Unija za Mediteran

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Unija za Mediteran
Logo Unije za Mediteran
Unija za Mediteran
  Države članice EU
  Ostale članice
  Suspendovane članice
  Posmatrači
Datum osnivanja13. jula 2008.
Tipmeđuvladina organizacija
SedišteBarselona,
Katalonija,
 Španija
Područje delovanjaMediteran
Članovi42 države
1 posmatrač
Službeni jeziciarapski, engleski, francuski
Generalni sekretarNaser Kamel,
 Egipat
Veb-sajtufmsecretariat.org

Unija za Mediteran (franc. Union pour la Méditerranée; prethodno: Mediteranska unija, franc. Union méditerranéenne) je zajednica koja predstavlja okvir za jačanje saradnje zemalja Evropske unije i zemalja koje izlaze na Sredozemno more. Osnivanje je predložio francuski predsednik Nikola Sarkozi, a ideja je sprovedena u delo u 14. jula 2008. godine kada je Unija osnovana.

Članovi[uredi | uredi izvor]

Zastave članica Unije za mir, smeštene u Kraljevskoj palati Pedralbes, u Barseloni (sedište Unije)

Članovi Unije Mediterana su:

Pored toga, Libija je država posmatrač.[3] Unija za Sredozemlje je izrazila želju da Libiji dodeli punopravno članstvo,[4] a Mohamed Abdelaziz, libijski ministar spoljnih poslova od januara 2013. do avgusta 2014. godine, jednom je izjavio da je njegova zemlja „otvorena“ za pridruživanje.[5] Arapska liga takođe učestvuje na sastancima Unije za mir.[note 1][6]

Zastava Država Stanovništvo
br. 		Teritorija
km² 		Izlaz na
Sredozemno
more
Austrija Austrija Austrija 8.356.707 83.871 ne
Albanija Albanija Albanija 3.600.523 28.748 da
Alžir Alžir Alžir 34.895.000 2.381.740 da
Belgija Belgija Belgija 10.414.336 30.528 ne
Bugarska Bugarska Bugarska 7.204.687 110.912 ne
Bosna i Hercegovina Bosna i Hercegovina Bosna i Hercegovina 4.448.500 51.197 da
Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo 61.113.205 244.820 da
Mađarska Mađarska Mađarska 10.019.000 93.030 ne
Nemačka Njemačka Nemačka 81.757.600 357.050 ne
Grčka Grčka Grčka 10.964.020 131.990 da
Danska Danska Danska 5.511.791 43.094 ne
Egipat Egipat Egipat 77.420.000 1.001.449 da
Izrael Izrael Izrael 7.515.000 20.770 da
Jordan Jordan Jordan 5.759.732 89.342 ne
Irska Irska Irska 4.339.000 70.273 ne
Španija Španija Španija 46.661.950 506.030 da
Italija Italija Italija 60.231.214 301.318 da
Kipar Kipar Kipar 793.963 9.251 da
Latvia Letonija Latvia 2.254.653 64.589 ne
Liban Liban Liban 3.925.502 10.452 da
Libija Libija Libija 6.365.563 1.759.540 da
Litvanija Litvanija Litvanija 3.366.357 65.303 ne
Luksemburg Luksemburg Luksemburg 439.539 2.586 ne
Mauritanija Mauritanija Mauritanija 3.069.000 1.030.700 ne
Malta Malta Malta 402.000 316 da
Maroko Maroko Maroko 33.241.259 446.550* da
Monako Monako Monako 32.671 195 da
Holandija Holandija Holandija 16.357.373 41.526 ne
Palestina Država Palestina Palestina 4.136.540 6.020 da
Poljska Poljska Poljska 38.138.000 312.683 ne
Portugalija Portugalija Portugalija 10.707.924 92.391 ne
Rumunija Rumunija Rumunija 21.498.616 238.391 ne
Sirija Sirija Sirija 19.405.000 185.180 da
Slovačka Slovačka Slovačka 5.394.837 49.037 ne
Slovenija Slovenija Slovenija 2.053.355 20.273 da
Tunis Tunis Tunis 10.383.577 163.610 da
Turska Turska Turska 72.500.000 783.562 da
Finska Finska Finska 5.340.093 338.145 ne
Francuska Francuska Francuska 65.447.374 674.843 da
Hrvatska Hrvatska Hrvatska 4.653.500 56.542 da
Crna Gora Crna Gora Crna Gora 678.177 13.812 da
Češka Češka Češka 10.403.100 78.866 ne
Švedska Švedska Švedska 9.263.872 449.964 ne
Estonija Estonija Estonija 1.324.904 45.226 ne

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kontekst[uredi | uredi izvor]

Prethodnik: Barselonski proces[uredi | uredi izvor]

Bivši francuski predsednik Žak Širak, jedan od osnivača Barselonskog procesa.

Evro-mediteransko partnerstvo, takođe poznato kao Barselonski proces, nastalo je 1995. godine kao rezultat Konferencije evro-mediteranskih ministara spoljnih poslova održane u Barseloni 27. i 28. novembra pod španskim predsedavanjem EU. Osnivački akt Partnerstva iz 1995. godine i Završna deklaracija Evro-mediteranske ministarske konferencije u Barseloni naziva se Deklaracija iz Barselone,[7] što se često koristi da se odnosi na sam proces.

Partnerstvo je kulminiralo nizom pokušaja evropskih zemalja da artikulišu svoje odnose sa severnoafričkim i bliskoistočnim susedima: globalnom mediteranskom politikom (1972–1992) i obnovljenom mediteranskom politikom (1992–1995).[8]

Havijer Solana je otvorio konferenciju rekavši da su okupljeni kako bi se ispravio „sukob civilizacija” i nesporazumi koji su postojali između njih i da je „bilo povoljno” što su se sastali na 900. godišnjicu Prvog krstaškog rata. On je konferenciju opisao kao proces za negovanje kulturnog i ekonomskog jedinstva u regionu Mediterana. Ugovor iz Barselone sačinilo je 27 prisutnih zemalja, a za diplomatski uspeh zaslužan je Solana, koji je predstavljao Španiju kao ministar spoljnih poslova tokom njenog predsedavanja Savetom Evropske unije.

Prema Deklaraciji iz Barselone iz 1995. godine, cilj inicijative je sažet kao: „pretvaranje mediteranskog basena u oblast dijaloga, razmene i saradnje koja garantuje mir, stabilnost i prosperitet.“[9] Deklaracija je utvrdila tri glavna cilja partnerstva, nazvana „korpe“ (tj. pramenovi ili aspekti):[10]

  1. Definisanje zajedničkog prostora mira i stabilnosti kroz jačanje političkog i bezbednosnog dijaloga (politička i bezbednosna korpa).
  2. Izgradnja zone zajedničkog prosperiteta kroz ekonomsko i finansijsko partnerstvo i postepeno uspostavljanje zone slobodne trgovine (ekonomska i finansijska korpa).
  3. Zbližavanje među narodima kroz društveno, kulturno i ljudsko partnerstvo koje ima za cilj podsticanje razumevanja među kulturama i razmene između civilnih društava (društvena, kulturna i ljudska korpa).

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ The Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs gathered at Marseilles in November 2008, agreed that the League of the Arab States "shall participate in all meetings at all levels" of the Union for the Mediterranean. Prior to this decision, the Arab League had been participating in Ministerial Meetings of the Euro-Mediterranean Partnership but was not allowed in the preparatory meetings.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „List of Member States of the Union for the Mediterranean - UfM”. 
  2. ^ „Memo”. European Commission. 2014-03-27. Pristupljeno 2016-02-13. 
  3. ^ „El Partenariado Euro-Mediterráneo: del Proceso de Barcelona a la Unión por el Mediterráneo” (na jeziku: španski). Ministerio de Asuntos Exteriores y de Cooperación. Arhivirano iz originala 25. 5. 2011. g. Pristupljeno 29. 10. 2010. 
  4. ^ Camilleri, Ivan (13. 9. 2011). „Med Union wants Libya as full member”. Times of Malta. Pristupljeno 6. 8. 2012. 
  5. ^ Abu Najm, Michel (2013-10-26). „Libyan FM on Border Security, Militias”. Asharq Al-Awsat. Arhivirano iz originala 01. 11. 2013. g. Pristupljeno 2013-11-05. 
  6. ^ Final Statement of the Marseille Meeting of the Euro-Mediterranean Ministers of Foreign Affairs (PDF). 3—4. 11. 2008. str. 1. 
  7. ^ „EUR-Lex - r15001 - EN - EUR-Lex”. eur-lex.europa.eu. 
  8. ^ Khader, Bichara (2009). Europa por el Mediterráneo. De Barcelona a Barcelona (1995–2009) (na jeziku: španski). Icaria. str. 23. ISBN 978-84-9888-107-3. 
  9. ^ Barcelona Declaration, adopted at the Euro-Mediterranean Conference (PDF). 27—28. 11. 1995. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 10. 2013. g. Pristupljeno 30. 10. 2010. 
  10. ^ Šandala, Braňo. „Barcelona Process: Political Background and Goals Časopis pro politiku a mezinárodní vztahy”. www.globalpolitics.cz (na jeziku: češki). Arhivirano iz originala 21. 09. 2021. g. Pristupljeno 2017-09-13. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Unija za Mediteran na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Унија_за_Медитеран&oldid=27391505”