Univerzitet u Bolonji

Koordinate: 44° 29′ 38″ N 11° 20′ 34″ E / 44.49389° S; 11.34278° I / 44.49389; 11.34278
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Univerzitet u Bolonji
Università di Bologna
Grb
lat. Universitas Bononiensis
MotoPetrus ubique pater legum Bononia mater[1]
Tipdržavni
Osnivanje1088. god.; pre 936 godina (1088)
RektorFrancesco Ubertini
DirektorMarco Degli Esposti
Broj zaposlenih2.965[2]
Akademsko osoblje2.917[2]
Broj studenata90.291[2]
Preddiplomci52.787
Postdiplomci29.576
Broj fakulteta23
LokacijaBolonja, Italija
44° 29′ 38″ N 11° 20′ 34″ E / 44.49389° S; 11.34278° I / 44.49389; 11.34278
Kampusurban (univerzitetski grad)
Boje  crvena
AfilijacijeCoimbra Group,
Utrecht Network,
UNIMED
Veb-sajtwww.unibo.it

Univerzitet u Bolonji (ital. Università di Bologna, UNIBO, lat. Universitas Bononiensis) je najstariji univerzitet u svetu koji je još uvek aktivan.[3] Škola pravnih nauka u Bolonji postojala još od XI veka; istoričari se slažu da je godina osnivanja 1088.[4] Osnivač ovog univerziteta bio je učitelj prava Irnerijo, koji je umro 1125. Univerzitet je dobio povelju cara Fridriha I Barbarose 1158. Prvi statut potiče iz 1317. Univerzitet okuplja 23 fakulteta na kojima studira skoro 100 hiljada studenata. Po veličini je treći univerzitet u Italiji. Predavanja se, pored Bolonje, održavaju u Ređo Emiliji i Imoli, i još 4 kampusa: Ravena, Forli, Ćezena i Rimini. U sastavu univerziteta su još Škola za izuzetnost u studiranju (scuola per l'eccellenza negli studi), Visoki koledž i inostrano odeljenje u Buenos Ajresu.

Anatomski amfiteatar Univerziteta u Bolonji iz 1637.

Pri njegovom osnivanju, reč universitas je prvi put skovana.[5][6][7] Sa preko 90.000 studenata, to je drugi po veličini univerzitet u Italiji posle La Sapijence u Rimu.[8]

To je bilo prvo mesto studiranja koje je koristilo termin universitas za korporacije studenata i nastavnika, što je definisalo instituciju (posebno njen pravni fakultet) koja se nalazi u Bolonji. Amblem univerziteta nosi moto, Alma Mater Studiorum („Hranljiva majka studija“), a potiče iz 1088. godine.[9] Ova ustanova ima kampuse u Čezeni, Forliju, Raveni i Riminiju i ogranak u inostranstvu u Buenos Ajresu, Argentina.[10] Takođe ima školu izvrsnosti pod nazivom Collegio Superiore di Bologna. Pridruženi izdavač Univerziteta u Bolonji je Bononija univerzitetksa štampa. Na univerzitetu je studirala prva žena koja je stekla univerzitetsku diplomu i predavala na univerzitetu, Betisija Gocadini, i prva žena koja je stekla i doktorat nauka i plaćenu poziciju univerzitetskog profesora, Laura Basi.

To je jedan od najprestižnijih univerziteta u Italiji i obično se svrstava među najbolje univerzitete u Italiji i svetu. Posebno je poznat po studijama prava, medicine i prirodnih nauka.[11][12] Univerzitet u Bolonji je imao centralnu ulogu u nauci tokom italijanske renesanse, gde je bio smešten i obrazovan Nikola Kopernik, kao i brojni drugi renesansni matematičari.[13]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Ulazak studenata u Natio Germanica Bononiae, „naciju” nemačkih studenata u Bolonji; minijatura iz 1497.

Datum osnivanja Univerziteta u Bolonji je neizvestan, ali većina izveštaja veruje da je to 1088. godina.[14] Univerzitet je dobio povelju (Authentica habita) od strane cara Svetog rimskog carstva Fridriha I Barbarose 1158. godine, ali je u 19. veku, komitet istoričara predvođen Đozue Kardučijem, pronašao je univerzitet bio osnovan do 1088. godine, što ga učinilo najstarijim kontinuirano delujućim univerzitet u svetu.[15][16][17] Međutim, razvoj institucije u Bolonji u univerzitet je bio postepen proces. Pol Grendler piše da „nije verovatno da je postojalo dovoljno nastave i organizacije da zaslužuju termin univerziteta pre 1150-ih, i da se to možda nije dogodilo pre 1180-ih.”[18]

Univerzitet je nastao oko društava za uzajamnu pomoć (poznatih kao universitates scholarium) stranih studenata zvanih „nacije“ (kako su grupisani po nacionalnosti) radi zaštite od gradskih zakona koji su nametali kolektivne kazne strancima za zločine i dugove njihovih sunarodnika. Ovi studenti su zatim angažovali naučnike iz već postojećih gradskih laičkih i crkvenih škola da im predaju predmete kao što su slobodne umetnosti, notarsko pravo, teologija i ars dictaminis (prepisivanje).[19]

Univerzitetska biblioteka u Bolonji

Univerzitet je istorijski poznat po predavanju kanonskog i građanskog prava;[20] zaista, osnovan je velikim delom sa ciljem proučavanja pandekta,[21] centralnog teksta u rimskom pravu, koji je ponovo otkriven u Italiji 1070. godine, i univerzitet je imao centralnu ulogu u razvoju srednjovekovnog rimskog prava.[22] Do modernih vremena, jedina diploma koja se davala na tom univerzitetu bila je doktorat.

Betisija Gocadini je diplomirala pravo 1237. godine, kao jedna od prvih žena u istoriji koja je stekla univerzitetsku diplomu.[23] Dve godine je predavala pravo od svog doma, a 1239. predavala je na univerzitetu, postavši prva žena u istoriji koja je predavala na univerzitetu.[24]

Laura Basi je rođena u prosperitetnoj porodici u Bolonji i školovala se privatno od svoje pete godine.[25] Basijino obrazovanje i intelekt primetio je Prospero Lorencini Lambertini, koji je 1731. postao nadbiskup Bolonje (kasnije papa Benedikt XIV). Lambertini je postao zvanični pokrovitelj Basijeve. On je organizovao javnu debatu između Laure i četiri profesora sa Univerziteta u Bolonji 17. aprila 1732. godine.[26] Godine 1732, Laura, stara dvadeset godina, javno je odbranila svojih četrdeset i devet teza o Philosophica Studia[27] u Sala degli Anziani u gradskoj skupštini. Univerzitet u Bolonji joj je 12. maja dodelio zvanje doktora.[28] Ona je postala prva žena koja je doktorirala nauke i druga žena na svetu koja je doktorirala filozofiju posle Elene Kornaro Piskopije 1678, pedeset četiri godine ranije. Do tada je bila popularno poznata kao Bolonjska Minerva.[29][25] Senat i Univerzitet u Bolonji su 29. oktobra 1732. odobrili Basijinu kandidaturu, a u decembru je imenovana za profesora prirodne filozofije da predaje fiziku.[30][31] Ona je postala je prva plaćena žena predavač na svetu,[32] čime je započela svoju akademsku karijeru. Bila je i prva žena članica bilo koje naučne ustanove, kada je 1732. godine izabrana u Akademiju nauka Instituta u Bolonji.[33][34] Laura je postala najvažniji popularizator Njutnove mehanike u Italiji.[35]

Godine 1971, Grišas Benedeto Marzulo zajedno sa Umbertom Ekom, Renatom Barilijem, i Adeliom Fererom osnovao u okviru Fakulteta književnosti i umetnosti DAMS (akronim od discipline delle arti, della musica e dello spettacolo, „Diciplina umetnosti, muzike i izvođenja“). Bio je to kurs prvog stepena ovog tipa koji je otvoren u Italiji. Između 26. decembra 1982. i 29. novembra 1983. dogodila su se DAMS ubistva (na italijanskom: Delitti del DAMS), koja su se odnosila na četiri žrtve koje su bile studenti ili profesori DAMS-a: Anđelo Fabri (briljantan učenik Umberta Eka), Livijana Rosi, plesačica Frančeska Alinovi (koja je izbodena 47 puta) i Leonarda Polvani.[36][37]

Fakulteti[uredi | uredi izvor]

u Bolonji[uredi | uredi izvor]

u Ćezeni[uredi | uredi izvor]

u Forliju[uredi | uredi izvor]

u Raveni[uredi | uredi izvor]

u Riminiju[uredi | uredi izvor]

Poznati studenti[uredi | uredi izvor]

Poznati profesori[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Charters of foundation and early documents of the universities of the Coimbra Group, Hermans, Jos. M. M. ISBN 90-5867-474-6.
  2. ^ a b v "The University today: numbers and innovation"
  3. ^ Brown in Italy Brown University Retrieved 2010-1-6
  4. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 161. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ Top Universities Arhivirano 17 januar 2009 na sajtu Wayback Machine World University Rankings Retrieved 6 January 2010
  6. ^ Hunt Janin: "The university in medieval life, 1179–1499", McFarland. 2008. ISBN 0-7864-3462-7. str. 55f.
  7. ^ de Ridder-Symoens, Hilde: A History of the University in Europe: Volume 1, Universities in the Middle Ages, Cambridge University Press. Ridder-Symoens, Hilde de (1992). A History of the University in Europe: Volume 1, Universities in the Middle Ages. Cambridge University Press. str. 47—55. ISBN 0-521-36105-2. 
  8. ^ Gaston, Paul L. (2010). The Challenge of Bologna. Stylus. str. 18. ISBN 978-1-57922-366-3. Pristupljeno 7. 7. 2016. 
  9. ^ „Schools”. University of Bologna. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  10. ^ „Campuses and Structures”. University of Bologna. Pristupljeno 22. 12. 2015. 
  11. ^ Dieci volte prima: l’Università di Bologna ancora al top in Italia tra i mega atenei.
  12. ^ „Europe - Ranking Web of Universities”. www.webometrics.info. 
  13. ^ „Nicolaus Copernicus | Biography, Facts, Nationality, Discoveries, Accomplishments, & Theory | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-23. 
  14. ^ [1] - Università di Bologna
  15. ^ Top Universities Arhivirano 2008-01-15 na sajtu Wayback Machine World University Rankings Retrieved 2010-1-6
  16. ^ Our History - Università di Bologna
  17. ^ Gaston, Paul L. (2012). The Challenge of Bologna: What United States Higher Education Has to Learn from Europe, and Why It Matters That We Learn It. Stylus Publishing, LLC. str. 18. ISBN 978-1-57922-502-5. 
  18. ^ Paul F. Grendler, The Universities of the Italian Renaissance (JHU Press, 2002), 6.
  19. ^ David A. Lines, “The University and the City: Cultural Interactions”, in A Companion to Medieval and Renaissance Bologna, ed. Sarah Rubin Blanshei (Leiden: Brill, 2017), 437–8.
  20. ^ „University of Bologna | History & Development”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 2017-08-21. 
  21. ^ Berman, Law and Revolution, ch. 3; Stein, Roman Law in European History, part 3.
  22. ^ See Corpus Juris Civilis: Recovery in the West
  23. ^ Murphy, Caroline P. (1999). „'In praise of the ladies of Bologna': the image and identity of the sixteenth-century Bolognese female patriciate”. Renaissance Studies. 13 (4): 440—454. ISSN 0269-1213. JSTOR 24412719. PMID 22106487. S2CID 35152874. doi:10.1111/j.1477-4658.1999.tb00090.x. 
  24. ^ Bonafede, Carolina (1845). Cenni biografici e ritratti d'insigni donne bolognesi: raccolti dagli storici più accreditati (na jeziku: italijanski). Sassi. 
  25. ^ a b Laura Bassi at Encyclopedia.com
  26. ^ „Laura Bassi (1711 - 1778)”. mathshistory.st-andrews.ac.uk. Pristupljeno 2020-05-20. 
  27. ^ „Women In The History Of Philosophy”. www.encyclopedia.com. 2020. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  28. ^ Elena, Alberto (1991). „"In lode della filosofessa di Bologna": An Introduction to Laura Bassi”. Isis (na jeziku: engleski). 82 (3): 510—518. S2CID 144763731. doi:10.1086/355839. 
  29. ^ Frize, Monique (2013), „Famous Women in Science in Laura Bassi's Epoch”, Laura Bassi and Science in 18th Century Europe (na jeziku: engleski), Springer Berlin Heidelberg, str. 137—162, ISBN 978-3-642-38684-8, doi:10.1007/978-3-642-38685-5_10 
  30. ^ Monique Frize, Laura Bassi and Science in 18th Century Europe: The Extraordinary Life and Role of Italy's Pioneering Female Professor, Springer, p. 174.
  31. ^ Findlen, Paula (2013-08-29). „Laura Bassi and the city of learning”. Physics World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-20. 
  32. ^ Frize, Monique (2013). „Epilogue”. Laura Bassi and Science in 18th Century Europe (na jeziku: engleski). Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. str. 173—181. ISBN 978-3-642-38684-8. doi:10.1007/978-3-642-38685-5. 
  33. ^ „Laura Bassi | Italian scientist”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-30. 
  34. ^ „Laura BASSI”. scientificwomen.net. Pristupljeno 2020-08-30. 
  35. ^ Findlen, Paula (1993). „Science as a career in Enlightenment Italy: The strategies of Laura Bassi”. Isis (na jeziku: engleski). 84 (3): 441—469. JSTOR 235642. S2CID 144024298. doi:10.1086/356547. 
  36. ^ TG2 Dossier Storie (na jeziku: Italian). 3. 7. 2021. Pristupljeno 4. 7. 2021.  (at minute 9:00)
  37. ^ Lea Polvani e i delitti del DAMS. YouTube (na jeziku: Italian). Radio Caffè Criminale. Arhivirano iz originala 3. 2. 2021. g. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Univerzitet u Bolonji na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Болоњи&oldid=26212154”