio je da se povuče u Ajnzideln u kantonu Švic. Do tada se već uverio da je plaćenička služba nemoralna i da je švajcarsko jedinstvo neophodno za bilo koja buduća dostignuća. Neki od njegovih najstarijih sačuvanih spisa, poput Vola (1510) i Labirinta (1516), napali su sistem plaćenika koristeći alegoriju i satiru. Njegovi zemljaci su predstavljeni kao vrli ljudi unutar francuskog, carskog i papskog trougla.[11] Cvingli je ostao u Ajnzidelnu dve godine tokom kojih se potpuno povukao iz politike u korist crkvenih aktivnosti i ličnih studija.[12][13]

Cvinglijevo vreme kao paroha u Glarusu i Ajnzidelnu karakteriše unutrašnji rast i razvoj. On je usavršio svoj grčki jezik i počeo je da proučava hebrejski. Njegova biblioteka sadržavala je preko trista svezaka iz kojih je mogao da se oslanja na klasična, patristička i skolastička dela. On je razmenjivao je skolastička pisma sa krugom švajcarskih humanista i počeo da proučava Erazmijeve spise. Cvingli je iskoristio priliku da ga upozna dok je Erazmus boravio u Bazelu između avgusta 1514. i maja 1516. Cvinglijevo okretanje relativnom pacifizmu i njegov fokus na propovedanje mogu se pratiti do uticaja Erazmija.[14]

Krajem 1518. mesto Leutpriestertum (narodnog sveštenika) Grosminstera u Cirihu je upražnjeno. Kanonici fondacije koja je upravljala Grosminsterom prepoznali su Cvinglijevu reputaciju kao dobrog propovednika i pisca. Njegova veza sa humanistima bila je odlučujući faktor, jer je nekoliko kanona bilo naklonjeno Erazmijevoj reformi. Osim toga, njegovo protivljenje Francuzima i plaćeničkoj službi pozdravili su političari iz Ciriha. Kanoni su 11. decembra 1518. izabrali Cvinglija za sveštenika, a 27. decembra trajno se preselio u Cirih.[15][16]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Ulrich Zwingli”. Christian History | Learn the History of Christianity & the Church (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-29. 
  2. ^ „Huldrych Zwingli | Biography, Reforms, Theology, & Legacy”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-29. 
  3. ^ a b „Ulrich Zwingli (1484-1531)”. Musée protestant. Pristupljeno 2021-01-29. 
  4. ^ „Zwingli United Church of Christ about Ulrich Zwingli”. www.zwingli.org. Pristupljeno 2021-01-29. 
  5. ^ Potter 1976, str. 6
  6. ^ „Katharina von Zimmern”. frauen-und-reformation.de. Arhivirano iz originala 31. 3. 2016. g. Pristupljeno 25. 10. 2014. 
  7. ^ Gäbler 1986, str. 24; Potter 1976, str. 9 Potter mentions this possibility. Gäbler states that Zwingli did not refute later claims by opponents that he had been a monk in Bern.
  8. ^ Gäbler 1986, str. 24; Potter 1976, str. 9
  9. ^ Gäbler 1986, str. 25. The word exclusus (expelled) was added to his matriculation entry. Gäbler notes that without a date and reason, it does not conform to what was customary at the time.
  10. ^ Gäbler 1986, str. 26
  11. ^ Stephens 1986, str. 8; Potter 1976, str. 35, 37
  12. ^ Gäbler 1986, str. 29–33
  13. ^ Potter 1976, str. 22–40
  14. ^ Gäbler 1986, str. 33–41
  15. ^ Gäbler 1986, str. 43–44
  16. ^ Potter 1976, str. 45–46

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Ulrih Cvingli na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Улрих_Цвингли&oldid=27554433”