FK Nočerina 1910
| Nočerina | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Puno ime | Associazione Sportiva Giovanile Nocerina 1910 | ||
| Nadimak | Molosi (Buldozi) | ||
| Osnovan | 1910 | ||
| Stadion | San Frančesko, Nočera Inferiore, Italija | ||
| Kapacitet | 12.000 | ||
| Predsednik |  Đovani Čitarela | ||
| Menadžer | Gaetano Auteri | ||
| Liga | Serija B | ||
| 2015/16. | Eccellenza Campania/B, 1. mesto | ||
| |||
Omladinski klub Nočerina 1910 (ital. Associazione Sportiva Giovanile Nocerina 1910) je italijanski fudbalski klub iz Nočere Inferiore, mesta u Kampaniji. Klub je osnovan 1910. Nočerina trenutno igra u Seriji B, drugom rangu italijanskog fudbala, nakon što je u sezoni 2010/11. u Lega Pro, 1. divizija zauzela 1. mesto i po treći put u istoriji, posle 1948. i 1979. godine, ušla u Seriju B. Boje kluba su crveno-crne, a nadimak Molosi (buldozi).
Najznačajnije utakmice u istoriji kluba su odigrane 1996, kada se Nočerina u osmini finala kupa Italije sastala sa evropskim i interkontinentalnim prvakom Juventusom. U prvom meču je bilo 0:0, dok je u revanšu na Dele Alpiju u Torinu Juventus pobedio 2:1, iako je Nočerina vodila sa 1:0.
Početak[uredi | uredi izvor]
Omladinski klub Nočerina osnovan je 1. februara 1910. najviše zahvaljujući Karlu Katapaniju koji je postao i prvi predsednik Nočerine. U početku je Nočerina igrala samo prijateljske utakmice, sve do 1921. godine.
Između dva rata[uredi | uredi izvor]
1921. godine u Rimu je osnovan fudbalski savez južne Italije. 1920-ih i 30-ih Nočerina je uglavnom igrala u 1. i 2. regionalnoj diviziji, a u ovim godinama su se razvila i neka od tradicionalnih rivalstava Nočerine, pre svega sa Kavezeom i Salernitanom. Prvu zvaničnu utakmicu Nočerina je odigrala 1921. godine upravo sa Kavezeom i trijumfovala 3:1. U sezoni 1929/30. klub je vodio legendarni Ernest Erbštajn koji je četrdesetih predvodio Veliki Torino, sve do velike Superga avionske nesreće 1949. godine. U toj sezoni Nočerina je osvojila odlično 4. mesto u društvu klubova poput Palerma, Kaljarija, Ternane, Mesine.
40-e, 50-e i 60-e[uredi | uredi izvor]
Nakon Drugog svetskog rata tokom kojeg nije bilo aktivnosti u klubu sledi vrlo uspešan period Nočerine. U sezoni 1946/47, Nočerina je u Seriji C izborila plasman u finalnu grupu gde je osvojila prvo mesto i plasirala se u Seriju B. Iako je sezona krenula sjajno (crveno-crni su u jednom trenutku zauzimali treće mesto), serija poraza dovela je do ispadanja iz lige. Iako je Nočerina zauzela 12. mesto, zbog reorganizacije liga to nije bilo dovoljno za opstanak. Nakon toga Nočerina je provela još 2 sezone u Seriji C, nakon čega ispada i sledi težak period za klub u kojem se uglavnom igralo u 4. i 5. rangu takmičenja.
70-e i 80-e, Orsinijeva i Viljanijeva era[uredi | uredi izvor]
70-ih kreće preporod Nočerine, za koji je možda i najznačajniju ulogu imao harizmatični predsednik Antonio Orsini. Orsini je postavio klub na zdrave noge, a štafetu je od njega preuzeo markiz Luiđi Viljani za čijeg predsednikovanja je klub doživeo ponajbolje rezultate. 1970. izgrađen je i novi stadion San Frančesko, a u sezoni 1972/73. konačno je ostvaren povratak u Seriju C. U prvoj sezoni zauzeto je 3. mesto što nije bilo dovoljno za plasman u viši rang, dok je naredne sezone jedva obezbeđen opstanak u poslednjem kolu.
Sezona 1977/78. je bila jedna od najspektakularnijih u istoriji Nočerine. Kao cilj je postavljeno osvajanje 8. mesta koje je garantovalo ostanak u Seriji C, usled reorganizacije liga. Međutim, Molosi su sezonu završili izjednačeni na prvom mestu sa Katanijom, što je zahtevalo da se odigra dodatna kvalifikaciona utakmica. Utakmica je odigrana 18. juna 1978. na neutralnom terenu u Katancaru. Utakmici je prisustvovalo 12.000 navijača Katanije i 5.000 navijača Nočerine. Iako je Katanija povela vrlo rano, Nočerina je napravila preokret i pobedom od 2:1 uspela posle 30 godina da se plasira u Seriju B. Pobeda Nočerine je razbesnela navijače Katanije koji su pokušali da napadnu navijače Nočerine, ali je Molosima u pomoć priteklo domaće stanovništvo, te od tada datira prijateljstvo između Nočerine i Katancara i njihovih navijača. Nakon velikog uspeha, slavlje u Nočeri je trajalo više dana.
Za sezonu 1978/79. renoviran je San Frančesko, tako da je mogao da primi 15.000 gledalaca. Sezona je počela nastupom u Kupu. Nočerina se našla u grupi sa slavnim Juventusom, Fiorentinom, Moncom i Tarantom. U Torinu, Nočerina je povela sa 1:0, ali je Juventus na kraju slavio sa 3:1.
Sezona u Seriji B nije bila uspešna. Nočerina je završila na 18. mestu sa 6 bodova manje od potrebnog broja bodova za opstanak. Iako su na San Frančesku padali timovi kao što su Sampdorija, Đenova, Bari, Breša, Čezena, slab učinak na gostujućim terenima je doveo do ispadanja i povratka u Seriju C. Istovremeno, klub je počeo da se susreće sa ekonomskim problemima.
U sezoni 1981/82. Nočerina je opet bila na pragu Serije B. Pretposlednje kolo je odigrano u dosta neregularnim uslovima. Utakmice Nočerine i Kampobasa koji se takođe borio za ulazak u Seriju B su bile prekidane zbog incidenata. Šampionat je završen, Nočerina i Kampobaso su bili izjednačeni na 2. mestu i očekivala se kvalifikaciona utakmica za plasman u Seriju B. Međutim, rukovodstvo lige je usvojilo žalbu Kampobasa, a odbacilo žalbu Nočerine i Kampobaso se našao u Seriji B. Ova odluka je dovela do neviđenih nereda u Nočeri. Škole su zatvorene, blokirani su auto-putevi, železnički saobraćaj, čak i čuveni Điro d' Italija koji je prolazio kroz Nočeru je bio zaustavljen, ali sve je bilo uzalud.
Nepravda koja im se desila prethodne sezone imala je posledice na narednu, koju je Nočerina završila na poslednjem mestu i tako se posle 10 godina našla u 4. rangu takmičenja. U narednim sezonama, Nočerina se uglavnom kretala između 3. i 4. lige. U ovom periodu za Nočerinu je igrao i budući italijanski reprezentativac Anđelo Di Livio. Sezona 1987-88. je bila jedna od najbolnijih u istoriji kluba. Iako je sezona tekla solidno, loši rezultati u poslednjim kolima su prouzrokovali da Nočerina igra baraž i to posle 10 godina ponovo sa Katanijom, ali ovog puta za opstanak u ligi. Meč je odigran u Kozenci i Nočerina je poražena sa 2:0. Međutim, poraz nije značio ispadanje u Seriju C2, četvrtu ligu, već u šestu, zbog finansijskih problema. Usledio je najcrnji period u istoriji kluba.
90-e, Molosi protiv Zebri[uredi | uredi izvor]
Posle nekoliko neuspešnih sezona, od sezone 1992/93. kreće novi uspon Nočerine. Za 2 sezone, preskočena su 2 ranga takmičenja i Nočerina se ponovo našla u 4. ligi. Sezona 1994/95. nije bila ništa manje uspešna od prethodnih. Nakon solidnog, ali ipak ne baš i najboljeg starta sezone, u 7. kolu je došlo do promene na klupi Nočerine, na koju je seo tada ne mnogo poznati Luiđi Delneri. Sezona je završena na prvom mestu, a u poslednjem kolu na San Frančesku 15.000 navijača je pozdravilo povratak u treću ligu. U tri godine, Nočerina je prešla put od 6. do 3. lige. Činilo se da je još veće čudo moguće, jer je i sledeću sezonu Nočerina odigrala vrlo dobro i završila na trećem mestu. Ipak, u polufinalu plej-ofa, Askoli je bio srećniji i spretniji i zahvaljujući pobedi na domaćem terenu od 1:0 i remiju na San Frančesku 0:0, otišao u finale plej-ofa.
Nakon ove sezone klub je napustio Del Neri. Sezona 1996/97. ostaće upamćena kao jedna od najuspešnijih u istoriji Nočerine iako je opstanak u ligi izboren tek posle plej-auta. Sve snage te sezone bile su usmerene na Kup Italije. Nakon što su iz daljeg takmičenja uspeli da izbace Pjačencu i Peruđu žreb je bio nemilosrdan za Nočerinu i dodelio joj aktuelnog evropskog i interkontinentalnog prvaka Juventus, predvođen Lipijem, Del Pjerom i Vijerijem. Nočerina je kao domaćin igrala u Avelinu. Pred 30.000 ljudi, rezultat je bio 0:0. Revanš je odigran na Dele Alpiju. Iako je Nočerina povela 1:0, Juventus je golovima Montera i autogolom posle šuta Del Pjera uspeo da spreči još jedno veliko iznenađenje.
Sledeće sezone na čelo kluba dolazi Gambardela. Odigrana je još jedna dobra sezona u prvenstvu i zauzeto je 4. mesto. U polufinalu plej ofa protivnik je bio Gvaldo. Nakon pobede od 2:0 na domaćem terenu, Nočerina nije smela da dozvoli poraz od 2 gola razlike. U revanšu nakon poluvremena bilo je 1:1. Međutim, Gvaldo golovima u 77. i 92. minutu dolazi do željenog rezultata. Ipak, Nočerina odmah nakon polaska sa centra postiže gol i obezbeđuje ulazak u finale, protiv Ternane koju je predvodio nekadašnji ljubimac Molosa, Luiđi Delneri. Finale se igralo na neutralnom terenu u Ankoni. Ternana je nakon produžetaka pobedila 1:0 i raspršila snove o povratku u Seriju B nakon 20 godina.
U sledećoj sezoni plej-of je izmakao za 1 bod, dok je u sezoni 1999/00. zaPristupljeno 8. mesto.
21. vek, kriza Nočerine[uredi | uredi izvor]
Novi milenijum je krenuo prilično loše za Nočerinu. U sezoni 2000/01. Nočerina nije na terenu obezbedila opstanak u 3. ligi, međutim, zahvaljujući finansijskim problemima drugih ekipa i sledeće sezone se takmičila u Seriji C1. Ipak ono što je izbegnuto prethodne godine, nije se moglo izbeći sledeće. Nočerina je u plej-autu poražena od Beneventa i ispala u 4. ligu. Ambicije za hitan povratak u 3. ligu su postojale, međutim na putu se u sezoni 2002-03. isprečio Katancaro u plej-ofu. Finansijski problemi u klubu su uslovljavali i slabiji kvalitet tima, te je Nočerina obično proglašavana za favorita za plasman u viši rang u narednim sezonama više bila akter borbe za opstanak. U sezoni 2006/07. Nočerina je u plej-autu poražena od Melfija i tako se posle dugo vremena našla u 5. ligi, Seriji D. Prva sezona u Seriji D je završena na 3. mestu, međutim u polufinalu plej-ofa Nočerina je poražena od Sirakuze na San Frančesku 0:1.
Sezona 2008/09.[uredi | uredi izvor]
U ovu sezonu Nočerina je ušla kao jedan od glavnih favorita za ulazak u viši rang. Ipak, potresi u klubu, delimičan bojkot navijača i loš učinak na gostujućim terenima su sprečili direktnu promociju u 4. ligu. Noćerina je zauzela 2. mesto iza Brindizija te se ponovo našla u plej-ofu. U vrlo komplikovanom sistemu plej-ofa u kojem učestvuje čak 36 ekipa Noćerina je uspela da izađe kao konačni pobednik te od sezone 2009/10. ponovo nastupa u 4. ligi.
Sezona 2009/10.[uredi | uredi izvor]
Posle 2 sezone provedene u 5. ligi Nočerina se vratila u 4. ligu, bivšu seriju C2, koja se sad naziva Lega pro, druga divizija. Noćerina je ove sezone nastupala u grupi B, pretežno sa timovima iz srednje Italije. Iako je po pravilu uvek igrala u grupi C, potencijalni sukobi navijača sa lokalnim rivalskim grupama su primorali rukovodstvo lige na takvu odluku. Nočerina je igrala promenljivo u ovoj sezoni, završivši na kraju na 13. mestu. Međutim, zbog finansijskih problema koji su zadesili mnoge timove iz druge i treće lige, Nočerini se ukazala šansa da se takmiči u prvoj diviziji Lega pro, odnosno 3. ligi. S obzirom na solidan finansijki položaj i polaganje garancija, prihvaćena je kandidature Nočerine da se u narednoj sezoni takmiči u višem rangu takmičenja.
Sezona 2010/11.[uredi | uredi izvor]
Nakon osam godina od ove sezone se Nočerina ponovo obrela u 3. rangu takmičenja. Kao novi trener je postavljen Gaetano Auteri koji je u prošlosti imao solidne rezultate sa timovima iz južne Italije. Tim je potpuno renoviran, tako da je iz prošlogodišnje ekipe ostalo svega nekoliko igrača. Kao cilj je postavljen opstanak i stabilizacija kluba na svim nivoima. Međutim, nakon odličnog starta sezone, ambicije su porasle, tako da se Noćerina nametnula kao najozbiljniji kandidat za ulazak u Seriju B. U 31. kolu, odigranom 23. aprila 2011. godine Nočerina je pobedom u Fođi matematički obezbedila povratak u Seriju B nakon 33 godine.
Hronologija[uredi | uredi izvor]
| Rezultati po sezonama Noćerine | |
|---|---|
|
|
Navijači[uredi | uredi izvor]
Navijači Noćerine spadaju među najvatrenije navijače u južnoj Italiji. Popularni Molosi su kroz istoriju bili uz tim kako u uspešnim, tako i u onim manje srećnim sezonama. Nalaze se na južnoj tribini stadiona San Frančesko. Pred početak sezone 2010.-2011. u kojoj je obeležen povratak u 3.rang takmičenja i u kojoj se proslavlja 100 godina kluba prodato je oko 5000 godišnjih karata.
Prijateljski odnosi[uredi | uredi izvor]
Bratstvo[uredi | uredi izvor]
Prijateljstva[uredi | uredi izvor]
Sa navijačima Kozence postojalo je snažno prijateljstvo (u prošlosti čak i bratstvo), međutim ono je prekinuto 13. marta 2011. nakon napada navijača Kozence na navijače Noćerine tokom prvenstvene utakmice.
Rivalstva[uredi | uredi izvor]
Velika rivalstva[uredi | uredi izvor]
Manja rivalstva[uredi | uredi izvor]
- Andrija
- Taranto
- Brindizi
- Fođa
- Frozinone
- Ternana
- Latina
- Melfi
- FK Leće
- Kazertana
- FK Palermo
- FK Katanija
- Matera
- FK Askoli
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- oficijelni vebsajt Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. oktobar 2009)
- vebsajt navijača
- oficijelni kanal Nočerine[mrtva veza]