Ulje (slikarstvo)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Leonardo da Vinči - Mona Lisa, Ulje na drvenoj dasci

Ulje ili uljana tehnika- slikanje uljem je slikarska tehnika u kojoj je pigment boje spojen pomoću ulja. Ova tehnika se raširila u doba pozne gotike i prema Cenino Ceniniju ovu tehniku je otkrio Jan van Ajk. To jasno nije istina jer slojevi koji su napajani uljem pojavili su se još u srednjvekovnom slikarstvu na primer na slikama Majstor Teodorika.[1][2]

Istorija[uredi]

Ova forma slikarstva je nastala u 15. veku nakon slikanja temperom i potrebe za prevazilaženje ograničenja koje ova tehnika ima. I najstariji recepti mogu se naći u Štasburškom manuskriptu.[3]

Ovu novu tehniku je koristio i dao joj nove inpulse pre svega Jan van Ajk a Antonelo da Mesina preneo je ovaj način slikanja u Italiju u kojoj se ona sporije nego u severnoj Evropi prihvatala i razvijala. Još u 16. veku bilo je uobičajeno da se ova tehnika kombinuje sa temperama ali i drugi slikari kao na primer Peter Paul Rubens upotrebljavao je paralelno temperu i ulje. Tragovi uljanih boja su nalaženi na istoku iz 7. veka na statuama Bude.[3]

Privilegija uljanog slikarstva je jasnost i relativna trajnost slike i boje. Pored toga samo slikanje ne mora da se odvija brzo i dozvoljava svakovrsne korekcije slike što omogućava svakojakve rafinovane postupke kao na primer upotrebu lazurnih boja. Nedostatak je sporo sušenje boje, pored toga kod pogrešnog odabira i pogreške u mešanju boja dolazi kod sušenja do nabiranja ili pucanja primenjenog sloja boje. Prethodnik uljane boje je bila tempera od žumanaca jaja.

Podloge za slikarstvo uljem[uredi]

Podloge u slikarstvu nazivamo one čvrste površine na kojim se izvodi slika. Kao podloga u slikarstvu dolazi u obzir drvo, platno, metalne površine, hartija, kartoni, zid i dr. Najstarija podloga u slikarstvu bila je daska koja se direktno preparira ili se na nju prilepilo platno a zatim se preparira i glača i kao takva sa upotrebljavala kao slikarska podloga. Razvojem slikarstva i dolazkom uljanih boja postepeno je daska isčezavala kao podloga za slike i umesto nje se počelo upotrebljavati platno koje je danas gotovo isključivo podloga u slikarstvu. Platno zadovoljava stoga što je moguće praviti slike velikih formata, što na dasci nije bilo moguće a drugo što zrnatost platna odgovaraju mnogo više slikarskom ukusu nego je to daska.

Da bi se na platno moglo slikati potrebno ga je razapeti na jedan kail- ram a zatim ga inpregnisati sa takvim rastvorom tutkala koje će ograničiti upijanje platna zaliti mu pore i zaštititi ga od vlage sa poleđine. Neki slikari slikaju ne platnu koje je impregnisano ali većina ga posle impregnacije premaže nekim sredstvom koje će slikarskom platnu dati jednoliku boju izvesnu glatkoću i koje će zatvoriti pore i to u dva tri premaza pre no što će početi sa slikom. Recepata za impregnaciju ima bezbroj. Kao materijal za impregnaciju dolazi u obzir lepak odnosno vezivo i beli pigmenti. Za vezivo se od najstarijih vremena upotrebljava rastopljano tutkalo ili kazein a tek docnije je došlo u upotrebu i ulje kao vezivo za pravljanje preparature. Što se tiče pigmanata koji se upotrebljavaju za pravljanja preparature ima ih mnogo. Najstariji i najbolji preparat za pravljenje preparature jeste sirovi gips a zatim sedimentna kreda- bela birkreda. Neki slikari upotrebljavaju i vajarski gips, neki kaolin ili tutkalo. Kako ovi pigmenti za prepariranje nisu dovoljni pošto u kontaktu sa uljem dobijaju drugu boju- gube boju, to se u preparature dodaje i neka bela boja kao što je krenzervajs, cinkvajs ili litopon.

Najčešća podloga za uljane slike i priprema[uredi]

Uzme se laneno ili kudeljno nebeljeno platno. Tkanje tog platna neka bude platnasto t. j. da na licu i naličiju ima jednoliku strukturu. Okomiti i vodoravni konci(osnova i polka) neka budu od istog konca. Ovo platno se položi na stol i za njega se napravi kail- ram iz koga su kailovi izvađeni. Kad se postavi platno onda se počinje sa razapinjanjem platna. Razapinjanja ima više vrsta. Izvadi se srednji ekser iz kail rama i sad se zakuca na sredini kail rama a zatim se sa desne strane razapinje i priteže i pričvršćuje a zatim se sve to ponavlja dok se gornja strana ne razapne i ne pričvrsti. Naposletku se to učini i sa uglovima i to po mogućnosti sa nešto dužim ekserima. Prilikom učvršćivanja ekserima na kail ram eksere ne treba potpuno zakucati već treba ostaviti mogućnost da se oni ponovo izvuku iz kail rama u slučaju da to zatreba.

Za impregnisanja se rastopi 6-7% tutkala u vodi (60- 70 grama tutkala na litar vode), a zatim sasuti u taj tutkalni rastvor jednu kašiku istopljane stipse koja je prethodno natopljena u malo vruće vode. Staviti ovo stipsano tutkalo da se malo želira na hladnom mestu i onda ovo spihtiasto tutkalo umutiti četkom a zatim istresti na sredinu platna i razmazati ga po celoj površini a sav višak skinuti špahtlom sa platna. Staviti da se ovako inpregnisano platno osuši.

Prepariranje platna se vrši tako da se uzme čaša bele krede ili sirovog gipsa i čaša cinkvajsa i saspe se u konzervu pa se izmeša. Zatim se saspe čaša vode i izmeša se sa kredom i cinkvajsom da se dobije jednolika polučvrsta pasta a zatim se sipa uz neprestano mešanje dve čaše rastopljenog tutkala, onog istog kojim je inpregnisano platno. Rezultat ovog je normalno razmaziva bela tečnost.

Preparaturu u tečnom stanju treba razmazati po platnu sa četkom na sledeći način. Zamočiti grundir četku u preparaturu, otare se četka o rub konzerve pa se ovako polupraznom četkom razmazuje potezima 30- 40 cm. dužine sve u jednom pravcu. Zatim se ostavi da se premazano platno u vodoravnom položaju suši barem pola sata a zatim se ponovni premaz vrši u suprotnom smeru da se dobiju dva maksimalno pokrivna sloja u većini slučajeva dovoljna su dva sloja ali se može postaviti još jedan.

Tehnika uljanog slikarstva[uredi]

Slikarske četke

Kod uljanog slikarstva razlike između suve i sveže boje su male i zbog toga je jako pogodna za slikanje realističkog slikarstva i verno prikazivanje prirode do najfinijih detalja i predstavlja najbolji materijal za predstavljanje forme.

Crtež[uredi]

Prvo se izvodi crtež koji mora biti jasan i čist a sredstva za srtanje su ugalj, tempera, tuš, olovka (ne mastiljava). Postoji najšira sloboda kako se crta slika. Najbolje je počinjati tamnijim bojama i ići ka svetlijim. Boju treba stavljati jednu preko druge ne mešajući je dugo na paleti. Nije dobro početi sliku pastozno a boje koje jako pokrivaju moraju biti postavljene u donjim slojevima a preterana upotreba ulja predstavlja opasnost po sliku. Ako se ulju dodaju smole može se raditine čekajući sušenje slike.

Pastozni slojevi[uredi]

Danas se na uljane boje gleda drugačije nego u prošlosti. Slika se pastoznim bojama i ovako upotrebljavana boja je zbog svoje materijalne lepote i fine teksture koja se postiže upotrebom ovakvih tonova i zbog finih sivih tonova danas u upotrebi. Pastozan ton pokazuje potez četkom i ti potezi stvaraju slikarske rukopise i daju mu svojstven ton. Tvrdi se da su pastozni slojevi nepostojani i da brzo propadaju ali ako se ne ide u ekstreme može se uveriti u suprotno. Boja koja nije puno opterećena „bindnmitom je solidna vrlo postojana i podnosi rad u pastoznim debelim slojevima. Polažu se naizmenično pastozni i tanki slojevi. Rembrantove i Ticijanove slike kao i Papin portret od Velaskeza potvršuju da se ovakve slike dobro očuvaju. Laici misle da je pastozna slika posledica slikareve neveštine i ne znaju da se stvara time svetlina slike i draž strukture, jedino može potizati pastoznom bojom.

Upotreba lazura[uredi]

Slikarska paleta

Ako se doda previše ulja boja će da ispuca a razmazivanje ulja dovodi do neprijatne glatkoće. Neki slikari kao Rubens su boju rastrljavali prstima ali za razmazivanje boje se koriste široke četke od svinjske dlake a za finije detalje četke sa mekom dlakom. Ranije su slike bile glačane pre nego što su bile lakirane. Kurbe se služio i špahtlama kojim je nanosio boju. Lazurni tonovi na slici deluju tako da uvek idu u prvi plan. Kao lazur upotrebljena boja ima dubinu i pritom najveću čistoću i lepotu lokalnog tona i one zahtevaju jednu svetliju podlogu jer nemaju paste. Pastozna slika deluje više svojom površinom te odgovara više za tamne prostore. Sliku ne treba započeti lazurnim bojama.

U slikanju su najbolji prosti postupci i sve veštine kao struganje, grebanje, rastiranje, brisanje, skidanje boje upijaćim papirom ne dovode do uspeha.

Slikanje u slojevima[uredi]

Slikanje u slojevima- potslikavanje i preslikavanje je staratehnika. Neki slikari su izvodili poslikavanje precizno sa svim detaljima dok su drugi potslikavali samo flekama. Često su u prošlosti pripreme izvodili učenici a majstor je takovu sliku završavao slikanjem ala prima slikanjem. Završna obrada slike se vrši verniranjem koje se izvodi posle sušenja slike.

Završna obrada slike[uredi]

Upotrebljava se smolasti verni. U starim receptima se nalazi preporuka da se pre verniranja slika opere vodom. Za verniranje se upotrebljavaju prskalice i pištolji koje upotrebljavaju zanatlije.

Tehnika slikanja ala prima[uredi]

Ova slikarska tehnika (ital. "alla prima“= na prvi put) se izvodi izravno na platnu i na podlogu koja se pripremi i upotrebljavaju se boje koje se mešaju direktno na platnu a ne na paleti, slikarskoj daščici na kojoj se obično izmešaju tonovi boje koji će se primenjivati kod slikanja i tu se direktno nanosi boja bez postupka, koji se primenjuje kod starih studija; podslikavanja, pasta, lazura. Ova tehnika ala prima se u prvo vreme upotrebljavala za skice i predloge a naročito u impresionističkom slikarstvu se upotrebljavala tehnika u kojoj su se boje mešale na platnu direktno iz tube.[4]

Galerija izabranih slika[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  2. ^ Itoimeni članak iz češke Vikipedije
  3. ^ a b Istoimeni članak iz nemačke Vikipedije
  4. ^ Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.

Literatura[uredi]

  • Prehledny kulturni slovnik Mlada Fronta, Praha 1964.
  • Priručni slovnik naučni ČS Akademia vied, Praha 1966.
  • Istoimeni članak iz nemačke Vikipedije
  • Itoimeni članak iz češke vikipedije

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Ulje (slikarstvo)