Uran (mitologija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uran
Uran sa Gejom na mozaiku
Lični podaci
PrebivališteNebo
Porodica
PotomstvoTetija, Hronos, Reja, Teja, Hiperion, Temida, Okean, Mnemosina, Kej, Feba, Japet, Kiklopi i Hekatonhiri
RoditeljiGeja
PorodicaPont, Orea
Ekvivalenti
Rimski ekvivalentCelus

Uran (što znači "nebo" ili "raj") bio je primordijalni bog neba i otac Titana u grčkoj mitologiji. U Antičkoj Grčkoj literaturi, Uran ili otac Nebo je bio sin i muž Geje, majke Zemlje. Prema Hesiodovoj Teogoniji, Uran je nastao od same Geje, ali drugi izvori navede Etra kao njegovog oca.[1] Uran i Geja su bili roditelji prvoj generaciji Titana, i preci većine Grčkih bogova. U nekim mitovima on je sin noći, Nikte. Njegov ekvivalent u rimskoj mitologiji je Celus.[2][3][4] Elementalna Zemlja, Nebo i Stiks su možda bili udruženi, međutim, u svečanoj invokaciji u Homerovom epu.[5]

Porodica[uredi | uredi izvor]

Rodoslov[uredi | uredi izvor]

U Hesiodovoj Teogoniji (Postanak Bogova), Uran je dete Geje, boginje Zemlje.[6] Alkman i Kalimah su detaljno izložili da je Uranov otac bio Etar, bog nebeske svetlosti i gornjeg vazduha.[7] Dok je mitograf Apolodor, bez davanja bilo kakvih predaka, jednostavno rekao da je Uran bio „prvi koji je vladao svetom”.[8] Pod uticajem filozofa, Ciceron u svom delu De Natura Deorum (O Prirodi Bogova), tvrdi da je bio dete drevnih bogova Etra i Hemere, Vazduha i Dana. Prema Orfičkim himnama, Uran je bio sin Nikte, personifikacije noći.[9] Uran je bio brat Ponta, Boga mora.[10]

Potomci[uredi | uredi izvor]

Prema Hesiodovij Teogoniji, Uran se pario sa Gejom, i ona je rodila dvanaest Titana: Okean, Kej, Krij, Hiperion, Japet, Teja, Rea, Temida, Mnemosina, Feba, Tetija, Hron; Kiklope: Bront, Sterop, Argej; Hekatonhire ("Oni sa hiljadu ruku"): Brijarej, Kot, Gig.[11]

Dalje, prema Teogoniji, kada je Hron kastrirao Urana, iz Uranove krvi, koja se rasula po Zemlji, nastale su Erineje (Furije), Giganti, i Melijade. Takođe, prema Teogoniji, Hron je bacio isečene genitalije u more (Talasa), oko kojih se „bela pena širila” i „rasla” u boginju Afroditu,[12] iako prema Homeru, Afrodita je bila ćerka, Zevsa i Dione.[13]

Lista dece Urana i Geje[uredi | uredi izvor]

Titani Kiklopi Erineje 1 Giganti 1 Telhini Ostali
Okean Temida Argej Alekto Porfirion Palant Aktej Melijade1
Kej Tetija Bront Megera Alkionej Polibot Megalasije Kureti 1&2
Krij Feba Sterop Tisifona Efijalt Enceladus Ormen Etna[22]
Japet Mnemosina Hekatonhiri Starije Muze Eurita Hipolit Lik Aristeo[23]
Hiperion Rea Brijarej Mnema Klitije Gartion
Teja Hron Kot Meleta Mimant Agrij
Diona Gig Aoida Toant

Napomene:

1 Neki kažu da su rođeni od Uranove krvi kada ga je Hron kastrirao.

2 Kureti su rođeni od kišnice (Uranovo oplođivanje Geje).

Mit o stvaranju[uredi | uredi izvor]

Grčka mitologija[uredi | uredi izvor]

U Olimpijskom mitu o stvaranju, kako Hesiod kaže u Teogoniji[14] Uran je dolazio svake večeri da prekrije zemlju i da se pari sa Gejom, ali je mrzeo decu koju mu je rodila. Hesiod je nazvao njihovih prvih šest sinova i šest ćerki Titani, tri storukih giganta Hekatonhiri, i jednooke gigante Kiklopi.

Uran je zarobio Gejinu najmlađu decu u Tartar, duboko u Zemlju, gde su prouzrokovali bol Geji. Ona je napravila srp i zatražila od svojih sinova da kastriraju Urana. Jedino je Hron, najmalđi i najambiciozniji od svih Titana, bio voljan: on je iz zasede napao svog oca i kastrirao ga, bacajući isečene testise u more.

Kastracija Urana

Zbog ovog strašnog dela, Uran je svoje sinove nazvao Titani Teoi, ili „napeti Bogovi”.[15] Iz krvi koja se prosula iz Urana na Zemlju, nastali su Giganti, Erineje (osvetoljubive Furije), Melijade (nimfe planinskog jasena), i prema nekima, Telhini. Iz genitalija u moru nastala je Afrodita.

Zaslužni Aleksandrijski pesnik Kalimah[16] je javio da je krvavi srp zakopan u zemlji u Mesini na Siciliji, ali pokatoličeni Grčki putnik Pausanija je bio obavešten da je srp bio bačen sa rta blizu Bolonje, dok je istoričar Timej locirao srp na Krfu; Krfčani tvrde da su potomci u potpunosti legendarne Fecije koju je posetio Odisej, i od oko 500 godina pre nove ere jedan Grčki mitograf, Akusilaj, je tvrdio da se Fecija digla iz Uranove krvi, nastale kastriranjem.[17]

Nakon što je Uran bio svrgnut, Hron je ponovo zatvorio Hekatonhire i Kiklope u Tartar. Uran i Geja su onda prorekli da će Hrona zauzvrat svrgnuti njegov rođeni sin, pa je onda Titan pokušao da izbegne ovu sudbinu tako što bi gutao svoje mlade. Zevs je obmanom svoje majke izbegao ovu sudbinu.[18]

Ovi drevni mitovi dalekog porekla nisu bili izraženi u kultovima među Helenima.[19] Uranova funkcija je bila savladani Bog starijeg vremena, pre nego što je stvarno vreme počelo.

Nakon njegove kastracije, Nebo više nije dolazilo da prekrije Zemlju uveče, ali je ostajao na svom mestu, i „originalnom rođenju je došao kraj” (Kerényi). Uran je jedva bio smatran antropomorfnim, osim genitalija u mitu o kastraciji. On je jednostavno bio nebo, koji je bio zamišljen od starih kao nadmoćna kupola ili krov od bronze, koje je na mestu držao Titan Atlas. U formularnim izrazima u Homerovim pesmama ouranos je alternativa Olimpu kao kolektivni dom bogova; očigledna pojava bi bio trenutak u Ilijadi 1.495 kada se Tetida podigla iz mora da se izjasni sa Zevsom: „i rano jutru ustala je da pozdravi Ouran-i-Olimp i pronašla je sina Hronovog …”

Vilijam Sejl napominje da „...'Olimp' se gotovo uvek koristi kao [dom Olimpijskih bogova], dok se ouran često odnosi na prirodno nebo iznad nas bez ikakve sugestije da bogovi, kolektivno, žive tamo”.[20] Sejl je zaključio da je ranije sedište bogova zapravo bila planina Olimp, iz koje ih je epska tradicija Homerovih vremena prebacila u nebo, ouran.

Sumerska mitologija[uredi | uredi izvor]

Grčki mit o stvaranju je sličan Sumerskom mitu o stvaranju. U Sumerskoj religiji Anu je bog neba. Njegov sin Kumarbi mu je odgrizao genitalije i ispljunuo tri boga, jedan od kojih je, Tešub, koji je kasnije svrgnuo Kumarbija.[21] U Sumerskoj mitologiji i kasnije za Asirijce i Vavilonce, Anu je bog neba i predstavlja zakon i red.

Moguće je da je Uran prvo bio indoevropski bog, koji se poistovećivao sa vedskim, Varunom vrhovnim čuvarom reda koji je kasnije postao bog okeana i reka kako je predložio Žorž Dimezil[22], sledeći nagoveštaje u Emil Dirkenovom, Elementarni oblici religijskog života (1912). Još jedna od Dimzelovih teorija jeste da je iranski vrhovni Bog Ahura Mazda razviće indoiranskog vouruna - mitra.[23] Tako da, ovo božanstvo ima i kavalitete Mitre, koji je bog kiše.

Uran i Varuna[uredi | uredi izvor]

Uran je povezan sa noćnim nebom, i Varuna je bog neba i nebeskog okeana, koji je povezan sa Mlečnim putom.

Žorž Dimezil je napravio oprezan sips o identitetu Urana i vedskog Varunu na najranijem indoevropskom kulturnom nivou.[24] Dimzelovu identifikaciju mitskih elemenata koje su delile dve figure, oslanjajući se u velikoj meri na jezičku interpretaciju ali ne predstavljajući zajedničko poreklo, usvojili su Robert Grejvs i drugi.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Cicero (2011-01-31). Vom Wesen der Götter / De natura deorum. Berlin, Boston: DE GRUYTER. ISBN 9783050061726. 
  2. ^ „Caelus, Caelum”. Brill’s New Pauly. Pristupljeno 2019-08-18. 
  3. ^ „Varro (Marcus Terentius Varro, Reatinus), De lingua Latina”. Brill’s New Pauly Supplements I - Volume 5 : The Reception of Classical Literature. Pristupljeno 2019-08-18. 
  4. ^ Lawrence, Marion (1965). „The Velletri Sarcophagus”. American Journal of Archaeology. 69 (3): 207. ISSN 0002-9114. doi:10.2307/502285. 
  5. ^ Agar, T. L. (1898). „Note on Homer, Iliad XIV. 139 ff”. The Classical Review. 12 (1): 31—32. ISSN 0009-840X. doi:10.1017/s0009840x00025294. 
  6. ^ „Hesiod, Theogony, line 104”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-18. 
  7. ^ „Ancient Greece Reloaded”. www.ancientgreecereloaded.com. Pristupljeno 2019-08-18. 
  8. ^ „Apollodorus, Library, book 1, chapter 1, section 1”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-18. 
  9. ^ „NYX - Greek Primordial Goddess of the Night (Roman Nox)”. www.theoi.com. Pristupljeno 2019-08-18. 
  10. ^ Jo Napoli, Donna (2011). Treasury of Greek Mythology: Classic Stories of Gods, Goddesses, Heroes & Monsters. 
  11. ^ „Hesiod, Theogony, line 104”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-18. 
  12. ^ „Hesiod, Theogony, line 173”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-19. 
  13. ^ „Homer, Iliad, Book 3, line 340”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-19. 
  14. ^ „Hesiod, Theogony, line 104”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2019-08-19. 
  15. ^ Moderna etimologija sugeriše da jezičko poreklo Τιτανες leži na pregrčkom nivou
  16. ^ Kalimahus, Aitia ("O poreklu"), iz knjige II, fragment 43, o kojoj je govorio Lejn Foks, str. 270 ff .; Lejn Foks napominje da je Mesina osnovana u 8. veku pre nove ere.
  17. ^ Akusilaj, u FrGH deo. 2, fragment 4, primetio Lejn Foks, str. 274 n. 37
  18. ^ „Olimpijski mit o stvaranju sveta” (na jeziku: hrvatski). Arhivirano iz originala 28. 01. 2021. g. Pristupljeno 2021-01-20. 
  19. ^ Kerényi, str. 20
  20. ^ Sale, William Merritt (1984). „Homeric Olympus and Its Formulae”. The American Journal of Philology. 105 (1): 1—28. ISSN 0002-9475. doi:10.2307/294622. 
  21. ^ Guterbock, Hans Gustav. "Hittite Religion"
  22. ^ Georges Dumézil, Ouranos-Varuna – Essai de mythologie comparée indo-européenne (Paris: G.-P. Maisonneuve, 1934).
  23. ^ Georges Dumézil, Mitra Varuna: Essai sur deux représentations indo-européenes de la souveraineté
  24. ^ Georges Dumézil, Ouranos-Varuna – Essai de mythologie comparée indo-européenne

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Uran na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уран_(митологија)&oldid=27549171”