Um Kultum

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Um Kultum
Um Kultum
Puno imeFatma Ebrahim Elbeltagi
Datum rođenja(1898-12-31)31. decembar 1898.
Mesto rođenjaEs Sinbivalejn, Otomanska imperija
Datum smrti3. februar 1975.(1975-02-03) (76 god.)
Mesto smrtiKairo, Egipat
SupružnikHassan Alhifnawy

Um Kultum (arap. أم كلثوم; Es Sinbivalejn, 31. decembar 1898 — Kairo, 3. februar 1975),[1] rođena kao Fatma Ebrahim Elbeltagi,[2][3] bila je egipatska pevačica, glumica i tekstopisac. Um Kultum se smatra u arapskom svetu jednom od najpoznatijih i najslavnijih pevačica 20. veka, a postigla je i svetsku slavu. Dodeljena joj je počasna titula Kavkab al-Šark (كوكب الشرق, „zvezda Istoka”).[4] Um Kultum bila je poznata po svojim pevačkim sposobnostima i jedinstvenom stilu. Prodala je preko 80 miliona gramofonskih ploča širom sveta, što ju je učinilo jednom od najprodavanijih pevača svih vremena sa Bliskog istoka. Smatra se nacionalnom ikonom u rodnom Egiptu, a nazvana je „glasom Egipta”[5] i „četvrtom egipatskom piramidom”.[6][7]

Um Kultum bila poznata po svojim vokalnim sposobnostima i jedinstvenom stilu. Prodala je preko 80 miliona ploča širom sveta, što je čini jednom od najprodavanijih bliskoistočnih pevačica svih vremena.[8]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Um Kultum sa njenim ocem Ibrahimom El Beltagijem.

Rane godine[uredi | uredi izvor]

Um Kultum je rođena u selu Tamaj-az-Zahajra koje pripada gradu Senbelavein u Ad Dakahlijah provinciji na severu Egipta. Naučila je da peva slušajući oca kako podučava pevanju njenog starijeg brata Halida. Još kao devojčica pokazivala je izuzetan pevački talenat. Njen otac, seoski imam, naučio ju je da čita Kuran i prema njenim rečima napamet je znala (Hafiz) sve ajete iz ovog religioznog teksta. Sa dvanaest godina, preobučena u dečaka, počela je da nastupa na zabavama u okolnim mestima. Kada je imala šesnaest godina, njen talenat primetio je lokalni poznati pevač Mohamed Abo Al-Ela, koji ju je naučio starom klasičnom arapskom pevačkom repertoaru. Nekoliko godina kasnije upoznala je poznatog kompozitora i instrumentalistu na udu Zakariju Ahmeda, koji ju je pozvao da dođe u Kairo.

Iako je imala nekoliko poseta Kairu početkom 1920-ih, čekala je do 1923. godine pre nego što se trajno preselila tamo. Nekoliko puta je bila pozvana u kuću Amin Beh Al Mahdija, koji ju je naučio da svira ud, vrstu lutnje. Razvila je blisku vezu sa Ravheja Al-Mahdi, Aminovom kćerkom, i postala joj najbliži prijatelj. Um Kultum je čak prisustvovala svadbi Ravhejine kćeri, mada je ona obično radije izbegavala pojavljivanje u javnosti.

Amin Al Mahdi ju je upoznao sa kulturnim krugovima u Kairu, gde je pažljivo izbegavala privlačnosti boemskog života kakvog je uživala tadašnja elita. Tokom celog života isticala je ponos zbog svog porekla i konzervativnog odgoja, koji će joj umnogome pomoći da postane miljenica egipatskog naroda.

Godine 1925. upoznala je Ahmeda Ramija koji je za nju vremenom napisao 137 pesama. On ju je upoznao sa francuskom književnošću, kojoj se divio od svojih studija na Sorboni u Parizu i na kraju je postao njen glavni mentor u arapskoj književnosti i književnoj analizi. Malo kasnije, upoznata je s poznatim virtuozom na udu i kompozitorom Mohamedom El Kasabgijem, koji ju je uveo u Palatu arapskog teatra, gde je doživela svoj prvi pravi javni uspeh. Godine 1932. njezina slava kao pevačice povećala se prodajom ploča, nakon čega je krenula na veliku koncertnu turneju po Bliskom istoku i severnoj Africi, nastupajući u istaknutim arapskim glavnim gradovima kao što su: Damask, Bejrut, Tripoli, Rabat i Tunis.

Profesionalna karijera[uredi | uredi izvor]

Amin Al Mahdi upoznao ju je sa kulturnim krugovima u Kairu, gde je pažljivo izbegavala da podlegne atrakcijama boemskog životnog života i, zaista, tokom svog života isticala je ponos zbog svog skromnog porekla i podržavanja konzervativnih vrednosti. Do 1926. godine ostavila je Odeon ploče za Gramofon rekords koji su joj plaćali oko duplo više po ploči, te čak i dodatni godišnji prihod od 10.000$.[9] Ona je takođe održavala pažljivo oblikovanu javnu sliku, što joj je nesumnjivo dodalo privlačnost. U ovom trenutku svoje karijere, Um Kultum se upoznala sa poznatim pesnikom Ahmadom Ramijem, koji je za nju napisao 137 pesama. Rami ju je takođe upoznao sa francuskom literaturom, kojoj se veoma divio tokom studija na Sorboni, u Parizu, i na kraju je postao njen glavni mentor arapske književnosti i književne analize.

Plakat kojim se oglašava koncert Um Kultum u Jerusalimu tokom mandatske Palestine dana 1. januara 1930

Um Kultum je 1934. pevala za nastup u emisiji Radio Kaira, državne stanice.[10] Od tada nadalje, četrdeset godina je nastupala na koncertu svakog prvog četvrtka u mesecu.[11] Tokom druge polovine 1930-ih, dve inicijative zapečatile su njen status najpopularnije i najpoznatije arapske pevačice. Nastupi u muzičkim filmovima i direktni prenosi njenih koncerata koji su se izvodili prvog četvrtka svakog meseca. Njen uticaj je rastao i širio se van umetničke scene: vladajuća kraljevska porodica tražila je privatne koncerte i čak prisustvovala njenim javnim nastupima.

Godine 1944, egipatski kralj Faruk I odlikovao ju je ordenima najvišeg nivoa (nišan el kamal),[4] odlikovanjem rezervisanim isključivo za članove kraljevske porodice i političare. Uprkos ovom priznanju, kraljevska porodica se rigidno usprotivila njenom potencijalnom braku sa kraljevim ujakom, odbijanje koje je duboko povredilo njen ponos i navelo je da se distancira od kraljevske porodice i prihvati niže ciljeve, kao što je njen odgovor na zahtev egipatske legije zarobljene u džepu Faluje tokom Arapsko-izraelskog rata 1948. da otpeva određenu pesmu. Među vojnicima koji su bili zarobljeni bile su i ličnosti koje će voditi nenasilnu revoluciju 23. jula 1952, istaknuti Gamal Abdel Naser, koji je verovatno bio ljubitelj Um Kultum i koji će kasnije postati predsednik Egipta.

Po okončanju revolucije, egipatski ceh muzičara čiji je član postala (a na kraju i predsednica) odbio ju je, jer je pevala za tada svrgnutog kralja Faruka od Egipta. Kada je Naser otkrio da su njene pesme zabranjene za emitovanje na radiju, navodno je rekao nešto poput „Šta su oni, ludi? Da li žele da se Egipat okrene protiv nas?“[12] Pretpostavlja se da je upravo njegova naklonost učinila muzički ceh je ponovo prihvati; mada je neizvesno da li se to zapravo dogodilo.

Um Kultum je bila posvećeni egipatski rodoljub još od vremena kralja Faruka. Neki tvrde da je popularnost Um Kultum pomogla Naserovoj političkoj agendi. Na primer, Naserovi govori i druge vladine poruke često su emitovani odmah nakon mesečnih radijskih koncerata Um Kultum. Pevala je mnoge pesme u znak podrške Naseru, sa kojim je razvila blisko prijateljstvo. Jedna od njenih pesama povezanih sa Naserom - „Valahi Zaman, Ja Silahi“ („Prošlo je već dugo vremena, o oružje moje“) - usvojena je kao egipatska himna od 1960. do 1979. godine, kada ju je predsednik Sadat opozvao zbog mirovnih pregovora sa Izraelom i zamenio je manje militantnom „Biladi, Biladi, Biladi“, koja je i danas himna Egipta.[13][14]

Um Kultum je takođe bila poznata po svom kontinuiranom doprinosu radovima koji podržavaju egipatske vojne napore.[4] Do 1972. godine, tokom oko pola veka, ona je održavala bar jedan mesečni koncert.[15] Um Kultumljeni mesečni koncerti su održavani prvog četvrtka u mesecu i bili su poznati po njihovoj sposobnosti da raščiste ulice nekih od najmnogoljudnijih svetskih gradova dok su ljudi žurili kući da ih slušaju.[16][15]

Slava[uredi | uredi izvor]

Do 1948, njena slava je dosegla do Gamal Abdel Nasera, koji će kasnije postati egipatski predsednik. Par meseci nakon revolucije, udruženje egipatskih muzičara je zabranilo Um Kultum da nastupa zbog veza sa svrgnutim kraljem. Međutim, kada je Naser saznao da joj je onemogućen rad, navodno je rekao: "Ko su oni? Jesu li ludi? Žele da okrenu Egipat protiv mene?". Nakon njegove intervencije, Kultum je ponovo primljena u udruženje.

Um Kultum je, kao patriota, snažno podržavala Naserove pan-Arapske ideje. Svakog prvog utorka u mesecu, Kultum je održavala čuvene koncerte preko državnog radija koji su bili toliko popularni da su ulice u Kairu, Damasku i Bejrutu bile poptpono puste, jer su svi bili pored radio prijamnika. Nakon svakog koncerta, Naser je držao govore. Njihova veza doprinela je njenoj fenomenalnoj popularnosti širom arapskog sveta.

Njene pesme su uglavnom pevale o univerzalnoj temi ljubavi, nostalgiji i gubitku. Nastupi su trajali po 40 minuta, a ponekad i satima. Njen tipičan koncert dadržao se od samo jedne pesme koja je podsećala na zapadnu operu sa dugim vokalnim pasažima i kratkim orkestralnim interludijima.

Dužina pesama na nastupima nije bila određena, nego je zavisila od jačine emotivne veze između pevačice i publike. Njena najčešča tehnika bilo je ponavljanje jedne jedine rečenice, lagano podižući emotivni naboj i intenzitet svaki put. Ova snažna i visoko personalizirana kreativna veza s publikom je neosporno jedan od razloga fenomenalne slave Um Kultum kao umetnice.

Glumačka karijera i brak[uredi | uredi izvor]

Paralelno sa pevačkom karijerom, Um Kultum se okušala kao glumica. Međutim, brzo je odustala zbog nemogućnosti da ostvari personalnu i emotivnu vezu koju je imala sa publikom uživo. Godine 1953, udala se za lekara Hasen El Hafnaouni, vodeći brigu da u predbračni ugovor unese klauzulu koja bi joj omogućila raskid braka. Par nije imao dece, i ubrzo su se pojavile špekulacije da je brak služio kao paravan za njene homoseksualne skolonosti. Međutim, Kultum je imala prisnu vezu sa nećakom kralja Faruka 40-ih godina i, navodno, je bila duboko nesretna zbog kraljeve zabrane venčanja koje su planirali.

Smrt[uredi | uredi izvor]

Godine 1967. lekari su otkrili da Um Kultum boluje od uznapredovalog nefristisa. Poslednji koncert je održala u Palati Nila, 1972 godine. Nalazi su pokazivali da je njena bolest neizlečiva. Uz pomoć egipatske vlade, preselila je u Sjedinjene Američke Države gde joj je pružena najbolja medicinaska njega, ali 1975. kada je bila u poseti Egiptu je hospitalizovana. Um Kultum je umrla 3. februara 1975 u Kairu.

Njenoj dženazi je prisustvalo preko 4 miliona ljudi, što je jedan od najvećih skupova u istoriji. Gomila je preuzela kontrolu nad isplaniranom ceromonjiom i nosila tabut do džamije za koju su smatrali da joj je bila najdraža.

Um Kultum je ostavila snažan utisak na kasnije muzičare. U celom svetu.

Sećanje[uredi | uredi izvor]

Ona je opširno je navedena u tekstovima centralne balade „Omar Šarifa“ u mjuziklu Poseta benda.[17]

U januaru 2019. na festivalu Zima u Tantorskom festivalu u Al-Uli su po prvi put su izveli koncert uživo sa njom „prikazanom kao hologram uz pratnju orkestra i obučenom u cvetnu dugu haljinu poput onih koje je nosila prilikom svog debija u 1920-ih.“[18] Hologramske koncerte sa njom organizovali su i egipatski ministar kulture Inas Abde-Dajem u Kairu i Dubajskoj operi.[4]

Izabrana diskografija[uredi | uredi izvor]

  • Aghadan alqak ("Shall I see you tomorrow?") (Maqam Ajam) (1971)
  • Ana Fi Entezarak ("I am waiting for you") (1943)
  • Alf Leila wa Leila ("One thousand and one nights") (Maqam Farahfaza) (1969)
  • Arouh li Meen or Arooh Lemeen ("Whom should I go to") (Maqam Rast) (1958)
  • Al Atlal[19] ("The Ruins") (Maqam Rahat Alarwah) (1966)
  • Amal Hayati"; Sono ("Hope of my life") (Maqam Ajam) (1965)
  • Ansak Ya Salam ("Forget you? Come on!") (1961) (Maqam Rast)
  • Aqbal al-layl ("Night has arrived") (1969)
  • Araka asiya al-dam ("I see you refusing to cry") (1964)
  • 'Awwidt 'ayni ("I accustomed my eyes") (1957) (Maqam Kurd)
  • Baeed Anak ("Away From You") (Maqam Bayati) (1965)
  • Betfaker fi Meen ("Who are you thinking of?") (Maqam Bayati) (1963)
  • Dalili Ehtar ("I am lost") (1955) (Maqam Kurd)
  • Dhikrayatun (Qessat Hobbi or the story of my love or memories) (1955)
  • El Hobb Kolloh[20] ("All the love") (Maqam Rast) (1971)
  • Ental Hobb ("You are the love") (Maqam Nahwand) (1965)
  • Es'al Rouhak ("Ask yourself") (Maqam Hijaz Kar) (1970)
  • Fakarouni ("They reminded me") (Maqam Rast) (1966)
  • Fit al-ma' ad ("It is too late" or "The rendez-vous is over") Sono Cairo (Maqam Sika) (1967)
  • Gharib' Ala Bab erraja ("Stranger at the door of hope") (1955)
  • Ghulubt asalih ("Tired of forgiving") (1946)
  • Hadeeth el Rouh ("The talk of the soul") (Maqam Rahat Alarwah) (1967)
  • Hagartek or Hajartak ("I left you") EMI (1959)
  • Hasibak lil-zaman ("I will leave you to time") (1962)
  • Hathehe Laylati ("This is my night") (Maqam Bayati) (1968)
  • Hayart Albi Ma'ak ("You confused my heart") (Maqam Nahwand) (1961)
  • Hakam 'alayna al-haw'a ("Love has ordered me") (1973)
  • Hobb Eih[21] ("Which love") (Maqam Bayati) (1960)
  • Howwa Sahih El-Hawa Ghallab ("Is love really stronger?") (1960) (Maqam Saba)
  • Inta Omri – Sono ("You are the love of my life") (Maqam Kurd) (1964)
  • Kull al-ahabbah ("All the friends") (1941)
  • La Diva – CD, EMI Arabia, 1998
  • La Diva II – CD, EMI Arabia, 1998
  • La Diva III – CD, EMI Arabia, 1998
  • La Diva IV – CD, EMI Arabia, 1998
  • La Diva V – CD, EMI Arabia, 1998
  • Leilet Hobb ("A night of love") (1973) (Maqam Nahawand)
  • Lel Sabr Hedod ("Patience has limits") (Maqam Sika) (1964)
  • Lessa Faker ("You still remember") (Maqam Ajam) (1960)
  • Men Agl Aynayk ("For your eyes") (1972)
  • Othkorene ("Remember me") (1939)
  • Raq il Habeeb ("My beloved tendered back") (1941)
  • Retrospective – Artists Arabes Associes
  • Rihab al-huda (al-Thulathiyah al-Muqaddisah) ("The paths to repentance or the holy trinity") (1972)
  • Rubaiyat Al-Khayyam ("Quatrains of Omar Khayyám") (Maqam Rast) (1950)
  • Sirat el Houb ("Tale of love") (Maqam Sika) (1964)
  • Toof we Shoof ("Wander and wonder") (1963)
  • The Classics – CD, EMI Arabia, 2001
  • Wi-darit il-ayyam ("And time passed by") (Maqam Nahwand) (1970)
  • Ya Karawan ("O plover") (1926)
  • Yali Kan Yashqiq Anini ("You who enjoyed my cries") (1949)
  • Ya Msaharny ("You that keeps me awake at night") (1972) (Maqam Rast)
  • Ya Zalemny ("You who were unjust to me") (1954) (Maqam Kurd)
  • Zalamna El Hob ("Love has been unjust to us") (1962)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Umm Kulthūm”. Encyclopædia Britannica. 2012. 
  2. ^ „Umm Kulthum Ibrahim”. 1. 7. 1997. 
  3. ^ „Umm Kulthum: An Outline of her Life”. almashriq.hiof.no. 
  4. ^ a b v g „Egypt's Umm Kulthum hologram concerts to take place at the Abdeen Palace on November 20,21”. EgyptToday. 2020-11-14. Pristupljeno 2021-02-04. 
  5. ^ Umm Kulthum: A Voice Like Egypt. 
  6. ^ „Umm Kulthoum, the fourth pyramid”. 2008. Arhivirano iz originala 6. 9. 2018. g. Pristupljeno 19. 3. 2020. 
  7. ^ Umm Kulthum, homage to Egypt's fourth pyramid 
  8. ^ „Oum Kalthoum, a star still shining bright”. france24.com. 
  9. ^ Danielson, Virginia (10 November 2008), p.54–55
  10. ^ „Umm Kulthum [Ibrāhīm Um Kalthum]”. In L. Root, Deane. Grove Music Online. Oxford Music Online. Oxford University Press. 
  11. ^ „'She exists out of time': Umm Kulthum, Arab music's eternal star”. the Guardian (na jeziku: engleski). 2020-02-28. Pristupljeno 2021-02-04. 
  12. ^ Umm Kulthum: A Voice Like Egypt. Dir. Michal Goldman. Narr. Omar Sharif. Arab Film Distribution, 1996.
  13. ^ Danielson, Virginia (10. 11. 2008). "The Voice of Egypt": Umm Kulthum, Arabic Song, and Egyptian Society in the Twentieth Century. University of Chicago Press. ISBN 978-0226136080 — preko Google Books. 
  14. ^ „Umm Kulthum – Egyptian musician – Britannica.com”. 5. 6. 2016. Arhivirano iz originala 5. 6. 2016. g. 
  15. ^ a b „Egyptians Throng Funeral of Um Kalthoum, the Arabs' Acclaimed Singer (Published 1975)”. The New York Times (na jeziku: engleski). 1975-02-06. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2021-02-04. 
  16. ^ „Umm Kulthum: 'The Lady' Of Cairo”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  17. ^ Kircher, Madison Malone (2018-05-31). „How Broadway's Tiny Musical Made Its Big Song”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  18. ^ „Umm Kulthum returns virtually for Tantora show in Al-Ula”. Arab News (na jeziku: engleski). 2019-01-27. Pristupljeno 2021-02-04. 
  19. ^ „El Atlal الأطلال The Ruins”. Arabic Song Lyrics. 19. 8. 2010. Arhivirano iz originala 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 
  20. ^ „El Hob Kollo الحب كله All the love”. Arabic Song Lyrics. 19. 8. 2010. Arhivirano iz originala 14. 12. 2012. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 
  21. ^ „Hob Eih حب ايه What love?”. Arabic Song Lyrics. 19. 8. 2010. Arhivirano iz originala 25. 4. 2012. g. Pristupljeno 8. 9. 2012. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Um Kultum na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ум_Култум&oldid=27556109”